Veridba

Kada film počne tako što nas upozna sa momkom i devojkom koji ne samo da potpuno nisu jedno za drugo već se i otvoreno ne podnose – naravno da mora da se završi upravo tako što će se oni ludo zaljubiti. "Veridba" je baš to: romantična komedija o paru koji započne mrzeći se a okonča želeći unučiće.

Stoga nema ničeg suviše neočekivanog u ovom filmu kog je napisao debitant Piter Kjareli a režirala En Flečer, čije je prethodno ostvarenje romantična komedija o udavačama i deverušama "27 haljina" (2008). "Veridba" reciklira zaplet koji je bio već viđen još i kad su ga izvodili Spenser Trejsi i Ketrin Hepbern u legendarnim komedijama 1930-ih godina – kada je, kao i sada, kino fantazija ove vrste takođe tešila egzistencijalno ugroženu bioskopsku publiku. Scenario tako pomalo deluje kao da ga je programski raspisao neki produkcijski komitet, što je šteta – budući da je reč o sasvim solidnom filmu, kome samo fali malo više originalnosti da bude i odličan.

Holivudska romantična komedija uopšte ne mora biti originalna da bi bila prijatna – naprotiv – ali bioskopska privlačnost "Veridbe" zavisiće ponajviše od toga koliko vam je prijatna Sandra Bulok, odnosno lik koga ona igra. Margaret Tejt je stroga ali nepravična direktorka – alfa ženka s Menhetna koja po kuloarima jede iste takve alfa mužjake za branč. Lavica u korporativnoj džungli i jedna od najmoćnijih književnih urednica u gradu, ona vlada svojom velikom njujorškom kancelarijom čeličnom pesnicom s firmiranom tašnicom. No, budući da je Kanađanka koja je pukim nemarom dopustila da joj istekne viza, odjednom stoji u redu u imigracionoj službi među latino dostavljačima pica – a njen jedini način da ostane u SAD i spasi svoju dragocenu karijeru je lažirani brak. Kad, gle, gde ćeš zgodnijeg kandidata od Endrjua (Rajan Rejnolds), njenog ropski odanog i poslušnog asistenta kog ona neštedmice gazi – a sad je spremna i da ga uceni otkazom. Endrju je pak fin i miran momak koji istinski voli da čita i sanja o tome da jednog dana uređuje knjige, a svoju tiransku šeficu interno naziva "Sotoninom ljubavnicom". Uslov da pristane na ovo krivično delo je da Margaret krene s njim na porodični izlet na njegovu rodnu Aljasku, gde cela porodica proslavlja Bakin 90. rođendan.

Nastavak će vam delovati poznato jer ste ga gledali mnogo puta do sada – (setite se samo filma "Zelena karta" na primer) – kako će lažni brak kraju ipak ispasti OK. Oni odlaze u preslatki gradić Sitka na Aljasci gde ona otkriva da je njegova porodica u stvari imućna i poseduje ne samo živopisno imanje okruženo snežnim planinama već i pola varoši. Ne možete baš "videti Rusiju" s prozora kao famozna Sara Pejlin, ali Sitka je rustični raj s razglednice koji deluje više poput ekskluzivne turističke destinacije nego kao mazutom umuljana luka u kojoj šljakeri istovaruju tunu – možda i zato što je film sniman u Masačusetsu i Roud Ajlendu a ne na samoj Aljasci, koja bi možda bila previše realistična za ovu romantičnu fantaziju.

Elem, on je dovoljno fin, čestit, sladak i zbunjen, nju će ganuti duh male zajednice, zavoleće prirodu, a neko će bogami i da padne s čamca. Pronaći će toplinu u zagrljaju njegove porodice – a ko i ne bi, pošto Mama (oskarovka Meri Stinbergen) sva miriše na brižnost i pitu od jabuka, Tata (Krejg T. Nelson) je "čovek starog kova", a najluđa od svih je naravno 90-godišnja Baka (igra je izvrsna Beti Vajt, koju smo krajem 80-ih gledali u sitkomu "Golden Girls" u zagrebačkom noćnom programu).

