Kultura

Nedelja, 11.03.2012.

12:01

Hitlerova pobeda: Čin II, Scena I

Ona da rađa, on da brani. Bog na nebu, kralj na zemlji. Homoseksualizam je bolest, pozovite doktora. Stari Sloveni – Prvi Arijevci. I tako u nedogled…

Izvor: Mladen Savkoviæ

Default images

Možda vam najavne rečenice zvuče grubo ali da se točak istorije kotrljao malo drugačije one bi postale deo naše stvarnosti. Ipak…

„Iako je Drugi svetski rat završen na svaki mogući način, kroz celu drugu polovinu dvadesetog veka ne samo da se njegove ideologije nanovo pomaljaju, već postaju deo svakodnevice“, tvrdi grafički dizajner Miladin Miletić.

Njegova prva samostalna izložba „Čin drugi, scena prva“ otvorena je 8. marta u prostorijama Ustanove kulture „Parobrod“ u Beogradu. Izloženi radovi plod su istraživanja likovnog aspekta fašističkog stvaralaštva. Kako kaže, hteo je da izmašta alternativnu istoriju, da vidi kakav bi bio naš svet da su sile Osovine izašle iz Drugog svetskog rata kao pobednice.

„Prvo sam istraživao likovni aspekat fašističkog stvaralaštva, jer je to jedna veoma živopisna oblast. Najviše volim da se bavim slovima, to je moje primarno interesovanje. Zbog toga je većina ovih ispisa nacrtana za ovu namenu i ne postoje u vidu fontova. U nacističkoj Nemačkoj su postojali pisani i nepisani standardi da se insistira na onome što mi zovemo 'gotica', da se pomalo koriste nordijske rune i da se pravi veliki otklon od modernizma“, objašnjava Miletić.
flickr.com/ukparobrod
Ono što mu je odmah privuklo pažnju bili su radovi koji su i utakvom okruženju predstavljali svojevrsni otklon i kršenje pravila.

„Bez obzira na sva ograničenja i krutosti, voleli su da naprave vrlo dobre izlete u čist modernizam.U početku mi je baš to bilo intrigantno. Potom se rodila ideja da napravim likovno – istraživački rad koji će imati i angažovanu komponentu.“

Prilikom prikupljanja materijala služio se internetom, dokumentacijama koje su čuvali razni istoričari i ljudi zainteresovani za tu epohu. Priznaje da je proveravao i brojne opskurne sajtove i forume na kojima se okupljaju ljudi koji ne priznaju da je Drugi svetski rat gotov. Sve ovo bilo je neophodno da bi stekao što bolju sliku o epohi koja ga zanima. Posle toga, veliki izazov mu je predstavljalo prenošenje tog iskustva u sadašnjicu.

„Cela ta epoha je mnogo tabuizirana i zbog toga joj je omogućeo da se sakrije u javni prostor. To znači da mi danas čujemo fašističke poruke tu i tamo, ali su su upakovane u neki patriotizam, ljubav prema sportu, kulturi, tradicionalnom nasleđu... Sa tim ja u suštini nemam problem. Imam problem sa zloupotrebom toga.“

Prvi rad iz ove postavke koji je nastao bila je naslovna strana „Politike“. Autor objašnjava kako su tadašnji urednici Poltike odbijali d aizdaju list tokom okupacije, pa je zato njegova „obnovljena Poltika“ izašla 1944. godine.
flickr.com/ukparobrod
„Kroz tu sam 'Politiku' krenuo da zamišljam istorijski scenario. U redu, Nemci su pobedili Sovjete, to je rešilo Drugi svetski rat, ali šta se dešava u našoj državi. Mirnodopski uslovi u fašizmu su, čini mi se nemogući, mora da postoji neka tenzija i konflikt. Ta paranoja prikazana je kroz vest o tome da je otkrivena ilegalna štamparija u Beogradu. Zatim, tada je bilo kontakata sa nemačkom diplomatijom o tome da se Srbija nakon okupacije u potpunosti stavi na raspolaganje Nemačkoj i da zauzvrat bude nagrađena velikim proširenjem. Time sam hteo da istaknem želju za ekspanzionizmom, koju nikako da zadovoljimo.“

Ove „Politike“, koja je odobrena od strane Ministarstva informisanja Nacional – socijalističke Republike Srbije, kupuje se rajhsdinarima. Na naslovnoj strani slikovito prikazana vremenska prognoza prikazuje državne granice, a veliki prostor posvećen je večitom derbiju, fudbalskoj utakmici između klubova SK 1913 i BSK.

„Volim da gledam fudbal ali on je, naročito u Srbiji i ovom delu Evrope, postao poligon za fašizam u čistom obliku. Tako sam hteo da pokažem fiktivni meč koji je zloupotrebljen, kao i ceo koncept sporta. Utakmice više nije stvar sporta već se došlo do toga da u poluvremenu gledate vojne vežbe“, priča Miletić dodajući da mu je ovo jedan od dražih detalja.

U njegovoj viziji događaja, insistiranje na „srbstvu“ bi dostiglo vrhunac, jer upravo nacionalizam vidi kao kogezioni faktor, kao temelj fašizmu. Tako je nastao i plakat kojim Odeljenje za očuvanje rasnog identiteta Nove državne akademije nauka i umetnosti poziva zainteresovane na skup „Stari Sloveni – Prvi Arijevci“.
flickr.com/ukparobrod
„Ovakvih skupova je bilo i za vreme rata. Ali i danas se održavaju zahvaljujući mnogim neofašističkim grupama u Slovačkoj, Češkoj, Rusiji. Kao da su vratili vreme u dvadesete godine prošlog veka i sad više nisu Germani arijevci nego mi Sloveni“, okriva on.

Zanimljivi su i plakati koji prikazuju poziciju i ulogu popularne kulture, a za koju Miletić ne sumnja da bi bila u službi režima. Tako će se uskoro u bioskopima naći film „Nebesko carstvo“, priča o usponu srednjevekovne srpske države, a sledi i festival mladih bedova Srbije nazvan „Na braniku“.

Miletić dodaje da cilj radova nije prozivanje bilo koga, niti oni služe kao prst u oku nekome. „Na primer, nemam ja konkretno problem sa religijom, ali imam problem sa njenom zloupotrebom u političke svrhe. Mislim da bi u tom „šta bi bilo kad bi bilo“ slučaju religija bila jako zloupotrebljena, baš kao i popularna kultura, umetnost i mediji.“

Ipak, navodi da njegovi radovi imaju dodirnih tačaka sa onim što se dešava ovde i sada.

„Danas su novi motivi u odnosu na vreme tridesetih u Evropi ali su slični neki atributi poput militarizma, šovinizma, mačizma, homofobije i konspirativnosti“, zaključuje autor.

Izložba „Čin drugi, scena prva“ biće otvorena u Galeriji UK „Parobrod“ do 14. marta.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

29 Komentari

Možda vas zanima

Svet

Rusija izvela veliki napad: Pogođen štab CIA

Ruska vojska je izvela masovni raketni napad na niz strateških ciljeva u Kijevu, uključujući objekat koji se koristi za potrebe rezidenture CIA, nekoliko ključnih vojnih i obaveštajnih baza Ukrajine, kao i energetske objekte i NATO proksi u Ukrajini.

16:03

21.12.2024.

20 h

Podeli: