Pali, Nole, radare

Jer i tenis je, kao i život, velika borba. Bitka oči u oči, prsa u prsa, nadmudrivanje strateško, kao što vojskovođe bdiju nad ratnim kartama.

Legendarni vojskovođa Živojin Mišić, držao se jednog načela koje kaže:

“Život je večita borba. Ko sme, taj može. Ko ne zna za strah, taj ide napred”.

Novak Đoković ne zna za strah i ide napred, svojom unapred zacrtanom putanjom na omiljenom mu Australijan openu.

Kako je slatka ta karma – koliko god da pokušavaju da mu začine boravak “tamo dole”, on ih svakim novim izlaskom na teren dodatno poražava.

Žao mi je gospodo, Kirjos, Grot i ostali, ne vredi. Uzaludna je ta disciplina bacanja klipova pod točkove, kada je na terenu neko takav kao što je Novak.

Tačno je, Novak je začepio usta, ali ne sebi, već drugima, kritičarima. I to povelikom teniskom lopticom koja se ne da lako progutati!

Imao je vešt preskok danas čak i preko dvometraša Aleksandera Zvereva. Nadservirati ga? Još veći uspeh. Sa povredom? Gde ćeš bolje!

Novaku je servis i u ovom četvrtfinalu Melburna bio veliki saveznik, izvlačio ga je iz rovova u koje ga je uporno gurao raspoloženi i razigrani Zverev, deset godina mlađi, pride.

O Novaku je toliko toga rečeno i tu se manje-više sve već zna – ostalo je nešto mnogo interesantnije za rasčlanivanje u ovim redovima – otkrivanje misterije Aslana Karaceva.

Kako su se toliki moćni teniski instrumenti pokvarili, pa je ovaj “stelt bombarder” iz Vladikavkaza mimo svih radara tako šokantno uleteo u vazdušni prostor Melburna? Brzinom ne oh jednog ili dva, već od tri maha!

Kojim čudom je, ili kojim teniskim ruletom, 27-godišnji momak iz Severne Osetije, dospeo do polufinala grend slema na prvom mu velikom turniru u karijeri?

Neko bi rekao da se tamo teleportovao, neko će reći da je zalutao, ali to mogu da urade samo neozbiljni.

Stvarno verujete da je slučajno moguće doći do polufinala grend slema? Nikako!

Zato da se vratimo onom s početka – treba upoznati “neprijatelja”. Bolje rečeno, protivnika.

E sad, što je Aslan u kojoj god svetskoj zabiti da se našao, mogao da gleda mečeve Novaka Đokovića i analizira ga do mile volje, toliko je Novaku nezgodno jer pred sobom ima apsolutnu misteriju od igrača.

A ne sme ga, ni slučajno, potceniti i ići po onom sistemu, “lako ćemo”. Ne, barem kod Novaka toga nema, zato se ne brinemo.

Posebno kada imate igrača koji je hrabar poput lava i koji nema šta da izgubi, a može mnogo, mnogo da dobije.

O Aslanu se danas toliko pričalo od Moskve do Vladivostoka, od Sankt Peterburga pa do krajnjeg juga velike države, čak i u Dumi.

“Dajte da ga posle ovoga ne skršimo pritiskom”, zavapio je poslanik Vitalij Milonov.

Pobeda Aslana nad Grišom Dimitrovim obradovala je sve i u FK Alanija, čiji su se administratori na sajtu našalili pa zatražili da Bulevar Dimitrova u Alaniji, promeni ime u Avenija Karaceva!

Inače, ta ulica u ovom gradu nosi ime po bugarskom revolucionaru Georgiju Dimitrovu. Ne Grigoru, naravno, mada se fino namestilo, za šalu.

Na stranu sve to, ali kako je momak koji je do ovog turnira imao svega 13 mečeva na ATP nivou, koji je pre nekoliko godina bio van 700 na svetskoj listi, mučio se bez sponzora, u nemaštini, nemogućnosti da putuje i igra po svetu, dogurao tako daleko?

Karijeru je počeo 2009. godine, prvi put se u žrebu jednog ATP takmičenja našao tek četiri godine kasnije, ali je pažnju ljubitelja tenisa na sebe počeo da skreće tek prošle jeseni.

Kao i mnogi igrači, imao je tokom karijere muke sa raznim povredama, ali nije odustajao.

2013. je debitovao na ATP turnirima u Sankt Peterburgu gde je izgubio od Mihaila Južnjeg.

Godinu dana kasnije, na istom mestu, dobio je tada 649. na svetu, Danila Medvedeva. Južnjem se osvetio godinu dana kasnije na Kupu Kremlja.

I onda je prosto nestao, 2017. bio je 747. na svetu, počeo je da igra fjučerse.

