Neverovatne avanture porodice iz Požarevca: Tamo 'vamo, obiđoše svet

U razgovoru za 92 putovanja Milena otkriva da je sa Ivanom na prvo zajedničko putovanje krenula nakon godinu dana veze u toku studija.

“Tada smo prvi put krenuli na putovanje bez roditelja, škole i sporta. Na samom početku smo shvatili da su putovanja ono što bismo radili kad ne bismo imali nikakva ograničenja. Kad nas je prijatelj jednom pitao šta bismo radili kada bismo dobili sedmicu na Lotou, mi smo počeli da nabrajamo gde bismo išli. Tada smo rešili da ćemo dati sve od sebe da makar deo tih želja realizujemo. Ubrzo zatim smo otišli na Work&travel u Ameriku i od tada kreću naša veća i ozbiljnija putovanja”, kaže Milena. Ćerka Sofija je na prvo putovanje krenula sa samo mesec dana u osvajanje vrha Greben u Nacionalnom parku Đerdap, a u inostranstvo je pratila svoje roditelje nešto kasnije sa pet meseci. Do sada je obišla 21 državu.

“Putovanja su sastavni deo njenog života i na to je naviknuta od samog početka. Naravno mi sada putovanja prilagođavamo njenim potrebama i uživamo u kvlitetnom zajedničnom vremenu”, kaže i dodaje da je u okruženju više pozitivnih nego negativnih komentara na ovu činjenicu. – “Naši najbliži, koji nas dobro poznaju podržavaju naše avanture i putovanja. Negativni komentari poput zašto je vodimo kada se neće ničega sećati, da smo sebični prema njoj jer je vucaramo svuda, itd. nas više ne dotiču jer znamo koliko ta zajednička putovanja i zajedničke aktivnosti nju oplemenjuju i koliko pozitivno deluju od toga da imamo predivne zajedničke uspomene, da se povezujemo dublje kao prodica, do toga da više ceni svoj dom i svoje najbliže.”

Sa godinu dana porodično su otputovali u grad Čengdu u Kini, gde se nalazi najveći rezervat pandi na svetu, mesto gde nema previše zapadnih turista, a posebno ne male bele dece.

“Sofija je tamo bila veća atrakcija od samih pandi. Bilo je potpuno ludo, ljudi su nas masovno zaustavljali, slikali se sa nama, deca su želela da je dodirnu, opšte ludilo. U nekom trenutku je ona zaspala u kolicima, pa smo morali da objašnjavamo ljudima i deci koji ne govore engleski da nismo raspoloženi da je iko budi radi fotki. Inače, kad smo kretali iz Čengdua u Peking Sofija je prohodala ni manje ni više nego na aerodromu. Mi verujemo da je to znak da će biti dobar putnik.” Opasnih situacija u društvu ćerke Sofije gotovo i da nema, ali predostrožnosti i te kako ima. Dobra priprema, predviđanje svih neprijatnih situacija i otklanjanje rizika su ključni kada se bira destinacija za naredno putovanje.

“Uzećemo primer kada smo imali dozu straha pred sam odlazak, u Peruu, na čuveni lokalitet Maču Pikču. Činjenica da smo mnogo daleko od kuće sa malim detetom, na velikoj nadmorskoj visini je činila da osećamo tremu i strah iako smo se dobro pripremili za takav put. Strah je u stvari najčešća kočnica za putovanja sa decom ali strahovi su često potpuno neosnovani i rešivi. U našem slučaju problem je bio rešiv uz pravilnu aklimatizaciju i nismo imali većih problema i danas odande nosimo neke od najlepših uspomena.”

A kako uskladiti posao, roditeljstvo i putovanja?

“To je jedno od najčešćih pitanja koje dobijamo. Daćemo primer 2018. godine. Na raspolaganju nam je bilo 52 vikenda, 7 neradnih dana mimo vikenda i 25 slobodnih dana. Mi nikad ne uzimamo slobodne dane, ukoliko ne idemo na put. Trudimo se da neradne dane i vikende iskoristimo maksimalno.” Ipak, i pored svega što su videli, Milena zaključuje da bi najradije za život odabrali neko manje mesto na moru sa dobrim pogledom, gde je toplo tokom većeg dela godine.

”Vrlo nam je bliska kultura Mediterana, iako volimo da se susretnemo sa dalekim egzotičnim narodima. Sve različitosti nam budu primamljive i zanimljive, ali ipak kada bismo negde morali na duže da se stacioniramo, odlučili bismo se za evropski deo Mediterana.”