Služavke: Crno-belo bez nijansi

Iako je srpski prevod (Služavke) sasvim adekvatan za engleski original (The Help), naš manjka žaokastom dvosmislenošću originala. Nakon što su prestale da budu robinje crnkinje su na američkom Jugu mahom prešle u kategoriju služavki vrlo limitiranih sloboda. Kao kuvarice i, što je još bitnije- dadilje, one su bile neophodna pomoć u kućama belaca. Ali, film Tatea Taylora je zapravo (i) o pomoći koja je njima bila potrebna, o crnim (pun inteneded) sudbinama žena koje su od belog društva bile šikanirane na sve moguće načine, a vrlo često im se dešavalo da ista ona deca koju su podigle s mnogo ljubavi postaju njihovi novi i ništa manje nemilosrdni gospodari.

Radnja filma rađenog prema istoimenom romanu Kathryn Stockett smeštena je na početak šezdesetih dvadesetog veka u grad Džekson u državi Misisipi. Kroz povremene isečke TV programa otkrivamo da su u Americi već počeli protesti za jednaka ljudska prava predvođeni Dr Kingom i oni situaciju u Džeksonu čine još neverovatnijom. Teško vam je da poverujete da se uopšte nalazimo u XX veku! Crnci žive u getoima, voze se u zadnjem delu autobusa, moraju da poštuju čitav niz pravila o ponašanju u kući belaca, a, sa dosta sarkazma, Taylor uvodi u priču i incijativu jedne od glavnih junakinja da crna posluga u belim kućama ima zaseban vece kako bi se zadovoljili viši higijenski standardi. Tu i tamo poneki KKK-ovac snajperom ubije crnca koji je hodao (pogrešnom) ulicom.

U našem fokusu su dve mlade belkinje i dve starije crnkinje. Emma Stone igra Skeeter, obrazovanu novinarku koja na Jug donosi dah liberalnog Njujorka, dok Bryce Dallas Howard igra njenu prijatlejicu iz detinjstva, Hilly, „klasičnu“ južnjačku domaćicu koja višak slobodnog vremena troši na bavljenje tuđim životima. Crnu ekipu predstavljaju Viola Davis kao Aibileen koja radi kod Hillyne prijateljice Elizabeth i Minny (Octavia Spencer) koja je bivša Hillyna služavka. I s jedne i s druge strane imamo još po nekoliko epizodnih likova (uvek fenomenalna Allison Janney kao Skeeterina mama) koji uglavnom unose sitne finese na već viđene stereotipove (isprazan život vs težak život) koji su, moram da priznam, daleko raskošnije dočarali brojni filmovi koji su te stereotipove i postavili. Tate daje sve moguće vrste među-ženskih odnosa, tretirajući ženu i kao majku, i kao pomajku, i kao ćerku, i kao prijateljicu, skoro uvek insistirajući na uparivanju dobre i loše verzije istog odnosa što nekako čini film previše formulaičnim i „namenskim“. Konačno, među retkim muškim likovima imamo jednog morona, jednog papučara, jednog siledžiju i jednog macana dobrog srca koga bi svaka žena poželela- očigledno je, dakle, da smo do zuba u „ženskom pismu“.

Glumcu (Winter’s Bone) i reditelju (Pretty Ugly People) Tateu Tayloru ne može se puno toga prebaciti. Služavke su jedna pristojna, „lagana“ melodrama, sa mekim potresnim pričama koje mame suzu, ali i umereno bezobraznim momentima da se baba-tetke slatko nasmeju (baš kao i njihova vršnjakinja, Sissy Spacek, koja igra Hillynu senilnu mamu). S obzirom da rasizam u Americi ovih dana dobacuje i do predsednika Obame ne bi trebalo da nas iznenadi ako američka Akademija proceni da je Viola Davis ostvarila ulogu vrednu Oskara. U prilog tome ide i za industriju ohrabrujući rezultat Helpa na boksofisu- film je sa budžetom od 25m dolara (kojim su mu i izmerena očekivanja) samo u Americi zaradio neverovatnih 190 miliona. Čovek ne može, a da se ne seti imbecilnog Blind Side koji se takođe uspe$no bavio crno-belim odnosima i da potom ne zaključi da je Amerika daleko voljnija da sentimentalizuje svoju istoriju nego da iz nje nešto nauči.

Najveći problem ovog filma, ipak, ostaje odsustvo stvarne drame. Ovo nije saga poput Gone With A Wind u kojoj kroz nekoliko likova u određenom periodu pratimo istorijske i društvene promene, niti je poput Spielbergovog Color Purple fokusirana na jednu priču. Ni dramski najpotentniji momenat Služavki- to da crne služavke rizikuju zakonske konsekvence zbog druženja sa belom novinarkom (kojoj pričaju svoju priču) ostaje neiskorištena, čak ni na nivou scene „lažne uzbune“. A nekako ostaje i utisak da je ono što su služavke imale da ispričaju o godinama svoje službe kod belih gospodara daleko zanimljivije od ove „španske serije“ sa pretečama očajnih domaćica i njihove očajavajuće posluge.

SELEKTAH: 5 /10