Srbija i kustosiranje u 21. veku

Sjajno je da se malo paznje posveti ovakvim temama. A i momci su sjajni. Kultura u Srbiji je u sunovratu i ovo je ocigledan primer da bilo kakav pokusaj da se to promeni mora da prodje kroz barikade i otpor sa svih strana. Usanceni metuzalemi koje je vreme pregazilo srecu kvare svima oko sebe.

Samo napred kustosijanti! :)

Tipicno za Srbiju: ovakvi izvrsni intervjui imaju NULA komentara. Ne bi me ni cudilo da i citanost ima tendenciju ka nuli.

Profesija kustosa, kuratora, komesara manifestacije i sl. je prenaduvana, rec je o praksi koja je na zapadu usvojena iz vise razloga, koje sada necu da razradjujem jer bi mi to oduzelo mnogo vremena, ali koja je, fakticki, unistila umetnost i stvaralastvo uopste. Ideja, koju zastupaju mladi kustosi iz teksta, da je izmedju umetnickog dela i publike neophodan posrednik je netacna. Naprotiv, pravu umetnost i odlikuje to sto je ona pristupacna gledaocu (slusaocu, citaocu), barem je njen povrsinski sloj pristupacan jer se on poima culima. Dublji slojevi su pristupacni manjem broju ljudi i tu je zaista potrebno odredjeno obrazovanje, priprema, ali svakako ne "tumacenje" kustosa. Ako govorimo o filozofiji, to je onda druga stvar, ali filozofija kod vizuelnih umetnosti, u, recimo, koceptu, videu ili performansu je bez razlike tanka. Ta toboze neophodna "prepreka" u vidu kustosa, kuratora, koja se postavlja izmedju umetnika i publike samo gusi kreativnost, umetnicku slobodu, a i za publiku je uvredljiva. Ta praksa je uglavnom i kriva, ako ne i iskljucivo, sto se savremena umetnost toliko otudjila od svojih konzumenata. Dokaz svega ovoga je pored ostalog i to sto u drugim umetnostima tih pojava nema, odnosno, knjizevni kriticar se, na primer, nikada nece i ne moze postaviti kao neophodni tumac knjizevnog dela bez kog je poimanje tog dela nemoguce, a naprosto je nezamislivo da bi on mogao uzeti sebi za pravo da odredjuje o cemu ce i na koji nacin pisac pisati.

Savremena umetnost je kao da vam neko otvori vrata u novi svet i pomogne vam da nesto novo dozivite. Neko se toga boji; jer ne rezume i njemu to smeta, a neki u tome uzivaju. To je ipak kreativan proces u kome se mnogo tog novog nauci i zivot postane zanimvljiviji i bogatiji. istina je da u Srbiji ima izuzetno mali broj ljudi koji imaju znanje i iskustvo o tome sta se danas desava u savremenoj umetnosti van granica nase zemlje. Ovi momci svojim primerom pokazuju aktivan pristup kulturi i bave se relevantnim pitanjima. Da li se zovu kustosi, umetnici ili vec kako to nije najvaznije. Vazno je da pokrecu na razmisljanje i da ima jos vise mladjih generacija koje ce na jednostavan i konstruktivan nacin pricati o komplikovanim stvarima. Samo napred momci!

