„Rojaliti Roj“

I dok je Švajcarac sve titule osvojio u Open eri, Emerson je do svih šest pehara na ovom turniru došao u eri kada je tenis bio amaterski sport.

Legendarni Australijanac je osvojio pehare tokom šezdesetih godina prošlog veka, 1961, 1963, 1964, 1965, 1966. i 1967. godine.

Bio je to neverovatan niz od sedam uzastopnih finala u kojima je igrao i u kojima je bio izuzetno uspešan.

U taj sjajan Emersonov niz umešao se jedino njegov slavni sunarodnik, Rod Lejver, koji ga je pobedio u finalu 1962. godine i tako mu se revanširao za poraz u finalu godinu dana pre toga, na putu ka svom prvom od dva kalendarska grend slema u karijeri.

Osim Lejvera, Emerson je u finalima Australijan opena pobeđivao i svoje sunarodnike, Kena Flečera i Freda Stola (dva puta), kao i Amerikanca Artura Eša, kog je takođe dva puta porazio u finalnim borbama.

Zanimljivo je da je teniser koji je rođen 3. novembra 1936. u mestu Blekbat u Kvinslendu, 100 kilometara severozapadno od Brizbejna, prvi put igrao na Ozi openu 1954. godine i to nije bilo neko sjajno iskustvo.

„Izgubio sam u prvom kolu od Džordža Vortingtona, sećam se da su dva poslednja seta bila katastrofalna, 6:0, 6:0. Srećom po mene, postajem sve senilniji tako da se gotovo uopšte ne sećam toga“, našalio se jednom prilikom na svoj račun.

Emerson je oduvek bio spreman za šalu. Novaku Đokoviću je 2019. godine godine, kada se slavilo 50 godina otkako je Rod Lejver osvojio pehar u Melburnu, rekao da „drži ruke podalje od njegovog rekorda“, ali ga Novak, naravno, nije poslušao i te godine je po sedmi put uzeo pehar u Melburnu, postavši i zvačino najuspešniji igrač u istoriji turnira.

„On je još mlad u može da obori sve vrste rekorda. Pokušao sam da nagovorim ljude iz Tenis Australija da ga ne pozovu da igra, kako bi moj rekord ostao netaknut“, našalio se te godine Roj Emerson.

Osvajač ukupno 12 grend slem titula, Emerson je neke od svojih najzvezdanijih trenutaka doživeo upravo na Australijan openu.

Kada je 1964. u finalu pobedio sunarodnika Freda Stola, bio je to početak strašne serije trijumfa za Ema, kako su ga prijatelji zvali.

Bila je to godina na amaterskom nivou kada je imao neverovatan niz od 55-0 i kada je stigao do vodećeg mesta na svetskoj listi.

Osvojio je tokom godine čak 17 takmičenja uključujući Vimbldon i US Open.

Kada je 1966. u finalu pobedio Artura Eša, mnogi su taj susret okarakterisali mečom godine.

Godinu dana kasnije odigrao je nezaboravno polufinale sa Tonijem Roučom, kasnije trenerom broja jedan Ivana Lendla, u kom je morao da odigra čak 83 gema, da bi u finalu ponovo pobedio Artura Eša.

Emerson je pune tri decenije držao rekord kao teniser sa najvećim brojem grend slem titula.

Kasnije ga je sa čela 2000. godine potisnuo Pit Sampras, a ostaće zapamćen i po sjajnim igrama u Dejvis kupu gde je sa Australijancima osvojio čak devet trofeja.

Odabrao je da ostane igrač u amaterskoj eri i nije se takmičio kao profesionalac, a u Tenisku kuću slavnih uveden je 1982, a četiri godine kasnije i u Kuću slavnih sportista Australije.

Zanimljivo je da centralni teren na teniskom turniru u Gštadu u Švajcarskoj, nosi ime po njemu, jer je tamo pet puta osvajao pehar.

Rodžer Federer, koji sa njim deli drugo mesto na listi osvajača pehara u Melburnu, otkrio je jednom prilikom da je od Emersona naučio i nešto što nema veze sa tenisom.

„Možete da mislite da je to šala, ali nije uopšte. On je bio farmer od glave do pete. Osvojio sam Vimbldon 2003. godine i otišao kući na turnir u Gštad, gde je on oduvek imao svoje letnje kampove, a i glavni stadion nazvan po njemu. I za dobrodošlicu, dobio sam na poklon kravu! On je pomuzao tu kravu sa mnom, pokazao mi je kako se to radi. Bilo je to prvi put da radim tako nešto, sjajno, ali neobično iskustvo za mene“, rekao je Federer.

Po završetku karijere, Emerson se povukao da živi u Njuport biču u Kaliforniji, a često je i u Gštadu u Švajcarskoj.

Po njemu je nazvan pobednički trofej koji se svake godine dodeljuje pobedniku turnira u Brizbejnu.