Safari

Kada ste u ovako velikom gradu poput Melburna, verovatno vam ni one neće biti dovoljne da obiđete sve što on može da ponudi.

Stoga, trudite se da vidite što je više moguće tokom slobodnog vremena, ako se ono na turniru, koji traje 14 dana bez prekida, može uopšte imati.

Sve dosta zavisi od Novaka Đokovića, koji u najvećem broju slučajeva stiže do same završnice.

Iako nastupa na svaka dva dana i čini vam se da u "danima između", kada srpski as ne igra, možete da ugrabite vremena, nije baš tako.

Uvek se nešto dešava, ovo je mašinerija, a teniski turnir, ovako veliki, nije samo Đoković.

Ipak, ako se vreme dobro isplanira, grad u kome ste, može sasvim solidno da se upozna, ako ništa, barem ono osnovno.

Novinari su ove sezone na Australijan openu imali mogućnost da besplatno posete tri dobro poznate lokacije u Melburnu, o trošku turnira.

To su Nacionalna galerija Viktorije, potom "Skydeck", ogromni neboder sa kojeg se pruža odličan pogled, a mogli su da se voze balonom, koji leti baš „preko“ grada, što nije praksa u svetu.

Galerija je imala nekoliko izložbi tokom trajanja Ozi opena, a jedna od je "Um, mit, muza", Aleksandera Mekvina, a takođe u ponudi su bili "Londonski crteži", "Kina, prošlost i sadašnjost"...

Što se tiče spomenutog "Skydeck", u pitanju je ogromna zgrada, koja se nalazi baš prekoputa hotela u kojem je smešteno nas nekoliko srpskih novinara.

Nismo mogli ni da pretpostavimo, jer bi praktično svaka zgrada ovde u Melburnu mogla da posluži toj svrsi.

Zaista broju višespratnica takve vrste ne zna se broj u prestonici Viktorije.

Upravo se u ovoj zgradi, na visini od 285 metara nalazi najviši vidikovac u nekoj zgradi na južnoj hemisferi.

Do 88. sprata potrebno je samo 40 sekundi da se popnete, a kada to uradite, pogled koji dopire je nestvaran.

Pruža se skroz do "granica" Melburna, a dobro se vide stadioni širom grada, između ostalih za kriket, potom zvezda Melburna, jezero Albert Park, kao i čuvena botanička bašta.

Grad od gotovo pet miliona stanovnika, inače drugi po veličini u Australiji, može da se podiči još jednom atrakcijom, koja i te kako ima praktičnu namenu.

U pitanju je Market (pijaca) kraljice Viktorije, koja se prostire na sedam hektara i najveća je na južnoj hemisferi.

Kada ste tamo ne čini vam se da je to toliko veliko, jer pijaca nije pod jednim krovom, već se sastoji od više zgrada, poređane jedne pored druge.

Nije bila naročita gužva kada smo je posetili, možda zbog činjenice što je radni dan.

Takođe, bilo je dosta praznog prostora, neispunjenog tezgama, koje su kao i na svakom drugom buvljaku.

Iskreno, očekivali smo više da vidimo, što se kaže od igle do lokomotive, ali osim standardne prodaje hrane, odeće, obuće, suvenira, nismo mogli da primetimo ništa iole zanimljivije.

Inače, ovaj market postoji od šezdesetih godina XIX veka i nastao je u prvim decenijama nastajanja grada, koji se nekada zvao drugačije, između ostalog, Betmenija.

Najviše vremena potrošili smo u obilasku Zoo vrta "Weribee", koji u svojoj ponudi ima i safari.

Nalazi se na malo više od sat vremena vožnje od grada i nije baš da smo očekivali da će tura biti kao one u Africi.

Otprilike, na svakih 10 minuta, autobus-vozić, koji prima oko 100 ljudi, kreće u obilazak koji ne traje više od pola sata.

Na prilično velikom i autentičnom prostoru možete da vidite žirafe, nosoroge, nilske konje, nojeve, aligatore...

Pored safarija, standardna ponuda obuhvata i zoološki vrt, u kojem su nam najinteresantnije bile australijske autohtone vrste.

Bila je ovo prilika da se vide i koale, domaći torbarski biljojedi, a naravno i kenguri.

"Weribee" je zaista lepo mesto, prostrano, ambijent autentičan, ali stiče se utisak kao da fali životinja.

Videli smo praktično samo dve koale, koje su se stidljivo krile među drvećem, te jednog malog kengura. Neki "kavezi" i akvarijumi su bili prazni, poput onih sa reptilima, gmizavcima.

Turu su malo izvadile gorile, koje smo dobrih pola sata čekali da puste na livadu, koje su pre toga "namamili" stavljajući im hranu na različitim mestima po brdu.

Sve u svemu jako interesantno iskustvo, sa sjajnom prodatom pričom, koja nisam siguran da vredi 126 dolara, koliko košta ulaznica za odrasle.

Na nekim mestima još nismo bili, poput St. Kilda plaže ili botaničke bašte, ali to bismo mogli da sačekamo i ponedeljak.

Tada bi novi šampion Australijan opena mogao da dođe na tradicionalno fotografisanje. U najvećem broju slučajeva to je bio Novak Đoković, neprikosnoveni kralj Melburna.

Ne bismo imali ništa protiv kada bi se i 10. put u karijeri pojavio na nekom od ovih mesta, sa Norman Bruks trofejom u svojim rukama.