Godišnjice Hyperduba i Dis-patcha

OK je kompjuter za plesanje

Engleska dubstep etiketa “Hyperdub“ slavi ove godine 5 godina postojanja i tim povodom su objavili dvostruku kompilaciju “5 Years Of Hyperdub“ na kojoj se na jednom disku nalaze „nove pesme“, a na drugom „najveći hitovi“.

Srpski festival plesne muzike uz koju se teže pleše, „Dis-patch“, ove godine slavi 8 godina postojanja i tim povodom u Beograd su došli osnivači i (druge) najveće zvezde ove etikete- “Kode9 + The Spaceape“. O etiketi “Hyperdub“ i o tome šta je to dabstep možete pročitati u vrlo pitko napisanoj recenziji slavljeničke kompilacije koju je za “Pitchfork“ uradio Mike Powell (link: http://pitchfork.com/reviews/albums/13614-5-five-years-of-hyperdub/ ).

“O Dis-patch“ festivalu i njihovoj večitoj borbi za produženje svoje egzistencije možete se informisati na njihovom vebsajtu (http://www.dis-patch.com/ ). Moja je želja da ovde probam da vas što veštije zavaram da su i jedno i drugo deo vaših života više nego što mislite.

“OK Compute“r, superkultni album grupe “Radiohead“ sve ređe i sve manje mi biva neprohodan. Ali ne zbog toga što jedva napušta moj CD plejer, već zato što je 5. (a naročito 6.) oktobar sve dalje. Ni sa planetom Zemljom ne stojimo bolje- i to više nije samo poruka filmova-katastrofe Rolanda Emericha. O tome da nas slova H i N jedno pored drugoga više nikada neće podsećati na Herceg Novi valjda ne treba ni da vam objašnjavam. Naša mračna priroda odavno nas je napustila i sada je svuda oko nas.

“OK Computer“ je u svoje vreme (te davne 1997.) bio neka vrsta post-moderne “1984.“, zbirka paranoičnih pesama o tome kako nam već izgleda budućnost. U muzičkom smislu on je bio fuzija tada zenitne faze R.E.M. koja se prelila u britanske vode sa “The Bends“, ali je potom na domaćem terenu naletela na hridi trip-hopa, pre svega oličenog u klaustrofobiji “Portishead“. “OK Computer“ je je bio slika izmešanih iznutrica ljudi i mašina. Nemelodične stvari parale su vam sluh i strpljenje, a melodične dušu. Za mene, u svakom pogledu jedna, doskora- neslušljiva ploča.

Pet godina nakon “OK Computer“-a nastaje “Dis-patch“, 7 godina kasnije nastaje “Hyperdub“. Ni jedno ni drugo nemaju nikakve direktne veze sa ovim albumom. “Dis-patch“ je festival elektronske muzike koju je Thom Yorke slušao isto, ako ne i manje, nego Relja i Sima. Dabstep etikete “Hyperdub“, ako već niste pročitali u Powellovom članku, izveden je iz grajma i UK fankija, a oni sami iz (britanskog) hip hopa i trip hopa, a ovi, opet, iz daba i regea itd... Šta im je onda zajedničko?

Duh vremena, ja bih rekao. Želja da se više pleše mislima, nego stopalima. Ne uvek, ali uglavnom. Nažalost, ali bez mnogo ljutnje. Nekoliko koncerata na kojima sam bio tokom osam godina “Dis-patcha“ uglavnom su od mene tražili da posmatram. Oni izvođači na koje prvo pomislite kada “Hyperdub“ koristite kao pridev, “Burial“ ili “Kode9“, ne traže od vas da učestvujete, iako su svuda oko vas. Njima je sasvim dovoljno da vam se podvuku pod kožu, a da vi sedite mirno. Kao leš. Duh “OK Computer“-a jeste jedna vrlo mutna nada, optimizam živ sahranjen, jecaj nošen vetrom poput prljave plastične kese.

London je jedan od centara sveta, Srbiju je teško naći na mapi, a za “OK Computer“ je potpuno nebitno što je nastao u okrugu Oksforda. Zašto onda jedna muzička etiketa, jedan festival i jedan album zrače istom željom da udahnu ili isteraju dušu iz tehnologije, tek usputno konstatujući egzistenciju nečeg takvog kao što su- ljudi. Kada je tačno postalo toliko očigledno da nam je „neprijatno“ prijatno. Da nam jeza deluje kao da smo kod kuće. Poslušajte samo “Kode9“-ovu verziju Princeove „rezimirajuće“ “Sign O’ The Times“- od originala su bukvalno ostali samo kost i koža (čak je i ime promenjeno u “Sign Of The Dub)“, ali to je samo doprinelo da zvuci koje čujemo zaista budu „znak vremena“ u kome živimo.

Nismo toliko ostali bez nade koliko smo već izdonirali organe za nadanje. Imamo volju da plešemo, ali bolje je samo razmišljati o ritmu. OK, kompjuteru, možda me ti zaista najbolje razumeš, jer si se kao i ja navikao na to da stvarnog razumevanja nikada neće biti.

“Dis-patch“ je srpski korak sa svetom. “Hyperdub“ je bedž na odelu koje nosi svet. “OK Computer“ će još par godina, meseci ili nedelja (šta bi vas zaista najviše obradovalo?) biti najviše što od “Good Vibrations“ može da dopre do nas.

A možda je (pauza)... upravo najbitnije to što su “Dis-patch“, baš kao i “Hyperdub“, baš kao i “OK Computer“ svojom sebičnom žilavošću (na ovaj ili onaj način) suštinski dokaz naše nepresušne ljudskosti.