Tirol: Insbruk i mnogo skijališta

Ovde sve počinje i završava se s „njegovim visočanstvom“ turistom, jer je najvažnija privredna grana Tirola upravo turizam.

Kako i ne bi bio kada ovu oblast, poznatu po brojnim alpskim skijalištima, godišnje poseti 40 miliona gostiju. Čak ni zbog krize taj broj nije značajno umanjen, tek tri odsto, pokazuju podaci Turističke organizacije Tirola. Ne privlače, međutim, samo staze i žičare turiste, jer ih ima mnogo i tokom leta kada obilaze glavni grad Inzbruk, pešače po padinama Alpa, uživaju u velnesu...

Georg Schöpf iz Turističke organizacije Tirola kaže za Ekonom:east da polovinu gostiju čine susedi Nemci, a brojni su i Švajcarci, Holanđani, Belgijanci. Sa ovdašnjih prostora nema mnogo turista, ali se turistički radnici Tirola nadaju da će nakon ukidanja viza i uspostavljanja leta Beograd – Inzbruk, što je u planu kompanije Fly Niki, taj broj biti veći od sadašnje statističke greške. Domaćin „4 skakaonice“

Ukoliko neko obilazi celu oblast, prvo stajalište bi i trebalo da bude Inzbruk, peti po veličini austrijski grad, prestonica iz XV veka. U ovom gradu na reci In, po kojoj je i dobio ime, živi oko 300.000 stanovnika sa prigradskim naseljima, a poseti ga više od tri miliona ljudi godišnje. Ušuškan među padine Alpa, prošaran zgradama jarkih boja i kaldrmisanim ulicama, mami uzdahe. Posebno tokom praznika kada je obasjan svetiljkama, džinovskim lutkama i drvenim tezgama na kojima se može popiti kuvano vino ili kupiti nešto od nakita, rukavice za promrzle prste, kape, šalovi...

Kao i druga mesta koja su nekada bila prestonice ili omiljeno odmaralište plemstva, i ovom je u amanet ostala poznata građevina, turistička atrakcija - palata cara Maksimilijana I i čuveni „zlatni krov“ koji pokriva terasu s pogledom na glavnu ulicu Marije Terezije. Odatle je Maksimilijan I uživao u raznim predstavama koje su se igrale pod njegovim balkonom. Neko će u šali reći da se zvona iz mnogih crkava u Srbiji čuju do ovog grada jer su upravo napravljena u jednoj od najpoznatijih fabrika zvona Grosmajer smeštenoj u Inzbruku. Ovaj grad je poznat i kao domaćin novogodišnje ski-turneje „4 skakaonice“ koja svake godine „boravi“ i ovde, a dva puta je bio i domaćin zimskih olimpijskih igara, 1964. i 1976. Dolina Pictal

Kome nije do obilaska gradova već bi u Tirol isključivo zbog skijanja, staza im neće manjkati. Može se skijati i nadomak Inzbruka, ali je, ipak, pravo uživanje zaći u Alpe dublje, u neko od planinskih seoceta sa malo meštana i mnogo hotela i apartmana. Pošto svuda postoji mogućnost da se kupi ski-pas za više skijališta koja se nalaze u određenoj oblasti, a autobuski prevoz od jednog do drugog je besplatan, možda je najbolje izabrati onu u kojoj ih je najviše, a baš takva je dolina Pictal.

Pictal se useca među strme alpske litice dužinom od 30 kilometara. Zbog opasnosti od lavina tek na svaka dva kilometra bilo je moguće sagraditi turističko naselje, a neka su toliko mala da jedva broje tri hotela i jednu, dve privatne kuće. Meštana je, inače, u Pictalu veoma malo, tek šest hiljada. Čak je i kreveta namenjenih turistima više i to za dve hiljade. A svako planinsko seoce, odnosno građevine koje ga čine liče jedna na drugu. Planski se tu gradilo, bez odstupanja od stila.

Fasade pastelnih boja, drvene ograde, bez nadogradnja i džinovskih strašila koji bi naružile pejzaž. Svako će ovde naći smeštaj po meri svog džepa, jer najjeftiniji polupansion staje 30 evra, a ukoliko neko ima veliko društvo može iznajmiti i celu kuću pa bi ga noć mogla stajati oko 15 evra. Oni koji nemaju obezbeđene obroke mogu se provozati ratrakom do planinske kuće Pitztaler Schiutte, na stazi spusta Rifflsee, i uživati u nacionalnoj kuhinji i živoj muzici, a onda se na počinak vratiti sankama, stazom osvetljenom reflektorima, dugom kilometar.

Kako smeštaju i restoranima tako i stazama i žičarama teško da se može naći zamerka. Štaviše, na nekima od njih poznati austrijski skijaši su redovni gosti. U dolini Pictal nalazi se i najviša žičara u Alpima koja se penje na 3.440 metara, jednim delom kroz tunel, do skijališta Glečer. Odatle se po idealnom vremenu čak i Jadransko more može videti. Staze su na ovoj visini ozbiljne, a početnici bi trebalo da se spuste na one bliže podnožju. Prema rečima Vilija Krugera, direktora marketinga kompanije Pitztaler Gletscher&Rifflsee koja upravlja skijalištem, staze se pripremaju još od septembra.

Veštački sneg, bez hemikalija, izbaciju topovi. Kroz osam dana staza je spremna bez bojazni da će se snowboard ili skije ulupati o kamen koji viri ispod snega, tvrdi Kruger. Da bi se izbegle takve nedaće, pravi se snežni pokrivač od pola metra, objašnjava on. Ulaganje te kompanije nikada ne prestaju. Ove godine je napravljena žičara za decu, a od sledeće se menja stara upravo na Glečeru, koja je dotrajala. Kako i ne bi kada je instalirana pre dvadeset godina.

U taj posao biće uloženo 15 miliona evra. Pošto je mnogo skijališta u dolini Pictal i time konkurencija velika, investicije su neminovnost, što svakako ide naruku skijašima kojima je u ovoj dolini na raspolaganju 50 kilometara staza.

Grad Imst

Na ulazu u dolinu Pictal nalazi se gradić Imst sa 9.000 stanovnika. Godišnje ga poseti 110.000 turista. Doris Polhamer iz Turističke organizacije Imsta kaže da su zimi najčešći gosti porodice, dok su leti najbrojniji ljubitelji pešačenja. Posetioci se u ovom gradu mogu kupati u pivu u fabrici Biermitos Štarkenberger i spuštati najdužim alpskim toboganom, kao i prisustvovati brojnim manifestacijama po čemu je ovaj grad posebno poznat, što dokazuje i članstvo u Udruženju malih kulturno-istorijskih gradova.