Da li je šef srpske države osoba kojoj treba zakonom regulisati socijalnu zaštitu?
Da izreka "sve što je lepo kratko traje" ne važi uvek, govori i Zakon o posebnim pravima i dužnostima predsednika Republike Srbije. Iako do sada nismo imali socijalno ugroženu osobu za predsednika, on je prvi i jedini građanin kojem je parlament zakonom obezbedio doživotnu socijalnu sigurnost.
Pored velike plate, po ovom zakonu, predsednik ima veliko lično obezbeđenje, vozni park i vozača, rezidenciju, lice koje će mu obavljati administrativne poslove i niz drugih privilegija.
Međutim, kako je navika velika muka, a odvika još veća, u ovom zakonu otvorena je mogućnost da se ova prava koriste i po "izlasku iz fotelje".
"Zakon o pravima i obavezama predsednika, donet 1999. godine, pretrpeo je bitnu izmenu 2001. godine, kada je regulisano da, i po isteku mandata (član 11), predsednici imaju lično obezbeđenje, obezbeđenje objekta, vozača i službeni auto, kao i pravo na jedno zaposleno lice koje će obavljati administrativne poslove. Ako neki predsednik po isteku mandata počini neko krivično delo i bude osuđen na duže od šest meseci, gubi ove privilegije (član 5)", rekao je Stevan Lilić, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu.
Naš predsednik ima pravo da se besplatno vozi u svim vozilima javnog prevoza iako ima na raspolaganju vozni park i vozača, kao i platu za 20 odsto veću od najveće određene najvišim funkcionerima, koja mu pripada iako je u penziji. Dok mu traje mandat, njegov supružnik ima pravo da ne radi, a da mu se iz budžeta uplaćuje radni staž. Čim prestane da bude predsednik, ima doživotno pravo na penziju od 85 odsto plate. To ne važi ako počini neko krivično delo i bude osuđen na zatvor duže od šest meseci.
Čak i ako umre, dok se nalazi u funkciji predsednika ili po isteku mandata, supružnik ima pravo na penziju 75 odsto od plate.
"Nema razloga da neko ima takva ovlašćenja, a naročito ne predsednik jer on koristi privilegije koje mu nije dozvolio zakon već narod", smatra Milan Nikolić, politički analitičar.
Kao protivteža ovakvim privilegijama, predsednik ima i dve izričite obaveze. Treba da svesno i odgovorno obavlja svoju dužnost i pridržava se Ustava, a državne tajne mora da čuva i po prestanku obavljanja funkcije predsednika.
"Institucija predsednika u našoj državi je degradirana. U tom smislu, ako bi se ojačao ugled predsednika, taj zakon bi se mogao smatrati opravdanim. Međutim, naša kultura je vezana za personalizaciju političkog vođe, koja stvara novu autoritarnost. Od daleke istorije do danas, imali smo pojavu vođa koji žele autoritet po svaku cenu. Ovim zakonom su otvorene pravne mogućnosti za udovoljavanje željama pojedinaca", smatra Vladimir Vuletić, sociolog.
Kako nije srpski ćutati, a jeste uživati, ovaj zakon treba smatrati proizvodom društva u celini, a ne pojedinaca jer će (kako se predsednik bira svake pete godine, a u Srbiji ima oko 6 miliona ljudi koje se mogu izabrati za predsednika) za 1,2 miliona godina svaki Srbin biti po jednom predsednik.
Vera Vuković
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 0
Pogledaj komentare