Da li je bitka za egzistenciju uvek bitka za spas golog života, ili je to možda i pokušaj da se spasi nešto mnogo važnije – duša, pa makar to bila i duša jednog običnog šporeta.
Marko Šelić pokušava da obasja put religije popločan brojnim dogmama i predrasudama svetlom jednog mladog uma, koji će možda uspeti da mnogima da odgovor, ili barem malo pojasni komplikovan svet unutar nas satkan iz brojnih verovanja.
Iako je priča Marka Šelića, priča o prolaznosti života na jedan mučan i okrutan način svojstvena sredini iz koje dolazi, ona pripoveda i o svim čudesnim stvarima koje ga čine vrednim življenja, kojih smo katkad svesni, a katkad ne.
Šelić na svet gleda drugačijim očima, očima nade, ali i očima koje prihvataju i sve one ružne stvari oko nas, jer kako možemo spoznati istinsku sreću ako nikada nismo iskusili tlo nesreće i tuge pod nogama.
Služeći se već oprobanim jezikom Daglasa Adamsa, Nika Hornbija i Terija Pračeta Marko Šelić stil ovih autora uspeva udobno da smesti u svoju temu i na duhovit način predstavi trku sa vremenom koja se prostire kako u našim glavama, tako i u našim životima, i konačno velikodušno nas pusti u predvorje svoga uma. Autor sa velikom lakoćom, i zrelošću, pokreće brojna pitanja koja katkad sami nismo spremni da postavimo. Šelić se poput orla obrušava na svet kojim vladaju politika, religija i brojne dogme i svojim oštrim kandžama ga cepa na njegove osnove kako bi ga na najbolji mogući način predstavio prosečnom srpskom čitaocu.
Priče ljudi zarobljenih u autobusu na putu ka krajnjem odredištu, sa dve stanice, rajom i paklom, možda neće biti tema po svačijem ukusu jer će se isuviše često osetiti gorak ukus istine i bola koji dolazi iz činjenice da svako od putnika ovog neobičnog autobusa poseduje život koji može biti baš onaj koji upravo živimo.
Reči glavnih likova izgovorene su već mnogo puta na pijacama, ulici i iza zatvorenih vrata gde vladaju razni moćnici čije odluke kroje naš život. Čak i u autobusu koji se nalazi negde između Zemlje i neba njegovi putnici ni na trenutak ne mogu da pobegnu od svakodnevice koja ih je okruživala za života. Pokušaj Šelića da knjigu učini još bližom ovdašnjoj publici ubacivanjem aktuelnih dnevno političkih teme donekle je ublažio oštricu njegovog pera, koje je propustilo da „Zajedno sami“ učini možda prvim, pravim, originalnim domaćim delom pisanim žargonom popularne kulture.
Roman „Zajedno sami“ poput najlepše džez numere nema za temu radost prosečnog slušaoca, već nešto mnogo mračnije i bolnije – istinu koja dolazi od samog autora a ne od instrumenata i reči.
Ukoliko ste spremni da zagrebete ispod naizgled šarene ambalaže pripremite se na izuzetnu vožnju toboganom kroz najintimnija osećanja, strahove i verovanja koja će vas nakon sporog i napornog uspona baciti u uzbudljiv spust prepun naglih skretanja i uzbudljivih obrta.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 6
Pogledaj komentare