U izvesnom periodu bavila sam se postavljanjem izložbi, pisanjem likovnih kritika, eseja pa i monoografija slikara. To je bilo krajem davnih devdesetih i početkom dvehiljadite. Nakon nekolika godina, shvatila sam da je to uzaludan posao jer sam stekla utisak da su glavni igrači ono koji imaju neku pozadinu; paternalističku ili političku. Uz veliko zadovoljstvo i ljubav trebalo je uložiti i mnogo energije jer su privatni finansijeri zahtevali mnogo u organizaciji i pripremanju izložbe.Pisanje eseja i umetničkih kritika je opet zahtevalo ulaganje sopstvenih sredtsava; pa sam sebe uporedjivala s onim koji su zaposleni u institucijama. i medijima. Mislim da do dana današnjeg imaju privilegovani status. Drugo, presudno pitanje je kako danas vratiti publiku u muzeje! Da li neko zbilja može u ovoj ekonomskoj situaciji da odgovori smisleno na to! Oktobarski salon je postao privatna institucija kao što su to i mnoge izložbe u K.C.B. U smislu da su jednobrazne, drže se pravaca koje diktiraju nekolika vodećih teoretičara tzv. postmoderne i njihovi djaci! U oazi dosade, izdvaja se Muzej Primenjene Umetnosti; ali i tu se dešava da je poseta nakon otvaranja minimalna.Mnogo toga ima da se kaže na ovu temu, ali prošetajte Knez Mihailovom i pogledajte koliko je ljudi u izvesnom momentu u nekoj od Galerija a koliko u dućanima. Možda se i publika proredila u smislu da je u pitanju prosvećenost, jedna vrsta podmladjivanja publike i mudro osmišljen marketinški program.

Ne branim kustose, ja sam umetnik, ali radim sa njima i moram reci - u savremenoj umetnosti - kada je u pitanju izlozba - to je zajednicki rad. Pricam iz sopstvenog umetnickog iskustva i sa radom sa najrazlicitijim kustosima muzeja i galerija u Evropi, ali i Aziji i Americi. Neki kustosi su zaista opsednuti idejom selekcije odredjenog rada pa vam zatvore potencijal umetnickog rada i rad pocinje manje-vise da funkcionise kao ilustracija u okviru teme izlozbe. Sa druge strane, neki drugi imaju izuzetan senzibilitet za postavku, napisu odlicne eseje i u sustinu rade svoj posao inteligentno i to vodi ka uspesnoj komunikaciji izlozenih radova sa publikom. Slazem se da bi bilo dobro imati vise javnih foruma koji se ne bave samopromocijom ucesnika nego aktivnom trazenjem odgovora na probleme kojim se bave kustosi, umetnici, ali i svi ostali koji su zainterosovani sa umetnost u Srbiji. Takvi forumi mogu da budu korisni, jer svako moze da kaze sta misli i to sa sobom nosi neku vrste slobode, ali kao i svaka sloboda ona nosi sa sobom odgovornost. Isti slucaj je i sa B92 komentarima. Treba primerom pokazati - ostalo je prodavanje magle...

Samo napred umetnici! Disite punim plucima i iskazite svoju kreativnost do maksimuma. Pregazite sve kustose i kuratore koji hoce da vam sole pamet i da zive na vasoj grbaci i od vaseg rada. Mogu da zive od vaseg rada, ali samo kao kriticari onog sto ste vi vec uradili, bez njihovog diktata i uplitanja. Nemojte da se ponasate snishodljivo prema njima, oni treba da se ponasaju snishodljivo prema vama. Nemojte da se plasite da ce vas negde omesti, spoplesti, i pricajte, pricajte sto vise o tom problemu, bez straha da ce vas kazniti za vasu "neposlusnost". Sto vise vas o tome bude pricalo i bilo nezavisno - to ce njihov uticaj vise slabiti. Jedan nas odavno preminuli cuveni istoricar umetnosti je svojim studentima govorio da kad vide umetnika, obavezno oni prvi pridju njemu i pruze mu ruku, jer je umetnik vazniji, on je taj zbog kog istoricari umetnosti i postoje. Ne zaboravite te reci, progledajte!

"Da li se zovu kustosi, umetnici ili vec kako to nije najvaznije"

Rece jedan od komentatora i ostade ziv. Cestitam - ostvario se vekovni san istoricara umetnosti i kustosa da postanu umetnici ili da budu vazniji od umetnika. Pozivam filmske kriticare da pocnu da reziraju filmove i muzicke kriticare da komponuju klasicnu muziku. Ovo je opasna zamena teza koja relativizuje i znanje, i strucnost i studiranje i talenat. Srecom sto razni iskompleksirani nece nikada moci da ubiju nadarenost i inventivnost i sto se nece naci u enciklopedijama.

