Španija kakvu do sada nismo znali

Inat i vraćanje iz mrtvih u neverovatnim scenarijima, pobede u poslednjim sekundama je jedan hrvatski komentator je opisao kao karakteristike Srba, a korišćenje protivničkih mana, gaženje protivnika do tačke poniženja, šetanje kroz takmičenja, odlike su koje su pripisivane Špancima.

Među prvima se Serđo Skariolo odlučio za konačnih 12 putnika za Berlin. Samouverenost je i dalje ostala glavna karakteristika selekcije Španije, iako je ekipa ostala bez šestorice igrača koji su prošle godine, zajedno sa ostalima, propustili šansu da osvoje medalju na svom terenu.

Bez Huana Karlosa Navara, Hosea Kalderona, Rikija Rubija, Serža Ibake, Marka Gasola, Aleksa Abrinesa, sa debitantima Giljermom Ernangomesom, Pauom Ribasom, Giljemom Vivesom, Nikolom Mirotićem i dalje su pominjani u grupi favorita za medalju.

Ipak, prvi put posle, barem, decenije, “Crvena furija“ nije promovisana u najjači tim na prvenstvu koji bi trebalo da bude siguran nosilac medalje, bilo koje, a o zlatu se samo šaputalo.

U prvi plan su iskočili branilac trofeja Francuska, nezvanični šampion Evrope sa Mundobasketa Srbija, Grčka u punom sastavu, a čak i Italija prepuna NBA zvezda.

Smena genercija je već započeta, a možda i veći problem od toga bila je nedoumica kako u sistem uklopiti Mirotića, čiji kvaliteti nisu sporni, ali je pod znakom pitanja bilo koliko će se brzo naviknuti na reprezentaciju.

Oko njega se ili njega gradi sistem ili se čeka da se uklopi. Nevolja za Skariola – vremena za čekanje nije bilo, pa je stvari u svoje ruke preuzeo je Pau Gasol i to tek kada mu je rečeno da nije u stanju da provodi mnogo vremena na parketu, zbog povrede.

Pored njega, jedino je kao sat radila “viša sila“. Doživeli su Španci sudbinu Srbije sa Mundobasketa, “Orlovi“ su sa dva poraza u grupi prošli tada dalje, potom su se dešavale “d trojke“, koševi iz odbojke, dani kada protivnik nije mogao da ubaci ni zakucavanje...

Preživeli su Španci nekoliko velikih testova, dramu protiv Nemačke kada im je pretila eliminacija, fanatičnu želju Grčke da se vrati u vrh evropske košarke, produžetak protiv Francuske pred skoro 30.000 njenih navijača.

Ni u jednoj od statističkih kategorija nisu najbolji, ali statistika ne pobeđuje. Još jednom se pokazalo da je karakter ključna osobina pravih šampiona, čak i kada su u bezizlaznoj situaciji, sa četiri zdrava igrača na treningu pred utakmicu.

Ako daju sve od sebe i ne odustaju, sve se nekako vrati.

Nazovimo to karmom, kosmičkom ravnotežom, sportskom pravdom. Kako ovo poslednje zvuči nelogično kada se dovede u direktnu vezu sa Španijom...

Bez obzira na to, na početku šampionata su izgledali kao da su se juče skupili, a to je do kraja u prvi plan izbacila fantastična partija reprezentacije Srbije. “Orlovi“ nisu pali na “igre i igrice”, nije ih toliko ni bilo, ali su gotovo uvek bile iks faktor koji je Špance vodio do pobede.

Rodriges, Fernandes i Ljulj su potpuno uštopovani, 35-godišnji Gasol je jedini držao igru na nivou i možda već tu negde shvatio da je sve na njemu. Više mu za leđima nije bilo Navara, Kalderona, odavno i Garbahose, da izmišljaju poene i vade iz problema.

Kao melem na ranu stigao je duel sa Turskom, pukla je stotka, skoro kompletan tim se razigrao i Skariolo je mislio da je vreme da se odahne, da je utakmica sa Srbijom bio samo trenutak slabosti i da će njegov tim nastaviti da se šeta takmičenjem.

