Otkako je nekadašnji vođa srpske opozicije Vuk Drašković, pre desetak godina, iz samo njemu znanih razloga lansirao pozdrav sa "tri prsta" kao osnovni srpski simbol, nije se desilo da se lokalno izborno telo striktno i prepoznatljivo podeli na bilo kakva tri dela, niti da broj tri igra bilo kakvu značajnu ulogu u ovdašnjem političkom životu ("treći put" ili nešto slično, nepoznanica su u ovdašnjim prilikama). Ova nova deoba pokazuje da je u Srbiji sasvim sigurno na delu jedna nova politička klima, te da se polako stvara nova politička ekvilibristika, koju će ubuduće određivati neki novouspostavljeni oblici društvene svesti.
Rezultat prvog kruga predsedničkih izbora u Srbiji podelio je analitičare i izveštače, ali i glasače i same političare. Osnovna teza je da se, izgleda, biračko telo podelilo na tri maltene ravnopravne celine, koje imaju svoju dinamiku, ciljeve i interese. Kandidat Miroljub Labus je u svojoj prvoj reakciji na rezultate izjavio da je - "biračko telo podeljeno na tri trećine: jedna je glasala za prošlost, druga za sadašnjost, treća za budućnost. Pri tom su poslednje dve trećine glasovi sa izbora od pre dve godine, ali su se podelili na dve polovine". Ugledni analitičar Vladimir Goati kaže da će "uvek postojati tri bloka u Srbiji, a dva nikada neće moći da sarađuju".
Ipak, da li je ono što pokazuju rezultati ovih izbora baš jasna podela na tri nova bloka u Srbiji?
Pre svega, očigledno postoje jasne sličnosti među pojednim blokovima, koje navode političare iz jednog da optužuju kolege iz druga dva za prikrivenu saradnju. Analitičari su spekulisali oko ovih sličnosti, ukazujući - recimo - da će u drugom krugu doći do prelivanja tzv. "nacionalističkih" glasova ka Koštunici, sugerišući navodnu bliskost stavova glasača radikalnog nacionaliste Šešelja i umerenog Koštunice. S druge strane, sam Šešelj optužuje Koštunicu i Labusa za pripadanje istoj političkoj opciji i za implicitnu, ako ne i eksplicitnu saradnju protiv njega.
Stav prema brzini, a ne sadržaju reformi
Izvesno je da bi svaki ozbiljniji sociološki zahvat pokazao da se u Srbiji zaista polako profilišu tri grupe stanovništva koje podržavaju jednu od tri ponuđene političke opcije - bogati vrh, nova srednja klasa i siromašni slojevi - međutim, svi su izgledi da je ovakva podela stvar budućnosti,i da se njene naznake tek polako pomaljaju (u stvari, prvi put tek na ovim izborima). U ovom trenutku se može reći sa velikim stepenom sigurnosti samo to da postoji sloj stanovništva koji na reforme gleda i dalje optimistički (Labus), sloj koji na reforme gleda pesimistički, ali ih podržava (Koštunica), i sloj koji je protiv reformi (Šešelj). Šešeljevo izborno postignuće zato treba gledati kao negativnu reakciju na društvene promene, odnosno simptom stanja onih slojeva stanovništva koji su u novom društvenom poretku gurnuti u stranu, bez ikakve vidljive perspektive.
Upadljivo je da dva prethodno navedena bloka određuju svoju diferentiu specificu samo kroz odnos prema brzini reformi, čak ne ni prema njihovom sadržaju. Opštenarodni konsenzus nastao svrgavanjem Miloševića u stvari nije narušen i rezultati glasanja rečito govore da se 60 odsto i više izašlih na glasanje jasno opredeljuje za reforme, uz manji ili veći stepen rizika na koji su spremni da pristanu. Uz sve to, konstatujmo da su prvi put u savremenoj istoriji Srbije konačno i neke finije programske razlike počele da igraju svoju ulogu prilikom opredeljivanja birača, posebno u slučaju razlikovanja Labusa i Koštunice.
U novim okolnostima, naravno, dolazi do novih podela, ali one se skoro sigurno ne mogu odvijati tako brzo i duboko, da bismo već mogli da govorimo o podeli na tri tabora unutar srpskog društva. S jedne strane, očekivano je da je u toku raslojavanje i sa tim u vezi i promena autopercepcije, odnosno načina na koji neki slojevi stanovništva doživljavaju sebe i svoje mesto u društvu.
