"Đoković može da umre u đubretu"

Tako je u italijanskom "Korijere dela Seri" objavljen tekst novinara Sandra Veronezija u kom se iznosi niz uvreda na račun najboljeg svetskog tenisera.

Naslov pomenutog teksta najpre je glasio "Srpski sportisti umiru u lepoti, ali Đoković može da umre na đubretu", da bi potom bio promenjen u "Đoković, pobednik bez lepote, koji može da izgubi sve".

Protiv ovog teksta čak je ustao urednig milanskog dnevnika "Il Đornale" Nikola Poro, koji je opisao ovaj tekst tako što nije verovao da je to objavio "Korijere delo Sera", nego je pomislio da je neki lažni sajt.

"Da li vam se ovo čini normalnim? Kada sam pročitao ovaj naslov, na trenutak sam pomislio da je to klasični veb lažnjak. Činilo se previše čak i za jedan tabloid koji traži viralne sadržaje. Posle provere, međutim, morao sam da prihvatim gorku realnost. A i ceo tekst je napisan jednako brutalno kao i naslov. Ono što pisac Sandro Veronezi piše o Novaku Đokoviću u Korijere dela Sera zaista je jezivo", napisao je Poro na svom blogu.

Veronezi u svom tekstu podseća čitaoce na sportiste iz Srbije koji su uživali u lepoti igre zbog čega je i veliki Pele želeo da se oprosti u meču protiv Jugoslavije koja je bila poznata kao "evropski Brazilci". Spominju se Dragan Džajić i Dragoslav Šekularac iz te generacije.

Podsetio je i na najbolje srpske šahiste, Ljubomira Ljubojevića i Svetozara Gligorića, a čiji je stil igre uporedio sa Rodžerom Federerom.

"Novak Đoković je uvek bio suprotnost. Uvek se odricao lepote, zamenjujući je neljudskom fizičkom i psihičkom čvrstoćom. Ako Federer, možda, može da kaže da ne igra protiv protivnika već protiv lopti, on je, naprotiv, uvek imao za cilj da mentalno razbije čoveka s druge strane mreže. Žetva trofeja i rekordi koje je ostvario daju mu za pravo, ali po cenu sistematskog izdavanja tradicije srpskog sporta. Sposobnost da se odupre psihofizičkom naporu učinila ga je igračem sposobnim da se održi na broju 1 svetske rang listi duže od svih ostalih. A sada je na korak od (sportske) smrti, hiljadu milja od lepote. Đoković je mogao da izbegne udarac koji je dobio u 34. godini. U strahu da ne pokvari sopstveno telo puštanjem vakcine, izneo je sve najgore što čovek može da pokaže od sebe: bahatost, laž, površnost, egoizam, nepoštovanje pravila", piše Veronezi i dodaje:

"Sada mu je mnogo teže da uradi pravu stvar nego pre mesec dana kada je bilo dovoljno da kaže: „Pošto ne nameravam da se vakcinišem, ne mogu da dođem u Australiju da branim titulu osvojenu prošle godine, to utvrđuje zakon koji smatram nepravednim, ali koji i poštujem“ Danas bi morao da kaže: „Lekcija koju sam dobio otvorila mi je oči, izvinjavam se svima za neizrecivo ponašanje koje sam imao poslednjih nedelja, smatram se preporođenim i nadam se da me ovo čini dostojnim da nastavim svoju karijeru“. Ništa manje od ovoga neće ga spasiti. I, možda, da se okruži drugim ljudima, koji bi umeli bolje da ga posavetuju. On, tako srpski ponosan, a tako daleko od srpskog ponosa umiranja u lepoti, više ne može sebi da dozvoli da pogreši, ako ne želi da upropasti sve što je osvojio tako što će umreti na smetlištu", završio je Veronezi.