Margaret je na startu filma stereotipna ofis–kučka posvećena karijeri koju kolege preziru (zovu je Ono i Veštica) – ali je isto tako talentovana, inteligentna i posvećena svom poslu, i film poštuje njen rad i životni izbor. U početku je ona u strogim crnim kostimima i suknjama oštrog kroja, u preskupim Christian Louboutin cipelama s visokom štiklom, kose vezane u uredan rep, da bi se kasnije, kako njen lik smekšava, njena kosa raspustila a stil pomerio ka klasici tipa Odri Hepbern – baletankama i širokim džemperima. Od poslovne ajkule koja emituje distancu, postaje naprosto devojka kojoj treba momak.

Kada njena Margaret spusti biznis štitove Bulokova uspeva da pokaže mekoću i otvorenost jedne u suštini "dobre cure" koja bi ipak samo da nađe pristalog muža i brižnu porodicu pride. Bulokova je simpatična i ubedljiva, a u tome joj je svakako od velike pomoći i dečački šarm Rajana Rejnoldsa: njih dvoje su privlačan par – u sukobima ima napetosti, u simpatijama ima hemije, a naposletku ima i obzira i saosećajnosti.

Puno se govorilo i o sceni u kojoj se Sandra Bulok prvi put ikada pojavljuje gola: u suštini je to samo komično začikivanje a ne full frontal, ali scena je simpatična i Bulokova izgleda fantastično, mada poenta prikazanog nije da shvatimo kako seksualna poželjnost prevazilazi godine i telesnost već naprosto da vidimo kako žena (uz pomoć male armije nutricionista i trenera doduše) može i u 44. godini da izgleda kao avion kada se skine.

U izvesnom smislu "Veridba" je i film o tome kako ponekad i moćno žensko mora da klekne ako želi nešto da dobije – što se doslovce i zbiva u sceni u kojoj Margaret prosi Endrjua na sred ulice. U filmu kog je režirala žena meni je kao muškom gledaocu to pomalo zbunjujuć momenat: korporativna goropad mora biti ukroćena u divljini Aljaske gde su "muški muški a ženske ženske", te ispade da i ova power bitch samo želi snažnu ali i nežnu mušku ruku i parče bakine pite.

Sandra Bulok je izvanredna glumica koja je najbolja u suštinski nezavisnim glavnim ulogama koje joj dozvoljavaju da poput svih stvarno velikih ženskih zvezda ima svoj noseći akcioni solo – bilo da bukvalno drži volan, kao u filmu "Brzina", ili da uspešno u svemu parira muškarcima oko sebe sve do samog kraja (makar na tom kraju i završila u njihovom zagrljaju), kao u sjajnoj komediji "Mis tajni agent". U tom smislu, nije ona goropad za kroćenje, i lepo bi bilo da je vidimo u filmu koji njen talenat neće eksploatisati već upravo iskoristiti na najbolji mogući način.

Iako naizgled samo lepo snimljena industrijska zabava A–produkcije – sa lokacijama koje kao da su iz reklama za tunjevinu, pivo, Fisherman's Friend, burbon i jahting odeću – "Veridba" ipak ima srca i šarma. Zato pomalo razočarava što film kako se bliži svršetku postaje sve više konvencionalan: veliko venčanje koje će se pretvoriti u veliko uplakano priznavanje istine, prava ljubav shvaćena tokom odocnele trke ka aerodromu, velika prosidba u sred kancelarije krcate ganutim kolegama.

No, reč je o filmu koji ne samo da zna šta gledalac od njega očekuje, već mu upravo to i pruža na prilično zadovoljavajuć način – tako da, iako se "Veridba" spopliće tu i tamo na putu do oltara, dobićete upravo ono što i želite od ove romantične komedije realizovane prema decenijama dobro oprobanim lekcijama škole Walt Disney studija. Iako će vam možda već od uvodne špice biti unapred prilično jasno kuda ova priča vodi, nećete morati da kucate SMS poruke ili izlazite napolje kako se bliži kraju, jer je dovoljno prijatno ispričana da će vam biti drago da je ispratite do kraja.