(Djomla, 3. februar 2013 01:31)

Rekoste da umetnost ne voli definicije, i tu ste u pravu. Ono sto kustosi, naprotiv, vole su upravo definicije, odnosno smestanje u kontekst koji su oni zamislili i upravo mistifikaciju svega sto se danas iskazuje kao savremena umetnost. To ne ide u prilog ovome sto s pravom trazite, a to je priblizavanje savremene umetnosti danasnjoj publici. Ako vas ta tema o korissnosti ili stetnosti kustosa zanima, preporucujem vam da pogledate neke sajtove koji se ticu polemike u vezi s ulogom kustosa, ili recimo pojavom umetnika-kustosa (sto je prilicno razlicita praksa od ove o kojoj pricamo) u Velikoj Britaniji ili Americi, na primer, a za koje mi ovde uopste ne znamo. Meni je drago sto se razvila polemika oko ove teme, znaci da su ljudi zainteresovani sta se u ovoj oblasti desava, bilo bi lepo praviti i tribine i razgovore o ovim i drugim pojavama u savremenoj umetnickoj praksi.

@ Ana
"Da li se zovu kustosi, umetnici ili vec kako to nije najvaznije." Ne znam sta je tu sporno? Ali ajde da pojasnim. Nisam rekao da su kustos i umetnik isto zanimanje i da imaju istu ulogu, jer verujem da nisu. Naveo sam jedan problem koji je relevantan za Srbiji - neobavestenost i neobrazovanost u okviru savremene umetnosti. U sustini, u ovoj oblasti to je osnovni problem. Da li se tim problem bave umetnici ili kustosi - ili kako sebe nazivaju - to nije najvaznije - vazna je tema, sadrzaja, rasprava i proces. Naravno da se bave razlicitim ulogama! Vazna ja aktivnost za i zbog publike, a ne suva definicija pod kojom se ona desava. Umetnost ni voli definicije, ali to vec neka nova tema za one koji imaju potrebu da slobodno razmisljaju...

Profesija kustosa, kuratora, komesara manifestacije i sl. je prenaduvana, rec je o praksi koja je na zapadu usvojena iz vise razloga, koje sada necu da razradjujem jer bi mi to oduzelo mnogo vremena, ali koja je, fakticki, unistila umetnost i stvaralastvo uopste. Ideja, koju zastupaju mladi kustosi iz teksta, da je izmedju umetnickog dela i publike neophodan posrednik je netacna. Naprotiv, pravu umetnost i odlikuje to sto je ona pristupacna gledaocu (slusaocu, citaocu), barem je njen povrsinski sloj pristupacan jer se on poima culima. Dublji slojevi su pristupacni manjem broju ljudi i tu je zaista potrebno odredjeno obrazovanje, priprema, ali svakako ne "tumacenje" kustosa. Ako govorimo o filozofiji, to je onda druga stvar, ali filozofija kod vizuelnih umetnosti, u, recimo, koceptu, videu ili performansu je bez razlike tanka. Ta toboze neophodna "prepreka" u vidu kustosa, kuratora, koja se postavlja izmedju umetnika i publike samo gusi kreativnost, umetnicku slobodu, a i za publiku je uvredljiva. Ta praksa je uglavnom i kriva, ako ne i iskljucivo, sto se savremena umetnost toliko otudjila od svojih konzumenata. Dokaz svega ovoga je pored ostalog i to sto u drugim umetnostima tih pojava nema, odnosno, knjizevni kriticar se, na primer, nikada nece i ne moze postaviti kao neophodni tumac knjizevnog dela bez kog je poimanje tog dela nemoguce, a naprosto je nezamislivo da bi on mogao uzeti sebi za pravo da odredjuje o cemu ce i na koji nacin pisac pisati.

Tipicno za Srbiju: ovakvi izvrsni intervjui imaju NULA komentara. Ne bi me ni cudilo da i citanost ima tendenciju ka nuli.

