Naime, profesorka iz Australije otkriva u svom istraživanju koje sve koristi deca i roditelji imaju od psa. Navodi da su deca koja imaju psa fizički aktivnija i imaju razvijenije socijalne veštine u interakciji s drugom decom i odraslima.
"Slično smo utvrdili u svim domaćinstvima koja imaju ljubimca. Kada smo upitali da li to domaćinstvo ima psa, mačku ili nekog drugog ljubimca, utvrdili smo da su porodice sa psom pokazale najbolje rezultate socijalnog i emocionalnog razvoja”, prenosi portal Fatherly.com.
Naime, psi mogu sa decom da imaju jedinstven, simbiotički odnos, koji iz istorijske i evolucijske perspektive ne iznenađuje. Postoje dokazi da ljudi i psi žive u harmoniji već 30.000, a mačke tek 10.000 godina.
To je uistinu stara veza, psi su u stanju da reaguju na izraze ljudskog lica u duga saradnja sa ljudima ih je učinila posebno osetljivima na ljudske načine interakcije. Kroz istoriju, psi su bili servisne životinje, ostajali su van kuće i bili su odgovorni za čuvanje kuće, lajanje i lov. I tako je bilo sve do 19. veka dok nisu ušli u kuću i postali ljubimci.
Pas je deo porodice Nije nepoznato da je, kada je reč o proizvodima za ljubimce počela da se stvara čitava ekonomija. Nedavna istraživanja pokazuju da potrošači na hranu za ljubimce troše 70 milijardi dolara svake godine. Psi su često deo porodice, te ljudi menjaju mnogo stvari iz svog života kako bi udovoljili svom ljubimcu.
Istraživanja pokazuju da pas ima uticaj na dobrobit cele porodice. Psi pojačavaju osećaj sreće, sigurnosti, samopouzdanja i smanjuju osećaj samoće i izolacije. Psi ohrabruju socijalno poverenje i smisao za zajednicu. Starijima koji imaju psa, pokazuju istraživanja, manje treba medicinska pomoć nego onima koji ga nemaju.
Za decu, korist za zdravlje je još veća. Deca koja rastu uz pse imaju jači imunitet i pokazuju bolji psihosocijalni razvoj. Tinejdžeri koji imaju osa lakše se nose i oporavljaju od traume.
Deca koja imaju pse više se igraju napolju, šetaju sa psima i verovatno postižu preporučenu fizičku aktivnost. To vodi boljem kardiovaskularnom zdravlju i smanjenju gojaznosti.
Ipak, za tvrdnju da će uz psa deca lakše da se nauče odgovornosti nema baš čvrstih dokaza, jer na kraju, brigu o psu uglavnom preuzme jedan roditelj. Neke su studije utvrdile da imati psa znači da ćemo pokazivati više saosećanja, ali druge studije nisu pronašle takve dokaze.
Svakako odluka o psu mora da bude promišljena. Psi decu, uglavnom, prvi put izlažu osećaju gubitka i žalosti. To je za njih svakako bolno iskustvo. Traumatično iskustvo smrti životinje u detinjstvu može da utiče na njihovu odluku da više nikad nemaju ljubimca.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 3
Pogledaj komentare