Memfis andergraund

U ovom surovom, grubom, pojednostavljenom svetu gde su politička moć i novac mere svih stvari, sudeći po performansu rokera iz Memfisa, postoji prostor slobode i mesto za individualni čin. U noći između subote i nedelje Mali klub SKCa je to bio. Takvim su ga učinili isporučena muzika, demonstrirani entuzijazam, osećaj zajedništva, hektolitri piva, hiljade decibela, pankerska energija i rokerska vera.

Harlan T. Bobo, koji uzgred budi rečeno, izgleda kao lik koji bi u nekom dobrom, starom francuskom filmu mogao da igra Rober Osein - početak srednje dobi, dakle, neka zamišljenost, neobična osećajnost, imanentna muškost i neočekivana ranjivost - je singer-songrajter iz Memfisa. Pažnji na njega, bar kada sam ja u pitanju, skrenula je Lusinda Vilijams proglašavajući ga za najautentičnijeg predstavnika tog žanra. Beogradskoj publici se predstavio kao persona čija životna iskustva, nužno, vode ka rokenrolu kao mediju u kojem mogu da dobiju najbolju artističku transpoziciju.

Nastup je započeo, po specijalnoj želji kako sam shvatio, pesmom "Bottle And Hotel Room" kojom se završava njegov debi album "Too Much Love". Radi se o tvorevini koja kao da je pobegla iz neke knjige Čarlsa Bukovskog ili Rejmonda Karvera na rok scenu. Oštre rokerske ivice Harlanovih interpretacija na fini način su korespondirale sa oporim sadržajima i gorkim osećanjima. "Živeti znači leteti visoko i nisko", pevao je Tauns Van Zant, najveći singer-songrajter od kad je sveta i veka. Harlan T. Bobo je tu sentencu prihvatio kao svoj rokerski kredo.

Posle destominutne pauze na scenu je stupio Džek O. Radi se o legendarnom muzičaru sa memfiske anderground scene. Kao rimski bog Janus rokenrol u njegovoj verziju ima dva lica. Njegova muzika je, s jedne strane, subverzivna - funkcioniše na isti način kao torta koju u nemim filmskim komedijama simpatični vagabunda baca u lice napirlitanoj gospodi. Sa druge strane to je najautentičnij rokenrol pokupljen sa usijanog asfalta Memfisa.

Nadahnut fenomenalnim prijemom od strane beogradske publike Džek O je isporučio fantastičan, skoro dvočasovni, set. Garažni brojevi su sledili posle pankerskih kojima su prethodile mušičavo izabrane obrade klasičnih rok napeva. Kaupankerske i bluzerske ekskurzije bile su posebna atrakcija. Dobar tajming instrumentala "Raunchy" i "Scratchy" učinio je da ceo događaj poprimi filmsku dimenziju. Funkcionisali su kao saundtrek za imaginarnu, masovnu filmsku scenu ponovno osvojene slobode i probuđenog entuzijazma.

Kada je na red došla Zivonova tzv. 'murder' balada "A Bullet For Ramona" publikum sastavljen od otpadnika najrazličitije fele pretvorio se u hor. Opasni refren: "Oh, today I shot my Ramona, Pa/She ain't gonna cheat on me/Two years, I've been searchin' for her/Two years, she's been free" odjekivao je Malim klubom kao tajna lozinka kojom se ulazi u paralenu stvarnost poznatu samo pravovernim ljubiteljima rok muzike.

Džek O je, u skladu sa reputacijom, priredio beogradskoj publici nezaboravno veče. Podsetio je na odmetnički prirodu rok muzike, njenu diverznu narav i individualističku reputaciju. Upadljivo odsustvo tzv. rok kritičara i radijskih ljudi dalo je poseban dignitet ovom nezaboravnom koncertu.