Jutro će promeniti sve?

Obzirom da su ovaj album inicirali i s mukom realizovali (u najvećoj meri) moji prijatelji, ja ću još jednom da se pozovem na Evropsku konvenciju kritičara (čija je i Srbija potpisnica) i uskratim i sebi i vama neku-naročitu-objektivnost u dočaravanju smisla i kvaliteta ovog izdanja. Zapravo, a mislim da se ne varam, ista je najjasnije izražena kroz savet/apel/upozorenje/molbu da kupovinom ove kompilacije podržite na sopstvenim nogama iznesene korake (nove) srpske scene. A, sad- da vidimo da li će i meni Jutro promeniti sve. Naslovljena prema stihu iz pesme Da Da Da, subotičke postave Pionir 10 (koja je i podstakla Ivana Lončarevića Inkala Iću Pop Depressionistu da se pozabavi izdavaštvom) Jutro... se pametnom upotrebom „?“ pošteđuje arogantnosti, ali i eventualnih prozivki da je samo izdanje nešto što će „sigurno“ promeniti sve (tj. bilo šta). Ali, „možda“ hoće... Ako zanemarimo činjenicu da je ovaj izbor interpunkcije značenjski potentniji, JA bih svojeglavo nastupio sa malo više muda. Naročito, ako bih se zaneo i čitavu stvar (hrabro) podnaslovio sa „nova srpska scena“. U skladu sa kosmopolitskim interesovanjima svih aktera (autor i emisija Pop Depression, vebsajt Popboks, S.Đ. i U.M. ispred pokojnog Radija 94.9) Jutro... nije žanrovski profilisana kompilacija (iako nema radikalni(ji)h Grandovih zvezda) i čini mi se da je namera bila da se iz što više muzičkih pravaca/ scenica/ mračnih uglova dovuče i sabere sve što (iole) valja, ne bi li novonačinjena kupusara ukazala sve većem broju apstinenata (od svega srpskog/ sa područja Srbije) da među hiljadama cvetova koji cvetaju ima ponečega i za njihov nos. Ono, a tu mislim da se ne varam, što jeste bio presudan kriterijum za izbor numera/autora jeste njihova radiofoničnost tj mogućnost da svaka od ovih pesama nađe svoje radijsko uhlebljenje- nešto što bih JA svakako više doveo u pitanje. Na ovo bi se mogla nadovezati i primedba da je Jutro- i prilično apolitična kompilacija (što nije isto što i „partijski neopredeljena“, needukovana bagro!), i pre mi zvuči kao zbirka pesama koja će se čuti tokom prvih jutara života u novoj Srbiji, nego što će se oriti ranim zorama koje do tog jutra treba da nas dovedu. Ali, i ovde treba biti pristojan i priznati da različiti ljudi imaju različite stavove kako da do nekog cilja stignu. Sad idemo redom, jer pretenzija ka objektivnosti uvek nekoga favorizuje (smajli). 1. MINT – Comin’ Out Of Jail – prosunčani jednominutni džezi intro, najviše ide u prilog tezi da ovo nije jutro tokom koga se budimo svakog dana. 2. ENDORFIN – Deset hiljada izvinjenja – siguran sam da neću biti jedini koji će u priči o njima spomenuti Jarbole. I to, možda, u ne baš dovoljno afirmativnom kontekstu. 3. PIONIR 10 – Le Lun – rani radovi sa Too Pure etikete u pokušaju da se Sila nadmaši evidentno kreativnijom silom. Opasno. 4. IKA – Bubble – iako mi se ovaj pop-bluz dopada i na engleskom, j a k o bih voleo da ga čujem i na srpskom. 5. MOTHERSHIP ORCHESTRA – Then She Kissed Him – prvi favorit većine nije ništa više od solidne kopije očiglednog originala (Tindersticks). 6. NEŽNI DALIBOR – Značajan događaj – da živimo u Britaniji ovi bi bili Kaiser Chiefs, pa ko voli... 7. ILIJA LUDVIG – Mikonos – u duhu Jonathan Richmanovog Egyptian Reggea Ilija se dohvatio grčkog melosa. Isprva odvratno, izdruga sve prijatnije. 8. HORKEŠKART – Jedem ti malter – jedan od apsolutnih favorita. Originalan i putopokazujući način kako biti srpski, ali svetski. Ah, da, ovo zvuči kao hor koji izvodi dementnu verziju nekog od songova iz mjuzikla Hair. 9. SHIROKO – Crazy – not crazy about it. Ali, siguran sam da bi verzija na srpskom zvučala zanosnije. 10. REPETITOR – Ja – zvuk ranih (ili „uživo“) Joy Division vešto ukombinovan sa čestom željom srpskih vokalista da tekst radije izvikuju, nego pevaju. Sva sreća, pa im ide s godinama. 11. NEVERHOOD – Tešik=Izvol’te – teškometalna industrija podjednako inspirisana death metal radovima koliko i sa Faith No More, Therapy? i Sunshine (možda baš ne i tim redom). U ovom izboru, više nego prijatno iznenađenje. 12. GORIBOR – Čujem bluz – solidan postmoderni bluz koji preispituje svoje korene, ali bukvalno! 13. PETAR RUDIĆ FEATURING ZOE KIDAH – And More – bljak! 14. GRAF – Mlad čovek – violina prija, Darkwood Dub ne. 15. Stuka – Lord – 154 @ 154 ?8?; 16. SUPERSTUDIO – Unazad – Lepa pesma. Još lepša ako niste slušali Sparklehorse, recimo. 17. PIONIR 10 – Da da da – već u antologiji srpskih pop-rok pesama. Selektah: Dajte šansu miru.