Gde je srpska savremena umetnost u svetu?

Na panelu se govorilo o različitim modelima predstavljanja naših umetnika u inostranstvu, dosadašnjim iskustvima sa svetskih izložbi i sajmova, uticaju novih tehnologija na tržište umetninama i neophodnosti umrežavanja svih učesnika u tržišnom lancu.

Tema ovog panela bila je i osnivanje prve Asocijacije galerista Srbije, strateškim partnerstvima sa virtualnom platformom Artsy, kao i inicijativama za profesionalnu podršku vizuelnim umetnostima od strane Saveta za kreativne industrije.

Istoričar umetnosti, Jerko Denegri preneo je svoja iskustva promocije umetnosti i kulturne diplomatije prethodne generacije.

Denegri je napomenuo da je svima jasno kako sama umetnička produkcija nije dovoljna.

"Potrebna nam je čitava mreža institucija koje pomažu produkciju i plasman naše savremene umetnisti u svetu. Naše društvo se nalazi u procesu transformacije od nekadašnjeg socijalističkog u liberalno-kapitalištičko i zato mora da se uspostavi novi sistem promocije u našem društvu. Društvene podrške iz vremena kada sam radio u Muzeju savremene umetnosti jednostavno više ne funkcionišu i moramo pronaći nove istrumente afirmacije izuzetnih kreativnih potencijala koji u ovoj sredini postoje", kazao je Denegri.

Vesna Latinović, direktorka galerije Bel Art u Novom Sadu izrazila je svoje zadovoljstvo što je Savet za kreativne industrije sazvao ovu značajnu tribinu.

"Krajnje je vreme da počnemo razgovor u strategiji predstavljanja naše umetnosti u svetu i jako je značajno što je ideja o tom razgovoru došla od donosioca odluka u ovoj zemlji. Nadam se da će to biti početak konstruktivnog dijaloga koji će dovesti do konkretnih rešenja" kazala je Latinović i dodala da su iskustva profesora Denegrija vezana za ozbiljnu državu koja je imala kulturnu diplomatiju.

"Poverenje za kreiranje plasmana umetnosti u inostranstvu u Jugoslaviji su imali stručnjaci koji se bave tim oblastima. Bio je to sistem vrednosti koji treba da proučimo i vidimo kako sve to možemo da primenimo u današnjem vremenu. U našoj tranziciji je sve do skoro u polju kulturne diplomatije bio prazan prostor i to mora da se pomeri. Ne treba da se oslanjamo na entuzijazam i sposobnosti direktora kulturnih institucija", kazala je Latinović.

Aleksandar Milojević, vlasnik galerije Rima je istakao da su sajmovi umetnosti najbolja mesta na kojima umetnost jedne države može da bude vidljiva, u odnosu na same troškove, a rezultati izuzetno veliki.

"Sve o čemu se malo zna izaziva veliku pažnju, što je velika šansa za Srbiju, za na naše umetnike i celu scenu", kazao je Milojević.

Aleksandar Milojević je istakao da su sajmovi umetnosti najbolja mesta na kojima umetnost jedne države može da bude vidljiva, u odnosu na same troškove, a rezultati izuzetno veliki.

“Sve o čemu se malo zna izaziva veliku pažnju, što je velika šansa za Srbiju, za na naše umetnike i celu scenu”, istakao je Milojević i dodao da se Galerija Rima ove godine u septembru pojavila na Sajmu umetnosti u Beču.

"Naša galerija je prva sa ovih prostora uspela da potpuno samostalno uđe u zvaničan program ovog značajnog sajma.

"Pojavili smo se sa radovima tri umetnika različitih generacija. U procesu apliciranja osetili smo veliku zainteresovanost organizatora i želju da se neka galerija i radovi ovih umetnika pojave u Beču. Naišli smo tamo i na veliko interesovanje struke, kolekcionara i galerista, kustosa što nas je u neku ruku iznenadilo", kazao je Milojević i zaključio da se o našoj savremenoj umetničkoj sceni u inostranstvu izuzetno malo zna.

Umetnik, Vuk Vidor, smatra je je našim mladima potrebno više smelosti, ambicije, ali i podrške da prevaziđu lokalne okvire i upuste se u osvajanje globalne kreativne scene.

"Mi sa druge strane vrlo naivno nastupamo na najznačajnijim smotrama savremena umetnosti u svetu.

"Bijenale u Veneciji ne treba da shvatamo kao Olimpijske igre gde je važno učestvovati već kao Ligu šampiona u kojoj valja pobediti. Nigde više ne treba da šaljemo radove naših umetnika kako bi samo učestvovali i nadam se da će Savet za kreativne industrije to promeniti", kazao je Vidor.

Vitomir Jevremović, CEO internacionalne platforme za predstavljanje umetnosti u virtualnom prostoru, predstavio je koncept VR All Art, budućnost i inovaciju u predstavljanju umetničkih dela i doživljaju umetničkih i galerijskih prostora.

Virtuelne galerije budućnosti predstavljaće neograničen prostor u okviru koga ćemo moći da se prepustimo istraživanju jednog umetničkog dela i samih umetnika iz celog sveta, gde god da se nalazimo.

Panel posvećen promociji srpske savremene umetnosti je samo jedan u nizu događaja koji se odvija u okviru platforme "Srbija stvara" - Serbia creates.

"Srbija stvara" je nov način predstavljanja naše zemlje koji afirmiše vrednosti savremene Srbije kao što su: kreativnost, inovativnost i originalnost, po čemu želimo da budemo prepoznati u celom svetu.

Na ovaj način ističemo važnost kreativnih industrija, nauke i ekonomije zasnovane na znanju, pružamo podršku umetnicima i stvaraocima da se prezentuju na međunarodnoj sceni, a Srbija se prikazuje kao zemlja pouzdanih i istrajnih ljudi, inovatora i kreativnih lidera.

Platforma je deo šire inicijative predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić da u neposrednoj saradnji sa kreativnim sektorom u celini, inicira mere za izmenu pravno-poslovnog i društvenog okruženja u Srbiji u cilju podrške razvoju postojećih i nastajanju novih inicijativa oblastima inovacija, kreativnih industrija i umetničkog stvaralaštva.