Čaj od TIMijana

Novak Đoković najbolje zna šta je pisanje istorije. Taj neprekidan film gledamo već punih 12 godina.

Šta se u tih 12 godina sve u svetu desilo, od tog svetosavskog slavlja 2008. na terenu Rod Lejver arene, teško je i pobrojati.

Astronomski, i Jupiter se jednom okrenuo oko Sunca. Novak i dalje piše, uporno piše nove stranice istorije.

Nedelja je dan za novu stranicu. Bela je, čista je, čeka da bude ispisana Noletovim teniskim rukopisom. Onako, šampionski, iz srca, kako samo on ume to da uradi. Maksimalan respekt prema rivalu, a istovremeno, neprekindo održavanje mentaliteta pobednika.

Četvrtak veče, kada je završio posao u polufinalu protiv Rodžera Federera, bio je drugi na redu za obraćanje medijima.

Prvi je u intervju salu ušao Rodžer Federer. Uvek ozbiljan, vidno umoran, sa dozom nove gorčine u glasu, zbog novog poraza od velikog rivala. I povrede prepona koja ga muči.

U sali nije bilo mesta ne za sedenje, već ni za stajanje.

Petnaest minuta kasnije druga slika – Novak Đoković u razgovoru sa novinarima, ali sala do pola prazna.

Razumem kolege, kasno je, mečevi se oduže, žuri se sa slanjem izveštaja i izjava, ali to ne može biti opravdanje za gotovo svaki put. Svaki svakcijati put!

Novak je i na to nažalost navikao, na takav tretman. Kao što je navikao da većinski na stadionu navijaju protiv njega, kada igra sa Federerom i Nadalom.

“Iznenađenje bi bilo da ne navijaju za njega, da je drugačije”, rekao je tako mirno, i ravnodušno, verovatno imajući u mislima ono letošnje finale Vimbldona u stilu “sam protiv svih”. I pored svega toga, pobednik.

Dominik Tim nije Rodžer Federer. Njegov trening, takođe pre nekoliko dana, na samo dva terena dalje od mesta gde je trenirao Novak Đoković, gotovo da nije gledao niko, a oko terena gde je bio Nole, sve krcato. Nije se moglo prolaziti tuda.

I to su te igračke, šampionske diferencije. To su te matematičke konstante, u njih se ne dira. Jer Domi tek treba da zasluži status teniskog božanstva. A to, priznaćete bez Grend slem titula, ne može da bude slučaj.

Postavlja se opravdano pitanje, ako Novak Đoković ima bolji skor sa Federerom, ako je sa njim u gotovo istoj ravni po urađenom u svetu tenisa, sa četiri Grend slem trofeja manje, čemu dopola ispražnjena sala?

Što, ako se bolje pogleda, sada nema nikakav značaj, ali nisam mogao da prećutim to, zažuljalo me je oko.

I eto, stigli smo do kraja. Završnog čina, poslednje scene u melburnškom teatru tenisa, sa jedinim pitanjem – ko će pobrati lovorike, aplauze, čije ruke će milovati to svetlucavo naličje “Norman Bruks” trofeja?

Oni koji me poznaju, znaju i odgovor. Ipak, nije zgoreg debelo podvući sledeće, ovo će biti ozbiljan, ali ozbiljan izazov i za šampiona kalibra Novaka Đokovića.

Kada igrate Grend slem finale, sve je moguće. Apsolutno sve. Tada sve statistike mogu da padnu u vodu, tada sve prognoze su obične šuplje priče. Postoji momenat istine – reket, loptica, mreža, protivnik, sudije, publika, inspiracija, znanje, klasa. I kakva vam je forma tog dana, da li ste u udarcu potpuno, ili delimično.

To su stvari koje se računaju i zbrajaju, ne reči ovog ili onog stručnjaka. Svi sve znaju, ali na terenu je gotovo uvek drugačije. Prepušteni ste sebi i nema vam niotkuda pomoći.

Ove šizofrene meteorološke igre Melburna sa svima nama, muka su i teniserima. Igrati jedan dan na 38, drugog dana na 43, a trećeg temperatura padne za 20 stepeni, to je ovde sasvim, sasvim moguće.

I taj, meteorološki faktor, ma koliko se činio beznačajan nije beznačajan. I to u koje vreme dana se igra, nije beznačajno. U pitanju su nijanse, koje za tenisere imaju presudan značaj. Brzina leta loptice kroz vazduh, odskok, sve, sve je važno u borbi za trofej.

Gledao sam tog planinskog orla od Dominika Tima na ovom turniru. Momak se apsolutno prilagodio uslovima, uporan je i istrajan do iznemoglosti, nema nedostižne lopte, nema predaje. U korenu njegovog prezimena krije se stara grčka reč, “thymon” – hrabrost.

Tim je taj koji će vas naterati da verujete u jednom momentu da igrate protiv zida, pa će vam se učiniti da vam te projektile sa forhenda, na koje se savršeno namešta, šalje sam Rafael Nadal, sve dok ne dođe do tog prelepog jednoručnog bekhenda, klasa od udarca, i još tako, tako lep za oko.

Jedina muka je i za Tima što ni on valjda ni sam ne zna koji Tim će izaći na teren. Onaj sa ATP kupa, gde mu baš nije išlo, ili onaj koji je pre neko veče, poput teniske ritam mašine naterao na kapitulaciju i večitig ratnika, Rafu Nadala. Ili ovaj oscilatornog karaktera, sa polufinala sa Zverevom.

Ipak, ta germanska osobina nesalomivosti, upornosti, istrajnosti, spojena sa izvanrednom fizičkom spremom i glađu za trofejima i slavom, koja dolazi iz njegovog stomaka, u eri pune igračke zrelosti sa 26 godina, idealnom za Grend slem, mogu biti ogromna prepreka bilo kome, pa i kralju Melburna.

Rekoh, statistika može da se baci u vodu, ali da se ima čisto u vidu - Novak u pobedama protiv Austrijanca vidi sa 6:4, na tvrdim podlogama 3:1.

Ali četiri, od poslednjih pet duela sa Novakom, dobio je Dominik. Dva puta zaredom prošle godine, u onom polufinalu Rolan Garosa, potpomognut atlantskim ciklonom sa čudnim imenom “Migel”, i na kraju u novembru na ATP tur finalu u Londonu.

Proverite i sami, Dominik Tim je u prošloj sezoni imao najbolji skor u karijeri na tvrdim podlogama i to ga u kombinaciji sa svim ovim gore što sam rekao, a vrlo je izvesno i nešto sporijim uslovima za igru, čine izuzetno, izuzetno opasnim protivnikom na poslednjem stepeniku.

Novak je, dakle, i previše kašljucao u poslednje vreme kada je sa druge strane mreže imao Tima. Na njemu je da ovde, na svom terenu slave u “Lejveru”, pripremi najbolji mogući eliksir, “čaj od TIMijana”, i prodiše punim plućima, skine sa svojih pleća taj teret osvajanje 17 Grend slem titule.

Jer i to je bitno, Novak ovde brani sve, dok momak sa Alpa nema šta da izgubi, jer ne brani ustvari ništa. I to mu daje dodatni vetar u krila.

Imao vetar ili ne, imaće ga i Novak. Zna da mu osmi pobednički krug u Melburnu donosi i povratak na svetski tron.

Dakle, ovo su istovremeno i “Igra prestola” i “Igre (šampionske) gladi”. Već sad slutim obrise tog spektakla u nedelju. Ceo svet pretvoriće se u čupavu, žutu lopticu.

Neuništivo savršenstvo tenisa.