S druge strane, promene još nisu tako vidljive i jasne, odnosno još niko u njima nije zauzeo svoje definitivno mesto, pa je, samim tim, malo verovatno da je iko spreman da izgubi svoje potencijalno mesto u reformskom vozu koji vozi u budućnost, a koji nam obećavaju najznačajniji srpski ali i evropski političari. Nezadovoljstvo postoji, i Šešeljev rezultat je mera tog nezadovoljstva, ali mandat koji građanstvo Srbije daje obećanju da će biti promena očigledno ne samo da nije istekao nego se drži na istom nivou na kom je bio i pre dve godine.
Konačno, nekako su svi prevideli da smo doskoro govorili o samo dve Srbije - jednoj koja pokušava da uhvati korak sa svetom i drugoj koja bi najradije ostala zatvorena u sebe. U periodu pre 5. oktobra 2000. pričalo se da je sudbinska podela u Srbiji uvek bila između "evropejske" i "nacionalne" opcije, te da se sudbina zemlje određivala kroz nadjačavanje ove dve struje u lokalnoj politici i kulturi. Isti analitičari koji danas govore o tri Srbije imali su spremne primere iz istorije koji su rečito govorili o večnoj podeli na dva tabora...
Gubitak ekstremnih i dašak normalnosti - najbolji rezultat
Javnosti nisu dostupni svi podaci, ali se iz saopštenog na brojnim konferencijama za štampu može zaključiti da su pojedine agencije za istraživanje javnog mnjenja merile i neke druge pokazatelje osim preferenci za pojedine predsedničke kandidate. Tako smo, na primer, tek usput čuli od analitičara Dušana Janjića da je u jednom takvom istraživanju dobijen podatak da se 30 odsto građana Srbije opredeljuje za ekstremne stavove, što je iskorišćeno kao obrazloženje za to što je Šešelj dobio više glasova nego što se očekivalo (ostatak od 22 do 30 odsto potencijalnih glasača podeljen je na kandidate Pelevića, Živojinovića, Ivkovića, možda i Pavkovića).
Bez obzira na veliki procenat, ovo je svakako jasan znak kolika je trenutno veličina one druge Srbije, koja je donedavno bila vladajuća politička snaga: natpolovična većina spala je na tvrdokornu trećinu. Pošto se glasači koji biraju Koštunicu i Labusa ne opredeljuju za ekstremne stavove, definitivno i neopozivo možemo zaključiti da su zastupnici takvih stavova u defanzivi, konačno i posle mnogo godina, te da im ni objedinjavanje iza jednog kandidata ne bi više donelo vlast u Srbiji.
Da budemo još jasniji: pored poraza zastupnika ekstremnih stavova, najveći dobitak ovih izbora je jasno profilisanje dva demokratska bloka, koji će se u budućnosti, pred parlamentarne izbore, verovatno razgraničavati po vododelnici: demohrišćanska protiv socijaldemokratske opcije, kao i svuda u Evropi - naravno, uz sve srpske specifičnosti. Ovo, opet, jasno pokazuje da Srbija iz pretpolitičkog ulazi u normalan politički život.
Oni koji sad pokreću pitanje stabilnosti tog političkog života jednostavno previđaju da je srpsko društvo, uz albansko i bosansko, najtraumatizovanije društvo na evropskim prostorima. Svaki dašak normalnosti i predvidljivosti za Srbiju ima životni značaj - to osećaju i glasači, koji su kroz prve rezultate predsedničkih izbora 2002. dali najznačajniji doprinos upravo daljem "unormljavanju" ove zemlje.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Američki novinar Taker Karlson izjavio je danas da bi odluka odlazećeg predsednika SAD Džozefa Bajdena da dozvoli Ukrajini da napada ciljeve u dubini Rusije dalekometnim projektilima ATACMS mogla da ugrozi živote samih Amerikanaca.
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu saopštilo je da uhapšeno i zadržano ukupno 11 lica povodom tragedije u Novom Sadu kada je prilikom pada nadstrešnice na Železničkoj stanici Novi Sad. Među njima se nalazi Goran Vesić.
Trener Čelsija Enco Mareska rekao je da je ekipa Lestera uvek neugodna, bez obzira na kojoj poziciji se nalaze u Premijer ligi, kao i da će taj meč zbog povrede propustiti kapiten Ris Džejms.
Novinar Taker Karlson rekao je da misli da gledamo možda najzlobniju stvar u svom životu, komentarišući odluku odlazećeg američkog predsednik Džozefa Bajdena da da "zeleno svetlo" Ukrajini.