“Krenuli su razni problemi, povrede, nije bilo sponzora, nisam imao trenera. Od prošle godine radim sa Jegorom Jatsukom, razumemo se, ne mora da mi kaže ništa novo, ali me pravilno vodi. Trenirali smo u Nemačkoj, Barseloni, ali nije mi tamo odgovaralo. Sada sam sa Jegorom u Minsku, tamo mi se sve dopada”, ne krije ruski teniser.

Uporno je vežbao i radio tokom pandemije, da bi prvu pretnju ispalio jesenas u Sankt Peterburgu kada je rekao ruskim novinarima:

“Šta mi je cilj? Da igram velike turnire bez kvalifikacija. Da počnemo tako, da igram u glavnom žrebu Australijan opena. Uđem u top 50. Potom u Top 20. Verujem da po samoj igri nisam inferioran u odnosu na momke iz vrha”, rekao je tada.

Hrabra, dabelo hrabra, izjava, ali pogledajte – koliko je od ovog već ostvario? Gotovo sve, jer će se sa ovim rezultatom koji već sad ima, katapultirati sa 114. na 42. mesto svetske liste. Ostalo je još ono o Top 20. Dečko se ne šali!

Čovek, a posebno sportista, mora da ima i malo sreće, pa su mu se teniski bogovi smilovali i poslali ga u prva dva kola na dva momka sa kojima je relativno po rangu, mogao da se nosi.

Dobiti Đanluku Mađera u tri seta, u redu, potom poniziti Belorusa Jegora Gerasimova sa 6:0, 6:1, 6:0, pa onda sludeti osmog nosioca Dijega Švarcmana sa 6:3, 6:3, 6:3, momka koji je setite se igrao polufinale Rolan Garosa? Potom sa 0:2 doći do 3:2 protiv supertalentovanog Feliksa Ožea-Alijasima i onda dobiti i Grigora Dimitrova? Lep put, nema šta.

A do pre samo godinu dana bio je 261. na svetu i tada je počela pandemija.

Pomoglo mi je otvaranje granica, igranje na čelendžerima u Češkoj, počeo je da niže pobede i godinu je završio sa 18 pobeda u poslednjih 20 mečeva.

Tako je 16. novembra dospeo na najbolju poziciju do sada, 111. mesto, a malo je falilo i da u oktobru uđe u glavni žreb Rolan Garosa.

Ipak, Aslan ne bi mogao tek tako da počne da pobeđuje, moralo je negde da klikne, i sada znamo i gde.

Gledao sam deo njegovog meča sa Ožeom-Alijasimom. Ti servisi zaista mogu da budu jako neugodni, pogotovo oni ravni, dijagonalni koje pogađa sa lakoćom.

Veoma često koristi i slajs servis, a bogami ume da promeni ploču i odservira par kikova kad se ne nadate!

Njegov bivši trener, Aleksander Kuprin, sa kojim je radio sedam godina, otkriva tajnu uspeha Karaceva u Melburnu.

“Sazreo je, počeo je da se bori za svaku loptu, da se koncentriše na svaki poen. Na ovom nivou svaki detalj je važan. To vam je kao u trci na 100 metara, odlučuje se u deliću sekunde. U tenisu, jedna neodgovorna lopta može da reši ishod meča. I Aslan je to naučio. Servis mu daje samopouzdanje, sada ga je stabilizovao na preko 200 na sat”, kaže Kuprin.

On otkriva i šta je bio razlog ranijih neuspeha.

“Mislim da je punih pet godina imao tehničku grešku pri servisu, petlja mu je bila prevelika i brzina loptice nije prelazila 180 na sat, što nije dovoljno za muški tenis. Znao je da ako ne držiš svoj servis, samopouzdanje nestaje, psihološko stanje zavisi od udaraca koje zadaješ. Čim je tu napredovao, počeo je da napreduje, da dobija mečeve u dva seta”, kaže ruski trener.

U danu kada su nas obradovali Nina Stojanović u dublu i Novak u singlu, ipak je ruski teniser zaslužio da se kaže koja o njemu.

Jer Novak je svoj debeo deo posla odradio, čini se da je sa povredom stanje sve bolje i bolje, a sada je na Rafi Nadalu da se u svom delu kostura bori sa grčko-ruskom alijansom, prvo sa Stefanosom Cicipasom, pa onda boljim iz duela Rubljov – Medvedev.

Vraški težak zadatak za Nadala, ali ne i nemoguć.

Bliži se kraj nedelje, odsudna bitka, svaki poen i gem su važni.

I svaki protivnik je jednako važan, bez potcenjivanja.

Novaku se iza krivine, već cakli ručka Norman Bruks trofeja, ali treba ga još jednom zgrabiti.

Zato, pali Nole radare, ova ruska čelična ptica ne sme dalje da proleti!