Heroji

Za one koji misle da je igrati vrhunski tenis obična stvar, dovoljno je samo da pogledaju biografije učesnika završnice turnira i mnogo toga biće jasno.

Dilan Alkot, koji je uz milijardu tona emocija, odigrao svoj poslednji meč u četvrtak, u finalu za igrače sa posebnim potrebama, u kolicima.

Znate, kada nacionalne vesti na 45 minuta na Kanalu 9, kasne zbog Dilanovog meča, onda je jasno šta je taj momak uradio da zasluži priznanje “Australijanac godine”.

Potom, Danijel Kolins, ta čudesna 28-godišnja Amerikanka čiji je medicinski karton prepun raznih dijagnoza, ali koju to nije sprečilo da se nekoliko hiljada kilometara od svog doma, pod suncem Australije, bori u subotu protiv Ešli Barti za prvi grend slem pehar.

Rafael Nadal, koji vuče tu povredu stopala gotovo od početka karijere, i koji je posle pauze od šest meseci uspeo da razuveri i samog sebe i po šesti put se dokopa ulaznice za finale.

I ne zaboravite, Stefanos Cicipas, koji nije ušao u finale, ali je dogurao opet do četiri najbolja i pored sveže operacije lakta u novembru.

Toliki broj medicinskih specifičnosti govori pre svega o naporima sa kojima se današnji, moderni teniski gladijatori suočavaju, a njihovi rezultati pre svega o volji šampiona, o tome kako je ta iskonska, unutrašnja snaga jača od svih problema, medicinske ili druge prirode.

Zato, pre nastavka ovog izlaganja, svima njima treba reći jedno veliko bravo. Skinuti kapu i aplaudirati.

Iskreno ne znam kako je Danijel Kolins, koju sam prvi put imao prilike da gledam pre tri godine baš u Melburnu, uspela da pobedi silne nedaće.

Ta devojka je imala ogromnih problema, pre svega sa konstantim bolovima zbog jednog specifičnog oboljenja, endometroze, da bi joj pre tri godine u jesen, dijagnostifikovali i reumatoidni artritis.

Godinama je igrala uz bolove, niko nije pouzdano mogao da otkrije uzrok tegoba i razloga tih autoimunih bolesti, ali je na kraju i ta misterija rešena i uz moderan tretman lečenja, ova devojka sa Floride, našla je način kako da ne odustane od karijere, što bi mnogi na njenom mestu učinili, kao što je uradila recimo Karolina Voznjacki.

Letos je imala i operaciju i od tada ima skor 32-7 i evo, čeka je ulazak među deset najboljih na svetu, gde bi verovatno i daleko ranije bila da nije bilo svih tih problema.

Nagrada je ovo finale u subotu, protiv heroja domaće publike Ešli Barti, koja ima jedinstvenu šansu da Australiji posle 44 godine, tačnije od Kris O’Nil iz 1978. godine, donese pehar u konkurenciji teniserki.

Zašto je ovo što govorim bitno?

Pre svega zato što u svojim navijačkim strastima, u nadgornjavanjima oko toga ko je bolji i veći igrač, često zaboravljamo pozadinu, ono što stoji iza tih rezultata, pojave na terenu, te manifestacije čiste teniske igre.

Rafael Nadal je, evo došao na prag rekordne 21. grend slem titule, posle problema koje je imao u drugoj polovini 2021. godine.

Nekako, po receptu Rodžera Federera, koji je takođe stigao u Melburn 2017. posle duže pauze zbog povrede kolena.

Ne bih da prejudiciram ishod finala, ali impozatna je sličnost između ta dva momenta u karijerama velikih rivala. Federer je te godine osvojio pehar, uradi li to Nadal u nedelju, on će iskoračiti ispred Rodžera i Novaka Đokovića po broju osvojenih slemova u karijeri.

Ne zaboravimo, GOAT trka je još u toku. Ona je dobila neočekivan obrt “slučajem Đoković”, i Nadal je na pragu da iskoristi neočekivan poklon, od strane australijskih vlasti i organizatora.

