Najbolji koncerti u 2010. godini

Ove godine sam pogledao dvadesetak koncerata, a za ovu priliku ću izdvojiti one posle kojih sam se osećao najbolje. Ukoliko volite muziku i ukoliko vam se ikada ukaže prilika da pogledate neki od pet navedenih koncerata, toplo preporučujem da je ne propustite. Evo zbog čega:

The Ex 13. maj, Rex

Neko jednom reče “Ako si muško, a ni u jednom periodu svog života nisi bio panker – nikad od tebe čovek neće biti”. Pod uslovom da je pomenuta teza tačna, većinu publike te večeri u Rexu su činili oni koju su odavno postali ljudi.



Što se tiče samog koncerta, beše to demonstracija usviranosti i energije više nego dostojnih benda koji postoji tri decenije. Iako su došli u Beograd samo godinu dana nakon što ih je napustio G.W.Sok (originalni pevač od 1979), to nije pokvarilo uživanje jer se ispostavilo da je mladi Arnold de Boer sasvim pristojna zamena. Ostatak benda je svirao precizno kao švajcarski sat, potpuno oduvavši oduševljenu publiku. Iskustvo, gitare, bunt, umetnost i zabava. Šta ćete više?

Broken Social Scene 23. jun, InMusic festival Zagreb

Broken Social Scene su bili glavni razlog zašto sam potegao put zagrebačkog InMusic festivala krajem juna. Ko ih je nekad gledao uživo, verovatno razume i zbog čega. Inače, primetićete da su BSS jedini bend sa ove liste koji ovih godina doživljava kreativni vrhunac, a to je tako ne zato što se ložim na veterane, već iz razloga što u ove naše krajeve tako retko zalaze muzičari koji iza sebe imaju manje od pet albuma. Entuzijazam se na Balkanu i dalje doživljava kao slabost.



BSS čine najtalentovaniji rock muzičari koje Kanada danas ima. Smenjivali su se na instrumentima, a u jednom momentu smo imali čak pet gitara na bini koje su zvučale potpuno sinhronizovano. Kombinacija duvača i distorziranih gitara je takođe nešto što nemamo priliku često da gledamo na ovim prostorima. Njihov koncert se ne bavi nostagijom, on je pravi. Dok gledate BSS savršeno vam je jasno da je 2010. godina.

Flaming Lips 23. jun, InMusic festival Zagreb

Toliko sam se naslušao bajkovitih priča o koncertima Wayna Coynea i ekipe, tako da su mi očekivanja pred ovu svirku bila velika. Nešto kasnije, ispostaviće se da su sva bila i ispunjena. Flaming Lips uživo su potpuni spektakl – mešavina muzike, psihodeličnog pozorišta i “sasvim legalnog” LSD-ja. Topovi sa konfetama, igrači na bini, džinovske ruke sa laserima, narandžasti dekor…ma sve je bilo tu. Iako sam bio potpuno strejt to veče, sve vreme njihovog koncerta osećao sam ogromne količine dopamina koje mi cirkulišu mozgom.



Dobro raspoloženje nije uspela da pokvari ni vest da smo upravo ispali sa Svetskog prvestva u fudbalu, izgubivši od Australije. Koga je briga za fudbal kada su ispred tebe ovi ludaci iz Oklahome? Taj osmeh je ostao još dugo na usnama, a par konfeta čuvam i dan-danas.

Wayne Shorter Quartet 28. oktobar, Sava centar

Moram da priznam da nisam mnogo očekivao od koncerta Waynea Shortera. Mislio sam da će to biti još jedan u nizu old school jazz koncerata, sa neizostavnim solo istupima članova. Biće da se desilo sasvim suprotno. Shorterov kvartet je izveo hrabru impovizaciju od sedamdesetak minuta (koja je bila bliža publici sa Ring Ringa nego onoj koja posećuje BJF), potpuno ne hajući za one koji su došli da čuju njegove najveće hitove, i to po mogućnosti iz Weather Report faze, makar i u akustičnom izdanju.



Ne znam kada sam video toliko slobodne muzičare na bini. Slobodne u svakom smislu te reči. No, sigurno znam da je to bila jedna od najlepših koncertnih improvizacija koju sam ikada u životu slušao i gledao.

Teenage Fanclub 10. novembar, SKC

Koncert Teenage Fanclub je bio više od običnog koncerta. Osećanje koje su izazvale njihve pesme u SKC-u je slično onom koje imate kada prelistavate stare, prašnjave albume sa fotografijama. Beše to nadoknada svima nama koji smo devedesetih pratili njihovu karijeru, misleći da ih nikad nećemo gledati uživo. Iako su promovisali odličan aktuelni album “Shadows”, svima je bilo jasno da je nostalgija ono oko čega se vrtelo to veče, jer su sećanja na ono malo lepih trenutaka iz ružnih devedesetih bili u prvom planu kod većine posetilaca.



Horsko pevanje gotovo svakog refrena je samo još jedan dokaz kakav kultni status imaju ovi Škoti kod ovdašnje publike. Ako volite pop muziku, a niste bili te večeri u SKCu - nadam se da imate dobar razlog.