Novi koncept Sajma visoko ocenjen

Prema podacima koje je saopštio direktor preduzeća Beogradski sajam Anđelko Trpković, broj prodatih ulaznica je premašio brojku od 127.000.

On je naglasio da je podeljeno 4.000 propusnica, da 4.300 osoba poseduje trajne godišnje ulaznice za sve sajamske manifestacije, da su podeljene 2.282 besplatne propusnice za bibliotekare i 870 za novinare.

Među novinarima je bilo akreditovano i 67 stranih izveštača i TV ekipa, što je, po oceni Trpkovića, pozitivan pomak, jer će vesti sa beogradskog Sajma knjiga brže otići u svet.

Direktor sajma je kazao da je uveren da su ove godine postavljeni temelji za nov, još viši nivo organizacije sajma knjiga, koji će postići internacionalizaciju u regionu i šire.

Trpković je naveo da je prvi put Beogradski sajam sa 1,5 miliona dinara podržao dolazak stranih pisaca, pa ih je ove godine bilo oko 40. Ideja organizatora sajma je, kako je rekao, da su gosti sajma njegovi najbolji promoteri.

Trpković je naveo da su na komercijalnoj bazi izdata 443 štanda za pojedinačne izdavače i knjižare.

On je, objašnjavajući brojku od oko 800 izdavača na sajmu, rekao da je na pojedinim štandovima, kakvi su oni državnih institucija, stranih država, kulturnih centara, bilo i više stotina izdavača.

Poredeći naš sajam sa frankfurtskim, najvećim na svetu, Trpković je rekao da je kod nas izlagalo onoliko domaćih izdavača za koliko ih je ove godine bilo manje u Frankfurtu.

Predsednik organizacionog odbora Sajma knjiga Željko Ožegović je rekao da je novi koncept sajma naišao na veliko odobravanje izdavača i posetilaca, jer je čitaocima pružena prilika da se lakše upoznaju sa novim knjigama. On je dodao da ga je najviše obradovalo što je od većine izdavača saznao da je prodaja bila na prošlogodissnjem nivou.

Urednica programa Sajma knjiga Vladislava Gordić-Petković rekla je da je izuzetno zahvalna članovima organizacionog odbora i Beogradskom sajmu što su imali sluha za revolucionarne ideje u pogledu programa i omogućili da one zažive.

Ona je posebno izdvojila uspeh radionice stripa, koja je prvi put organizovana, i njenog moderatora Draška Roganovića, jer je taj program privukao veliku pažnju mlade publike.

Strip radionica, je i najbolje prihvaćena inovacija sajamskog programa, i radila je celodnevno, a diskusije, promocije, razgovore sa autorima, prezentacije mange, kendoa i origamija znalački je priredio Roganović.

Gordić-Petković je kazala da je za nju od posebnog značaja što je sajam dobio novu „ulicu", nazvanu imenom Borislava Mihajlovića Mihiza, što je simboličan čin koji je dao poseban pečat ovogodišnjem sajmu.

U pratećim programima 54. Sajma knjiga, u organizaciji i realizaciji Beogradskog sajma, učestvovalo je više od 50 pisaca, umetnika, kritičara i teoretičara, dodala je Vladislava Gordić-Petković.

Za sedam dana, promocije, razgovore i radionice, organizovane u šest tematskih ciklusa, videlo je preko 1.000 posetilaca.

Dva ciklusa "ćaskaonica" Sajma knjiga, koje su apsolutmni „novitet", sa temama "Slike Srbije" i "Slike iz susedstva", ugostila su pisce iz Srbije, Hrvatske, Ukrajine i Španije. Publika se družila sa 14 autora: Jergovićem, Mandićem, Bajcem, Arsenijevićem, između ostalih.

Kako je saopsstila Gordić-Petković, pesnici i pesnikinje iz Poljske, Nemačke, Italije i Srbije predstavili su se u programu "Poezija i okrujže", a ciklus "Izmedju dva sajma" je u širokom luku obuhvatio raznorodne sadržaje, od predstavljanja feminističke produkcije do multimedijalne šetnje kroz roman Mirjane Đurđević.

Izložbe "Gruzijski manuskripti", "Kultura ćirilice" i "Todor Manojlović" videlo je više hiljada posetilaca Sajma knjiga.

Sajam knjiga je zatvoren simboličnom primopredajom svečane knjige iz ruku ambasadora Grčke Dimostenisa Stoidisa, u ruke njegovom kolegi, ambasadoru Švedske Kristeru Bringeusu. Švedska će biti počasni gost na 55. međunarodnom sajmu knjiga u oktobru 210. godine.