Tamo gde je uvek proleće

Na kojim delovima planete Zemlje je 365 dana godišnje proleće?

Bosonogi u Kolumbiji (Medeljin)

Pobre Colombia. I koliko god tvrdili da je u Kolumbiji koliko-toliko bezbedno, turisti je ipak zaobilaze u širokom luku. Šteta, jer je zemlja puna prirodnih i kulturnih lepota.

Uzmimo grad Medeljin (Medellín) sa prosečnom temperaturom od 23 stepena, koji s pravom možemo zvati La Ciudad de la Eterna Primavera (grad večnog proleća).

Medeljin ima pregršt lepih i čistih parkova kao što je Park bosih nogu, u sred centra. Ali i izvan grada čeka vas nekoliko neverovatnih prirodnih oblasti, od kojih posebno treba izdvojiti Arví-park kao najposećeniji.

Kao što je droga asocijacija za Kolumbiju, tako se i za grad Medeljin lepi slika Pabla Eskobara, najproduktivnijeg narko-dilera ikada.

Eskobar je 1993 okončao život, nakon što je od početka 80-ih zajedno sa svojom ekipom počistio sa lica zemlje sve svoje protivnike, pa je grad nazvan prestonicom ubistava. Ali to je bilo nekada. Borba protiv trgovine kokainom i dalje se vodi u Medeljinu, ali to turisti ne mogu lako opaziti.

Photo: Librex / Flickr

Vijetnamski Alpi

U gradu Dalat je za razliku od ostatka zemlje uvek proleće. Provincijski planinski gradić u južnom Vijetnamu nekada je bio totalni hit među Francuzima koji i dalje dolaze u hordama u ovu izolovanu sredinu.

Nimalo čudno s obzirom da je prosečna temperatura oko 20 stepeni, a sve to zahvaljujući položaju na 1500 m visine.

Danas su grad i okolina top destinacija za sveže bračne parove, Vijetnamce, koji bi da uživaju u romantičnim plovidbama po Jezeru uzdaha ili da se zagrljeni šetaju Dolinom ljubavi.

I turisti sa zapada imaju u čemu da uživaju. Oblast je naročito poznata po dobrim hajking stazama i vodopadima.

Još jedna bitna stvar: u kišnim periodima od maja do oktobra, u Dalatu ne padne ni kap kiše.

Photo: Philou.cn / Flickr

Cvetna Kina

U periodu od 5 godina, od 2005. do danas, broj stanovnika u gradu Kunming na jugu Kine, gotovo se udvostručio i iznosi oko 8 miliona. Može biti da je to više prouzrokovano prilivom seoskog stanovništva u grad, nego prijatnim vremenskim prilikama. U ovoj zemlji gigantskih razmera strašno je malo gradova koji se mogu pohvaliti takvom klimom.

Moreplovac Marko Polo bio je naročito privržen kineskoj provinciji Junan (Yunnan) čija je prestonica Kunming. I dan-danas taj grad je među putnicima sinonim za autentičnu destinaciju.

Kunming je veliki izvoznik cveća i svaki ćošak u gradu obasut je cvetnim bojama. Iako se grad nalazi u oblasti Himalaja na skoro 2000 m visine, sneg retko pada.

Photo: imke.stahlmann / Flickr

Hajking na Zelenortskim Ostrvima

Cabo Verde na krajnjem zapadu Afrike čine 9 naseljenih ostrva, sa različitom klimom i vegetacijom.

Tako je Sal potpuno mrtav kad je u pitanju turizam, dok Santo Antao odiše svežinom i zelenilom i prilično je neistražen. Ovo najzapadnije ostrvo predstavlja pravi raj za pešačenje.

Nedeljama možete hodati a da ne prođete istom stazom. Sve što vam treba jesu udobne cipele i kompas da biste se orijentisali na brdovitom ostrvu.

Na ostrvu je prosečna temperatura 24 stepena. Ukoliko idete u avgustu, septembru ili oktobru očekujte kratkotrajne ali intezivne pljuskove, koji su prava gozba za vegetaciju ali i uzrok blatnjavih staza koje bi ugrozile hajking.

Photo: untipografico / Flickr

Španska ušuškanost

Da, čak i u EU postoje mesta u kojima je večito proleće. Zahvaljujući golfskim strujama i maloj količini vetrova pasata, Kanarska ostrva se mogu pohvaliti prijatnom i izbalansiranom klimom. Prosečna temperatura u januaru je 17 stepeni, a u avgustu 24.

Kanarska ostrva bi se mogla uporediti sa Zelenortskim, jer je i ovde svako ostrvo na svoj način jedinstveno.

Najzelenija i samim tim i ona sa najviše prolećnog šmeka jesu ostrvca La Palma, El Hierro i La Gomera, bez masovnog turizma ali sa bujnom vegetacijom i gomilom (sup)tropskog rastinja.

Photo: sfllaw / Flickr

Meksička istorija

Meksički grad Kuernavaka (Cuernavaca) poznat je kao grad večitog proleća, s obzirom na to da je tokom čitave godine prosečna temperatura 27.

Sve je počelo dolaskom Asteka, nakon kojih su stigli Španci, a današnji stanovnici prestonice tamo pronalaze oazu svežeg vazduha i rashlađenja. Česti su i penzioneri iz Amerike.

Korene minulih vremena danas je lako opaziti u istorijskim građevinama, od kojih je najznačajnija Palacio de Cortés iz 1531.

Grad igra značajnu ulogu i u romanu Ispod vulkana, čiji je autor američki pisac Malcolm Lowry, u kojem britanski alkoholičar Geoffrey Firmin i njegova bivša žena baš u gradu Kuernavka pokušavaju da spasu svoj brak. Od toga ipak nije bilo ništa uprkos konstantnom prolećnom suncu.