Poštovaoci širom sveta se opraštaju od Dubravke Ugrešić

Dubravka Ugrešić: "U svim svojim knjigama pišem o ruševinama, ili sećanju, ličnom i kolektivnom, kao i o zvaničnim istorijskim izmišljotinama koje su pisali pobednici koji su uvršteni u udžbenike kako bi postali neupitni kanon. Sve što pišem traži odgovore na pitanje „ko sam, gde sam i čiji sam? Za sebe mogu reći da sam postnacionalna (termin uveo Eliot Vajnberger),...,U emigraciju me je odvela gorčina; Nisam mogla da razumem kako su moji sunarodnici, ljudi koji su odrasli tokom i posle II svetskog rata, ljudi koji su naučili koordinate za dobro i loše, odjednom prizivali duhove svoje prošlosti i oružjem pozdravljali svoje mrtve fašističke vođe. Pitala sam se kako je moguće da od svih dostupnih identiteta ljudi u određenoj konstelaciji biraju najgoru moguću krvnu grupu, etničku pripadnost, nacionalnost, državu. Pisala sam o tome i odmah sam u očima svojih poremećenih sunarodnika posatla „neprijatelj“ i „izdajnik“. U zemljama krvnih grupa, potpuno opsednutih uništenjem, nisam više imala pravo na glas,..., Niko od krvavog i brutalnog raspada YU nije zbog toga postao pametniji, jači, razumniji, bogatiji, progresivniji ili srećniji. Narod je siromašniji, njegove slobode i prava su manje nego ranije. Danas su više porobljeni i korumpiraniji nego ikada ranije. Ne postoji, međutim, samo demokratski princip potrage za srećom, već i potrage za nesrećom, što potvrđuje nesrećni primer YU".

Zbogom divna Dubravka.

Dubravka Ugrešić: "U svim svojim knjigama pišem o ruševinama, ili sećanju, ličnom i kolektivnom, kao i o zvaničnim istorijskim izmišljotinama koje su pisali pobednici koji su uvršteni u udžbenike kako bi postali neupitni kanon. Sve što pišem traži odgovore na pitanje „ko sam, gde sam i čiji sam? Za sebe mogu reći da sam postnacionalna (termin uveo Eliot Vajnberger),...,U emigraciju me je odvela gorčina; Nisam mogla da razumem kako su moji sunarodnici, ljudi koji su odrasli tokom i posle II svetskog rata, ljudi koji su naučili koordinate za dobro i loše, odjednom prizivali duhove svoje prošlosti i oružjem pozdravljali svoje mrtve fašističke vođe. Pitala sam se kako je moguće da od svih dostupnih identiteta ljudi u određenoj konstelaciji biraju najgoru moguću krvnu grupu, etničku pripadnost, nacionalnost, državu. Pisala sam o tome i odmah sam u očima svojih poremećenih sunarodnika posatla „neprijatelj“ i „izdajnik“. U zemljama krvnih grupa, potpuno opsednutih uništenjem, nisam više imala pravo na glas,..., Niko od krvavog i brutalnog raspada YU nije zbog toga postao pametniji, jači, razumniji, bogatiji, progresivniji ili srećniji. Narod je siromašniji, njegove slobode i prava su manje nego ranije. Danas su više porobljeni i korumpiraniji nego ikada ranije. Ne postoji, međutim, samo demokratski princip potrage za srećom, već i potrage za nesrećom, što potvrđuje nesrećni primer YU".

Zbogom divna Dubravka.