Dubrovnik je evropski grad sa najvećim brojem turista po stanovniku

Uoči letnje sezone podaci su bili obećavajući. U drugom kvartalu 2023. godine, broj turista u Evropi bio je 95 puta veći od 2019. godine – poslednje godine pre velikih poremećaja putovanja zbog kovida. Ekonomisti su predvideli "potpuni oporavak turizma" u zemljama širom Evrope.

"Turistička industrija je ove godine prilično dobro prodavala odmor“, rekao je Brajan Garod, profesor turističkog marketinga na Univerzitetu Svonsi. "Ljudi koji nisu mogli da putuju 2020. i 2021. i koji su bili malo nervozni 2022. godine – ponovo to mogu ove godine."

Toplotni talasi i šumski požari

Uspešna turistička sezona je ekonomski veoma važna za zemlje koje se u velikoj meri oslanjaju na letnji turizam i koje su pretrpele tri uzastopne razočaravajuće sezone Ali leto 2023. nije bilo glatko. U julu je toplotni talas koji je ugrozio zdravlje turista primorao Crveni krst da postavi šatore za hitnu pomoć ispred Akropolja. Kako su temperature dostigle 44 stepena Celzijusa, najpoznatija turistička atrakcija Atine je popodne zatvorena "da bi se zaštitili radnici i posetioci".

U Italiji su u julu izdate "crvene uzbune“ u 20 od 27 većih gradova u zemlji, a temperature su dostigle 47 stepeni na Siciliji. Stanice prve pomoći postavljene su na 28 lokacija kako bi pomogle turistima da se izbore sa vrućinom u sve popularnom Rimu. Ali najgore je tek dolazilo. Do kraja jula, 30.000 ljudi evakuisano je na grčkom ostrvu Rodos nakon požara koji je danima besneo.

Bežeći od plamenih elemenata u jednoj od vodećih grčkih destinacija, turisti su svoja iskustva opisali kao "živu noćnu moru".

Francuska, Španija, Italija i Hrvatska su ovog leta morale da evakuišu turiste okružene šumskim požarima.

Prenaseljenost, vandalizam

Međutim, italijanske i grčke turističke zajednice su nastavile da pozivaju turiste da dođu, uprkos vrućini i požarima.

"Na kraju krajeva, uspeh u turizmu određuju brojke. To je takmičenje“, rekao je Garrod.

"Turistička industrija pokušava da se obnovi nakon kovida na stari način, uz veliku potrošnju kroz velike brojeve. Pritom se ne razmišlja nužno šta je dobro za destinacije“.

Veliki broj turista u leto 2023. vratio je problem prenaseljenosti.

Istraživanje agencije Holida navodi Dubrovnik kao grad u Evropi, sa najvećim brojem turista na svakog stanovnika. čak 36. Stari grad se dugo "mučio" kako da primi veliki broj turista unutar svojih veličanstvenih istorijskih zidina.

Još jedna na istoj listi, Venecija, je u opasnosti od "nepovratne" štete, delimično zbog masovnog turizma, saopštio je UNESCO. Agencija UN je preporučila da se grad uvrsti na listu ugrožene svetske baštine.

Kako su se turisti masovno vraćali u Evropu, sa njima su stizale i poznate priče o lošem ponašanju. Britanski turista rekao je da "nije bio svestan" koliko je star rimski Koloseum kada ga je uhvatila kamera kako urezuje svoje i ime svoje devojke na zidove 2.000 godina starog amfiteatra.

U avgustu je potpredsednik italijanske vlade nazvao grupu nemačkih turista "imbecilima“ nakon što su srušili statuu koja je bila deo 150 godina stare fontane u Lombardiji.

Otvaranje Ajfelove kule odloženo je jednog jutra u avgustu nakon što su dvojica pijanih Amerikanaca odlučila da prenoće na 300 metara visokom orijentiru. Nova pravila, nova odredišta Amsterdam je zabranio brodovima za krstarenje da pristaju u svojoj glavnoj luci.

Rim ograničava pristup fontani di Trevi i Španskim stepenicama.

Čuveno špansko hodočasničko mesto Santjago de Kompostela planira da uvede turističku taksu. Takva regulativa će verovatno dovesti do drugačije vrste odmora, rekao je Garrod. Biće manje spontanosti i mnogo više planiranja.

Posete nekim mestima, kao što su Kuća Ane Frank u Amsterdamu ili Tajna večera Leonarda Da Vinčija u Milanu, moraju se rezervisati nedeljama unapred. Francuska je u junu objavila planove za novu strategiju za regulisanje letnjih gužvi koje ugrožavaju "životnu sredinu, kvalitet života lokalnog stanovništva i iskustvo posetilaca". Vladina inicijativa će imati za cilj da identifikuje mesta koja su podložna prekomernom turizmu i podstakne ljude da ih posete van špice sezone ili da posete mesta van utabanih staza.

Ovo je strategija o kojoj mnogi evropski turisti već razmišljaju. Evropski putnici su generalno planirali više prolećnih i ranih letnjih putovanja u 2023. da bi bili jeftiniji, izbegli gužve i uživali u prijatnom vremenu.

Sporo prilagođavanje

Italijani, uključujući premijera Melonia, pohrlili su ovog leta u Albaniju umesto u domaća odmarališta kako bi izbegli vrućinu, gužvu i visoke cene. Studija EU Naučnog centra sugeriše da turisti mogu češće birati hladnije klime u severnoj Evropi nego mediteranske destinacije u vrhuncu letnje sezone. Ipak, leto 2024. će verovatno doneti mnoge iste probleme za turiste i najpopularnije letnje destinacije u Evropi.

"Prelazak na putovanja van sezone će uključivati mnoga prilagođavanja koja će mnogima biti teška, posebno pošto je leto sezona školskih raspusta“, primetio je Garod.

"Možda ćemo videti malo više putovanja na sever da bismo izbegli vrućinu, ali mislim da to neće biti odmah. Ljudi veoma sporo prilagođavaju svoje turističke navike“, rekao je,