Ako isključimo mogućnost da reprezentacija sebi sme da dozvoli da namerno izgubi jednu utakmicu, kalkulišući o nastavku šampionata, možemo reći da su Španci doživeli novi težak udarac, od ekipe koja je do tada ličila na grupu građana sa viškom kompleksa više vrednosti.

Bilo kako bilo, Galinari, Belineli i Barnjani su ubacili 74 poena Španiji, a prelomni trenutak dogodio se pred nemačkim navijačima protiv domaće ekipe. Denis Šruder je odigrao fenomenalnu utakmicu, imao sreće da bude fauliran pri šutu za tri, ali se ona vratila drugoj strani.

Poslednje bacanje je promašio, Nemačka je izgubila, a Španija se spasla ispadanja. Da, slobodno se može reći da je sreća odlučila ko će u osminu finala na Poljsku, ali je jedna stvar veoma bitna, ta sreća je morala da bude zaslužena. Isto bi bilo i da su Nemci prošli dalje, ovako su dve utakmice su izgubili u poslednjim sekundama.

Seriju uspona i padova, naizmenično obaranje na testovima i prolaženje sa “dvojkom“ prekinuo je jedan čovek – Pau Gasol. Fernandes je bio van sastava, Rodriges, Ljulj i Rejes u promenljivom raspoloženju, Mirotić i dalje pomalo izgubljen u sistemu, a doktori su košarkašu Čikaga rekli da može da odigra samo pet minuta u kontinuitetu, zbog velikih bolova.

Ne samo da je igrao 30 minuta, već je radio ono što mu nije specijalnost – pogodio je šest trojki iz sedam pokušaja, a ostatak tima pogodio je jednu manje. Sreća u nesreći, Poljska je ekipa sa daleko manjim kvalitetom čak i za mediokritetsko izdanje Španaca, sa igrom bez ideje. Stavljanjem glave u Gasolove ruke Skariolo je izborio četvrtfinale.

A tu je čekao prvi pravi zadatak... Očekivalo se da Vasilis Spanulis zatrpa koš Španaca, da se Janis Burusis osveti za poražavajuću sezonu u Real Madridu, očekivalo se da Grci urade ono što su propustili Nemci, ali su za to falila tri poena.

U finišu je Janis Adetokumbo dva puta napravio korake, jednom je pogodio, jednom krenuo u napad na obruč, Spanulisa je Ljulj zaključao, a na drugoj strani su Gasol i Mirotić na suvi individualni kvalitet doneli pobedu i polufinale protiv Francuske.

Za blamažu doživljenu prošle godine pred svojim navijačima, ispadanje u četvrtfinalu Mundobasketa Španci su spremili odgovor. I to kakav, apsolutno u svom stilu, bolno da ne može bolnije – u produžetku.

Dva puta su bili pred ponorom, dva puta se vraćali i treći put pobedili. Ponovo su tu bila samo dva igrača, Ljulj u odbrani, Gasol u napadu, prvi je imao zadatak da bude senka Toniju Parkeru, a drugi da napada koš protivnika. Ubacio je Pau 40 poena, ostatak tima još toliko...

Provlačenje u stilu, za protivnika tragično, za njih iznenađujuće. Nikada ranije se nije desilo da im kompletna ofanzivna igra zavisi od inspiracije samo jednog igrača, ali je pobeda nikad slađa. Vraćeno je Francuzima sa kamatom, a sada se čekalo na Srbiju da preskoči Litvaniju i da se dođe do šanse za osvetu.

Nažalost, Valančunas, Mačijulis i drugovi su sprečili da se Evrobasket završi onako kako je počeo za Srbe i Špance, međusobnim duelom. Igrali su koliko su mogli, a Španci su sav posao okončali već u prvih deset minuta, tako lak meč nisu imali ni protiv Islanda i stigli do zlata, ponovo na krilima Gasola.

Proglašen je za najboljeg igrač turnira, ispisao je nove stranice svoje prebogate karijere i ostavio mlađima za nauk, da se ekipa ne ostavlja ni u kom slučaju, kao i da i dalje postoje igrači starog kova koji imaju u sebi umeće da bez gotovo ičije pomoći pobede utakmicu.

On je to podigao na viši nivo, osvojio je Evrobasket svojoj reprezentaciji.

Spasoje Veselinović