Sjajno je da se malo paznje posveti ovakvim temama. A i momci su sjajni. Kultura u Srbiji je u sunovratu i ovo je ocigledan primer da bilo kakav pokusaj da se to promeni mora da prodje kroz barikade i otpor sa svih strana. Usanceni metuzalemi koje je vreme pregazilo srecu kvare svima oko sebe.

Samo napred kustosijanti! :)

"Da li se zovu kustosi, umetnici ili vec kako to nije najvaznije"

Rece jedan od komentatora i ostade ziv. Cestitam - ostvario se vekovni san istoricara umetnosti i kustosa da postanu umetnici ili da budu vazniji od umetnika. Pozivam filmske kriticare da pocnu da reziraju filmove i muzicke kriticare da komponuju klasicnu muziku. Ovo je opasna zamena teza koja relativizuje i znanje, i strucnost i studiranje i talenat. Srecom sto razni iskompleksirani nece nikada moci da ubiju nadarenost i inventivnost i sto se nece naci u enciklopedijama.

Savremena umetnost je kao da vam neko otvori vrata u novi svet i pomogne vam da nesto novo dozivite. Neko se toga boji; jer ne rezume i njemu to smeta, a neki u tome uzivaju. To je ipak kreativan proces u kome se mnogo tog novog nauci i zivot postane zanimvljiviji i bogatiji. istina je da u Srbiji ima izuzetno mali broj ljudi koji imaju znanje i iskustvo o tome sta se danas desava u savremenoj umetnosti van granica nase zemlje. Ovi momci svojim primerom pokazuju aktivan pristup kulturi i bave se relevantnim pitanjima. Da li se zovu kustosi, umetnici ili vec kako to nije najvaznije. Vazno je da pokrecu na razmisljanje i da ima jos vise mladjih generacija koje ce na jednostavan i konstruktivan nacin pricati o komplikovanim stvarima. Samo napred momci!

@ Ana
"Da li se zovu kustosi, umetnici ili vec kako to nije najvaznije." Ne znam sta je tu sporno? Ali ajde da pojasnim. Nisam rekao da su kustos i umetnik isto zanimanje i da imaju istu ulogu, jer verujem da nisu. Naveo sam jedan problem koji je relevantan za Srbiji - neobavestenost i neobrazovanost u okviru savremene umetnosti. U sustini, u ovoj oblasti to je osnovni problem. Da li se tim problem bave umetnici ili kustosi - ili kako sebe nazivaju - to nije najvaznije - vazna je tema, sadrzaja, rasprava i proces. Naravno da se bave razlicitim ulogama! Vazna ja aktivnost za i zbog publike, a ne suva definicija pod kojom se ona desava. Umetnost ni voli definicije, ali to vec neka nova tema za one koji imaju potrebu da slobodno razmisljaju...

Samo napred umetnici! Disite punim plucima i iskazite svoju kreativnost do maksimuma. Pregazite sve kustose i kuratore koji hoce da vam sole pamet i da zive na vasoj grbaci i od vaseg rada. Mogu da zive od vaseg rada, ali samo kao kriticari onog sto ste vi vec uradili, bez njihovog diktata i uplitanja. Nemojte da se ponasate snishodljivo prema njima, oni treba da se ponasaju snishodljivo prema vama. Nemojte da se plasite da ce vas negde omesti, spoplesti, i pricajte, pricajte sto vise o tom problemu, bez straha da ce vas kazniti za vasu "neposlusnost". Sto vise vas o tome bude pricalo i bilo nezavisno - to ce njihov uticaj vise slabiti. Jedan nas odavno preminuli cuveni istoricar umetnosti je svojim studentima govorio da kad vide umetnika, obavezno oni prvi pridju njemu i pruze mu ruku, jer je umetnik vazniji, on je taj zbog kog istoricari umetnosti i postoje. Ne zaboravite te reci, progledajte!

