Proterani gospodar Melburna

Australija je zabranila ulazak Đokoviću na svoju teritoriju u naredne tri godine, nakon što mu je oduzela vizu i deportovala ga dan uoči početka turnira.

Jedanaest dana trajala je pravda borba Đokovića da ostane u zemlji kengura i koala i proba da deseti put osvoji "Ozi open".

Međutim, Australija mu je to zabranila i stavila ogromnu mrlju na svoju istoriju čije je najvažnije ime upravo ovaj Srbin.

Nijedan teniser u istoriji Australijan opena ne može da se pohvali da ima tako dobre rezultate na "hepi slemu" kao Novak Đoković.

Najbolji teniser sveta i rekorder po broju nedelja na vrhu ATP liste, rekordnih devet puta je osvajao pehar Norman Bruks.

I da sve bude impresivno, Novak nikada nije izgubio kada je igrao u finalima u Melburnu.

Ako je US Open bio za njega turnir na kojem je često znao da zastane na poslednjem koraku, Melburn je bio njegovo dvorište, savršeno mesto u kom su svi atributi njegove igre maksimalno mogli da dođu do izražaja.

Podloga kao krojena za njegov stil igre, atmosfera iz koje je uvek crpeo veliku inspiraciju, i grad prema kome je pokazao da ima zaista veliku ljubav, sve je bilo na mestu da Novak u svom elementu dođe do izražaja.

„Ljudi ovaj turnir zovu ’srećnim slemom’ zaista sa razlogom. Podrška srpske zajednice ovde u Australiji mi mnogo znači, ali ovo je turnir i na koji dolaze mnogi ljubitelji tenisa iz raznih zemalja sveta kako bi podržali svoje igrače. Ovde su uvek dobre vibracije, posebna je atmosfera u gradu. Ljudi u Australiji vole sport. Vole svoj tenis, tokom ove dve nedelje mnogo je tenisa na televizijama. Svi to prate“, rekao je jednom prilikom Novak o tome zašto mu prija da igra u Melburn parku.

Ispisati istoriju Australijan opena, nemoguće je bez onoga što je na ovim terenima uradio Novak Đoković.

Nadmašio je sve velike legende ovog sporta, usamio se na vrhu po broju trofeja (devet) i voljan je da ta brojka do kraja njegove karijere bude i dvocifrena.

Melburn mu je bio veliki saveznik u njegovoj trci za titulu GOAT, najboljeg tenisera svih vremena, jer čini bezmalo polovinu svih njegovih grend slem trijumfa.

Istorija Novaka u Melburnu kaže da je debitovao kao kvalifikant 2005. godine kada je osvojio svega tri gema protiv šampiona Marata Safina.

Dve godine kasnije igrao je prvi put na slemu sa Rodžerom Federerom, izgubio je u četvrtom kolu i to je ujedno bio i njegov poslednji poraz od igrača iz Top 4 na terenima u Melburnu!

Onda je stigla ta nezaboravna 2008. godina i grend slem prvenac, kada je u finalu pobedio Francuza Žoa Vilfreda Congu. Na putu ka toj sjajnoj tituli nije ispustio ni set protiv Lejtona Hjuita, Davida Ferera i Rodžera Federera.

Posle tri sušne godine u Melburu, Novak je punim sjajem zablistao 2011. godine, koja je uz 2015. svakako najblistavija u njegovoj ilustrativnoj karijeri.

Berdiha, Federera i Endija Marija dobio je u tri seta i može se reći da je od te godine krenula apsolutna dominacija momka iz Beograda teniskim sportom.

Ljubitelji tenisa će 2012. godinu i spektakularno finale sa Rafaelom Nadalom, koje je trajalo pet sati i 53 minuta, sigurno videti kao jedno od najvećih u istoriji sporta, pre svega jer je u toj titanskoj borbi dvojice rivala viđeno sve što tenis čini tako uzbudljivim.

„Mislim da je finale sa Rafom, uz finale Vimbldona 2019. godine, spada među moja dva najbolja meča. Prvo je to finale sa Rodžerom, a drugo taj duel sa Rafom, koji je trajao skoro šest sati. Ti mečevi su bili zaista nešto posebno i imaju posebno mesto u mojim mislima i uopšte u mojoj karijeri“, rekao je Đoković.

Novak je 2013. godine po drugi put u meču za titulu u Melburnu pobedio Endija Marija, ali je prethodno uspeo da u osmini finala dobije nezaboravan meč sa Stanom Vavrinkom posle 1:6, 2:5, tako što je slavio sa 12:10 u petom setu. Tada je sa četiri titule izjednačio rekorde Andrea Agasija i Rodžera Federera.

Mari i Vavrinka su mu opet bili na putu ka tituli i 2015. godine kada je obojicu dobio sa po 6:0 u poslednjim setovima. Mari je tako i treći put izgubio od njega u finalu, a potom i naredne godine Britanac nije našao ključ kako da reši „enigmu Đoković“ u Melburn parku, kada je bilo 3:0 za Novaka. Bio je to njegov prvi grend slem trijumf u ulozi oca.

Tom prilikom je izjednačio i rekord Australijanca Roja Emersona od šest titula.

Sedma titula na Australijan openu ponovo je došla protiv Španca Rafaela Nadala, u jednoj od najbriljantnijih pobeda nad igračem sa Majorke.

Time je prestigao Pita Samprasa na večnoj listi po broju grend slemova i posle toga, ostala mu je trka samo sa članovima „velike trojke“, Federerom i Nadalom.

Bio je to Novakov turnur kakav se ne pamti i početak velike serije od 21 pobede, koje je ostvario tokom turnira 2019, 2020. i 2021.

Iako je protiv Dominika Tima imao velikih problema u finalu 2020, uspeo je da ih prebrodi i sa 1:2 u setovima, dođe do preokreta i pobede u pet setova.

Konačno, protiv Danila Medvedeva u finalu, koje se igralo 21. februara 2021. godine, zbog presedana da se turnir igra u februaru, zbog problema sa pandemijom koronavirusa, sve je išlo kako je želeo svetski broj jedan.

Taj meč je ovorio jedno novo rivalstvo sa ruskim teniserom koji će ga, kasnije, na US Openu, sprečiti da osvoji kalendarski slem.

Novak je jednom prilikom rekao kako se kada je o njemu reč, ne radi samo o pobedama. Tenis otvara mnogo širu sliku o njemu.

„Ne radi se samo o uspehu. Za mene, tenis je i škola života, proces učenja. Teniski teren je mesto gde sam potpuno ogoljen, izložen ekstremima u smislu emocija i karaktera. To je mesto gde sam najverovatnije naučio najviše o sebi“, kaže Novak.

Jasno je i da je teniski svet naučio tokom ovih više od deceniju i po Novakove karijere, ko je i šta je i za šta je sve sposoban.

A dijamant iz Melburna će, u toj njegovoj velikoj vladarskoj kruni, imati zauvek poseban sjaj i biti nešto o čemu će se posebno pričati kada jednog dana bude okačio reket o klin.

Na svu sreću, za tako krupan korak još nije spreman. Na radost svih istinskih ljubitelja tenisa.