Impozantna je još jedna sličnost – na putu Nadala, ka 21. grend slemu, stajaće isti momak, koji je to učinio i letos, na US Openu, kada je u pohodu ka svom 21. peharu na turnirima četvorke bio i Novak Đoković.

Može li Rus da ponovi isto i uradi za sebe najveću moguću stvar?

Apsolutno da, može, ali pod uslovom da odigra jednako dobro, inspirativno, zanosno, kao i tog njujorškog popodneva kada je u tri seta razbio snove svetskog broja jedan.

Da li će se Nadal ukrcati u ovaj Danilov, moskovsko-melburnški metro i biti jednako brzo provozan kroz finale, kao Novak, ostaje da se vidi.

Sećam se da su u Njujorku, pre tri godine, igrali grandiozno finale u pet setova, kada je Rafa vodio sa 2-0, pa je Danil stigao do 2-2 i ozbiljno pripretio da napravi kompletan preokret.

Danil je od tada načinio ogromne korake unapred, Nadal je ostao Nadal, i sve to obećava da ćemo u nedelju imati spektakularno finale.

Rekord, neka ostanu sa strane – Rus bi zaista mogao da postane prvi igrač koji je prvu i drugu slem titulu osvojio na dva uzastopna turnira četvorke.

Hoće li sve to gledati Novak Đoković? Verujem da hoće, i verujem da već sada zna šta mu je dalje činiti.

Jer ova GOAT trka dobija novu dimenziju ako se Nadal iz Melburn Parka po drugi put vrati sa Norman Bruks trofejem u rukama.

O Stefanosu Cicipasu sam dosta toga rekao u proteklim izlaganjima i evo, još jednom je ostao u predsoblju finala.

Oslanjanje na savete oca sa tribina, čini ga ranjivim, a Danil Medvedev ništa ne prašta i ne libi se da potpali baražnu vatru i “počasti” sudiju sočnim izrazima, kako bi ga naterao da konačno uradi nešto po pitanju tog Cicijevog koučinga.

Sudija u stolici je set i po kasnije to zaista i uradio, što će reći da klan Cicipas ima česte i ugovorene signale i možete misliti kakav je to pakao i sa same sudije, da drže istovremeno u vidu i dešavanja na terenu i skrivene signale sa tribina.

Manje više, rećićete, to rade svi, ali nekako se Cicipasu poslednjih godina to najviše spočitava. I nije da nije kriv sam za to, prečesto je davao povoda da se to nađe u fokusu.

Što se Matea Beretinija tiče, on je ponovo došao daleko, ali nije istrajao, i ne znam koliko te njegove verbalne pretnje da će u narednim mečevima pokazati više protiv igrača velike trojke, mogu da imaju smisla ako zaista ne poradi na tome da odstrani slabosti koje su ga koštale najvećih pobeda.

U finalu Vimbldona protiv Đokovića i sada, drugom polufinalu slema u karijeri sa Nadalom.

Italijan još nema kompletan arsenal da bi mogao da pripreti najvećima u mečevima u tri dobijena seta. Bljesak set ili dva nisu najčešće dovoljni i to mu je i Nadal na pozornici u Melburnu, još jednom pokazao.

Danil Medvedev, opet, drži sve adute u svojim rukama.

Šahista, kako ga često zovu, vuče u nedelju novi veliki potez u svojoj karijeri, vredan uspona na vr Mont Everesta.

Karpov, Kasparov, Korčnoj, Talj, masa majstora iz sveta šaha, bila je čuvena po tome da povuče pravi potez u pravi čas.

Možda jedan istinski, šampionski potez, može da potegne i za svog druga Novaka.

Verujem da ni Novak sada ne bi imao ništa protiv da Danila vidi sa peharom u rukama.

Pa da ono, što Džon Mekinro sanja, o tome kako Rafa, Rodžer i Novak svi imaju po isti broj najvećih trofeja na kraju karijere, ostane na snazi.

Makar, do Pariza.