U izvesnom periodu bavila sam se postavljanjem izložbi, pisanjem likovnih kritika, eseja pa i monoografija slikara. To je bilo krajem davnih devdesetih i početkom dvehiljadite. Nakon nekolika godina, shvatila sam da je to uzaludan posao jer sam stekla utisak da su glavni igrači ono koji imaju neku pozadinu; paternalističku ili političku. Uz veliko zadovoljstvo i ljubav trebalo je uložiti i mnogo energije jer su privatni finansijeri zahtevali mnogo u organizaciji i pripremanju izložbe.Pisanje eseja i umetničkih kritika je opet zahtevalo ulaganje sopstvenih sredtsava; pa sam sebe uporedjivala s onim koji su zaposleni u institucijama. i medijima. Mislim da do dana današnjeg imaju privilegovani status. Drugo, presudno pitanje je kako danas vratiti publiku u muzeje! Da li neko zbilja može u ovoj ekonomskoj situaciji da odgovori smisleno na to! Oktobarski salon je postao privatna institucija kao što su to i mnoge izložbe u K.C.B. U smislu da su jednobrazne, drže se pravaca koje diktiraju nekolika vodećih teoretičara tzv. postmoderne i njihovi djaci! U oazi dosade, izdvaja se Muzej Primenjene Umetnosti; ali i tu se dešava da je poseta nakon otvaranja minimalna.Mnogo toga ima da se kaže na ovu temu, ali prošetajte Knez Mihailovom i pogledajte koliko je ljudi u izvesnom momentu u nekoj od Galerija a koliko u dućanima. Možda se i publika proredila u smislu da je u pitanju prosvećenost, jedna vrsta podmladjivanja publike i mudro osmišljen marketinški program.

(Djomla, 3. februar 2013 01:31)

Rekoste da umetnost ne voli definicije, i tu ste u pravu. Ono sto kustosi, naprotiv, vole su upravo definicije, odnosno smestanje u kontekst koji su oni zamislili i upravo mistifikaciju svega sto se danas iskazuje kao savremena umetnost. To ne ide u prilog ovome sto s pravom trazite, a to je priblizavanje savremene umetnosti danasnjoj publici. Ako vas ta tema o korissnosti ili stetnosti kustosa zanima, preporucujem vam da pogledate neke sajtove koji se ticu polemike u vezi s ulogom kustosa, ili recimo pojavom umetnika-kustosa (sto je prilicno razlicita praksa od ove o kojoj pricamo) u Velikoj Britaniji ili Americi, na primer, a za koje mi ovde uopste ne znamo. Meni je drago sto se razvila polemika oko ove teme, znaci da su ljudi zainteresovani sta se u ovoj oblasti desava, bilo bi lepo praviti i tribine i razgovore o ovim i drugim pojavama u savremenoj umetnickoj praksi.

Ne branim kustose, ja sam umetnik, ali radim sa njima i moram reci - u savremenoj umetnosti - kada je u pitanju izlozba - to je zajednicki rad. Pricam iz sopstvenog umetnickog iskustva i sa radom sa najrazlicitijim kustosima muzeja i galerija u Evropi, ali i Aziji i Americi. Neki kustosi su zaista opsednuti idejom selekcije odredjenog rada pa vam zatvore potencijal umetnickog rada i rad pocinje manje-vise da funkcionise kao ilustracija u okviru teme izlozbe. Sa druge strane, neki drugi imaju izuzetan senzibilitet za postavku, napisu odlicne eseje i u sustinu rade svoj posao inteligentno i to vodi ka uspesnoj komunikaciji izlozenih radova sa publikom. Slazem se da bi bilo dobro imati vise javnih foruma koji se ne bave samopromocijom ucesnika nego aktivnom trazenjem odgovora na probleme kojim se bave kustosi, umetnici, ali i svi ostali koji su zainterosovani sa umetnost u Srbiji. Takvi forumi mogu da budu korisni, jer svako moze da kaze sta misli i to sa sobom nosi neku vrste slobode, ali kao i svaka sloboda ona nosi sa sobom odgovornost. Isti slucaj je i sa B92 komentarima. Treba primerom pokazati - ostalo je prodavanje magle...