TV Vremeplov

Da li veći izbor garantuje kvalitet? Iz ugla zagriženog slušaoca muzike, mogu da potvrdim da je odgovor negativan. Naime, da bih došao do jednog kvalitetnog albuma sada preslušam stotine mediokritetskih, za razliku od vremena presnimljenih kaseta, kada sam takođe dolazio do dobrih izdanja ali nakon mnogo manje konzumiranog đubreta. Čini mi se da je slična stvar kada su TV kanali u pitanju.

Potpuno paradoksalno zvuči činjenica da smo gledali kvalitetniji TV program kada smo imali samo dva kanala, nego sada kada ih je 2222. Dok ste nekad na jednom kanalu imali obrazovno - naučni, kulturni, dečji, zabavni i sportski program, danas je taj sadržaj raštrkan po raznim diskaverijima, ultrama i sport klubovima.

Nekadašnji TV urednici su bili okupirani balansom između emisija iz kojih će ljudi nešto da nauče i onih koje su za zabavu, dok je današnjim u glavi samo rejting. Istini za volju nije to samo krivica aktuelnih urednika, jer vreme kada je televizija bila mlada i ovo današnje se mnogo razlikuju, ponuda i potražnja su neuporedive, a logična posledica toga je i đubre koje nam se svakodnevno servira sa svih strana. Daleko od toga da ovih dana nema baš ničeg dobrog na TV-u, ali kao što danas preslušam 100 albuma da bih čuo jedan dobar, tako se desi da izgubim 5 sati ispred kutije da bih pogledao jedan kvalitetan polučasovni program. Kao što rekoh, sve to ima mnogo više veze sa ponudom i potražnjom nego sa nostalgijom.

A kakvi bismo to ljudi bili ako nas ne bi drmala nostalgija? Pre neko veče sam proveo sate na jutjubu, gledajući emisije, špice, crtaće pa čak i reklame iz zlatnog doba Jugoslovenske Radio Televizije (neka nam u miru počiva festival u Neumu), a u mom slučaju su to bile osamdesete. Podsetimo se samo nekih bisera.

Opstanak
Potpuni klasik obrazovnog programa i preteča svih današnjih kanala koji se bave florom i faunom. Nezaboravni bradonja David Bellamy i sinhronizacija neprevaziđenog Dejana Đurovića.



Mali program
Sećate se ovog? Još jedan biser obrazovnog programa televizije Beograd



Nedeljni zabavnik
Svake nedelje ujutru, republičke televizije SFRJ su se smenjivale u emitovanju programa za decu. Televizija Sarajevo je snimala “Nedeljni zabavnik” kog su vodili (još jedan bradonja) Seid Memić Vajta.i glumac Rusmir Agačević Rus. Zanimljivo je da u ovoj epizodi Vajta i Rus pričaju o televiziji i “kako vaša baka u svom detinjstvu sasvim sigurno nije gledela TV jer on tada nije postojao”. Ako danas imate 15 godina, a baka vam je bila iz dobrostojeće porodice koja je sebi mogla priuštiti TV pedesetih, vrlo je moguće da za nju ne važi Vajtina i Rusova “činjenica”.



Indirekt
Odjavna špica kultne sportske emisije “Indirekt” koju je uređivao Marko Marković, a jedan od segmenata je bio famozni “Kutak za sporni trenutak” koji je uređivao Vladan Stojaković. Odjavna špica je pravo malo umetničko delo, u kom u slow motionu gledamo plivačicu Đurđu Bjedov ispod koje se čuje Šumanovo “Sanjarenje”.



Kolariću Paniću
Uz “Kockicu”, ovo je bila jedna od omiljenih dečjih emisija ranih osamdesetih.



Neven
Uz čika Jovin “Neven” su odrastale generacije. Evo epizode sa Nikolom Kirićem.



Sport Bili / Tarzan
Svake nedelje u 19h bilo je vreme za petnaestominutni crtać. Kad si klinac i svi crtaći traju kraće od 5 minuta, ovih 15 se činilo kao večnost. Evropski superheroj Sport Bili i kralj džungle Tarzan su bili među prvima koji su pomenuti nedeljni termin učinili kultnim za mnoge.





Program plus
U kolažnim emisijama iz noćnih termina su se takođe smenjivali republički studiji. Sarajevo je imalo “Noć i dan”, Beograd “Noć sa vama”, Novi Sad “Boju noći”, a Zagreb “Program plus”. Upravo je ovaj poslednji doneo na naše ekrane serije o Alfu i leteći cirkus Montyja Pythona.



Reklame
I reklame su izgledale naivno i nevino. Kada je Bill Hicks poručio ljudima iz marketinga da mogu slobodno da izvrše samoubistvo, nisam siguran da je mislio na autore ovih propagandnih poruka.