Novinar Taker Karlson rekao je da misli da gledamo možda najzlobniju stvar u svom životu, komentarišući odluku odlazećeg američkog predsednik Džozefa Bajdena da da "zeleno svetlo" Ukrajini.
Severnokorejski lider Kim Džong Un optužio je SAD da pojačavaju tenzije i provokacije, ocenjujući da se Korejsko poluostrvo nikada nije suočilo sa takvim rizikom od nuklearnog rata kao sada, javila je danas severnokorejska državna novinska agencija KCNA.
„Nemam odrešene ruke da vas šaljem obojicu kući, ja bih to uradio sa velikim osmehom na licu...“ ovim rečima je sudija Branko prokomentarisao Marka i Boška.
Krunisanje britanskog kralja Čarlsa III i kraljice Kamile prošle godine koštalo je 72 miliona funti (86 miliona evra), saopštila je danas britanska vlada.
Mnogi koji uspešno smršaju suoče se s tzv. jo-jo efektom se ponovo ugoje. Razlog nije nedostatak discipline. Novo istraživanje pokazuje da se ćelije masnog tkiva "sećaju" gojaznosti.
Kardiolog i lekar opšte prakse Aleksandar Mjasnikov upozorava da svaka isporučena hrana ili ona koju kupite pripremljenu u marketu predstavlja pretnju od trovanja hranom.
Pamela Hajden, glumica koja je pozajmila glas mnogim likovima iz Simpsonovih, od kojih je najpoznatiji Bartov prijatelj Milhaus, napušta popularnu animiranu seriju.
Glumca Denzela Vošingtona trenutno gledamo u filmu Ridlija Skota, Gladijator 2. Ipak imaćemo prilike i da ga vidimo u novim nastavcima akcione franšize Pravednik.
Studio A24 zvanično je objavio drugi zvanični trejler za erotski film "Babygirl" u režiji Haline Rejn, sa Nikol Kidman i Harisom Dikinsonom u glavnim ulogama.
Former Commander-in-Chief of the Armed Forces of Ukraine, Ambassador of Ukraine to Great Britain Valerii Zaluzhny, states that after the direct involvement of Russia's autocratic allies in the war against Ukraine, World War III can be considered to have begun.
President of Serbia, Aleksandar Vučić, addressed the citizens being hosted on RTS, discussing all current topics in the country, but also in the world.
Belgrade media reports that everything is bustling with police in New Belgrade. Blic reported that three MIA vehicles flashed the street in "Belleville".
The Prime Minister of the Slovak Republic, Robert Fico, and the President of Serbia, Aleksandar Vučić, addressed the media in Serbia. On that occasion, Vučić pointed out that Serbia was shocked by the assassination attempt, while Fico greeted Vučić in Serbian.
Sajber kriminalci imaju novi trik za inficiranje uređaja malverom: slanje pisama, pravih pisama sa poštanskom markicom, koja sadrže zlonamerne QR kodove.
Iz Google-a je, nedugo nakon zahteva Ministarstva pravosuđa SAD, stigao oštar odgovor u kojem iznose svoje argumente i najavljuju sudsku bitku za očuvanje poslovanja.
Litijum, ključni element za proizvodnju baterija za električne automobile, beleži rast tražnje od 15% godišnje, a procenjuje se da će se taj trend nastaviti do 2033.
Sudije su pronašle "razumne razloge" po kojima ova trojica muškaraca snose "krivičnu odgovornost" za navodne ratne i zločine protiv čovečnosti tokom rata između Izraela i Hamasa.
Na festivalu u Poljskoj održana je premijera filma Rust tri godine od ubistva Galine Hačins na snimanju. Alek Boldvin, glavna zvezda filma, nije pozvan na premijeru.
U jednom od najvećih skandala u zdravstvenom sistemu u Turskoj, lekari, medicinske sestre i vozači hitne pomoći optuženi su da su postavljali lažne dijagnoze kako bi novorođenčad prebacivali na odeljenja intenzivne nege u 19 privatnih bolnica, gde su bebe bile podvrgnute produženim i ponekad nepotrebnim tretmanima.
Aukcijska kuća kaže da je kineski vlasnik firme za kriptovalute Džastin Sun ponudio najviše novca. Suna je američka Komisija za hartije od vrednosti ranije optužila za malverzacije, ali on je odbacio optužbe.
Komentari 0
Pogledaj komentare