Kako ABBA zvuči na srpskom?

Te 1972. godine kada je formirana grupa ABBA, koja će samo dve godine kasnije preko trijumfa na Evroviziji sa pesmom „Waterloo“ krenuti u osvajanje sveta, rođen je i reditelj Jug Radivojević. U razgovoru za portal B92 on sa ponosom ističe tu činjenicu. Jer, kako kaže, nije mogao ni da sluti da će kroz nekoliko decenija na daskama Pozorišta na Terazijama oživeti hitove jedne od najpopularnijih pop grupa svih vremena, i to na srpskom jeziku.

Mjuzikl „Mamma Mia“, nastao na osnovu hitova „najpopularnijeg švedskog izvoznog proizvoda“ (IKEA o toj tituli može samo da sanja), koji je širom sveta videlo više od 54 miliona ljudi, svoju premijeru u regionu imaće 27. marta. Predstava koja je obišla planetu (uključujući i igranja u tadašnjoj Beogradskoj areni), doživela uspešnu ekranizaciju sa odličnim ansamblom predvođenim Meril Strip, svakako će obeležiti ovu i narednu pozorišnu sezonu u regionu, s obzirom na to da pripreme za hrvatsku i slovenačku produkciju počinju već u aprilu.

„Kako da ne“, odmah odgovara Radivojević na pitanje da li je i sam, pre rada na mjuziklu, bio jedan od fanova grupe ABBA. „Ja sam bio veoma mali kada su oni pobedili na Evroviziji, pa bi se moglo reći da je moju generaciju njihova muzika promašila. Međutim, te se pesme slušaju i dan danas, tako da sam i ja uhvatio voz tog švedskog giganta. Njihove pesme su moju mladost u potpunosti obeležile. I posle decenija slušanja tih numera, sada sam dobio priliku da ih oživim na sceni. Meni je to više nego inspirativan izazov.“

Sa Radivojevićem smo razgovarali u pauzi jedne od prvih proba glumaca sa orkestrom, horom i baletom Pozorišta na Terazijama. Dok se prvi čin još uigravao, pod blagim pritiskom zbog predstojeće premijere, reditelj je samouvereno objašnjavao da malo šta može da krene naopako:

„Ja sam na Terazijama od 1995. i svedok sam razvoja ovog teatra u svim njegovim segmentima. Do te mere se pozorište podiglo na svim nivoima, o čemu najbolje govori apsoultna pobeda mjuzikla ’Zona Zamfirova’ na Sterijinom pozorju. Tako da nema straha, imali smo najbolje saradnike pa meni ostaje samo konačno dirigovanje celokupnog projekta.“

I dok orkestar svira poznate hitove grupe ABBA, koji su obeležili ne samo pop muziku već i celu pop kulturu druge polovine XX veka, dešava se nešto neobično. Čuje se poznato „Mamma Mia“, ali dok nekoliko prisutnih u publici nastavlja da peva engleske reči, ansambl se uvežbava pevajući sve vreme stihove na srpskom, u sasvim novom prepevu. Da, tu je i „Money Money Money“, čuje se i „Honey Honey“, lagana „Chiquitita“, besmrtna „Dancing Queen“ i dramatična „Voulez-Vous“, ali su stihovi posve drugačiji. I kako je „Super Trouper“ postala „Super trupa“?

„To je samoubilački proces, zar ne“, pita nas (ili sebe) Milan Nedeljković zadužen za muzičke aranžmane, koji uz Vesnu Šouc deli dirigentsku poziciju. „Morate da shvatite da će neko da plati cenu karte i treba da čuje hitove uz koje je možda odrastao, ali na srpskom jeziku. A mi moramo da budemo toliko dobri da ih ubedimo da je ABBA oduvek bila na srpskom jeziku. Nije li to nemoguće?“

Naravno da je činjenica da se popularni songovi izvode na srpskom jeziku ono što najviše intrigira u vezi sa izvođenjem ovog mjuzikla. Nedeljković navodi da su prepevi ovoga puta, kao retko kada, zasluga celog ansambla, uključujući dramaturga Slobodana Obradovića.

„Siguran sam da komparacija mora biti najniži nivo vrednovanja nečega“, objašnjava Nedeljković. „Ali u pitanju je muzika ABBA-e za koju ne znam da li postoji neko ko bar jednu od tih pesama ne prepoznaje. A mi moramo da ostavimo tako jak utisak sa pesmama na srpskom jeziku, da ne ostavimo prostora prosečnom gledaocu da bude pametniji. Vanredno nezahvalan posao...“

Za razliku od Radivojevića koji je bio jedan od fanova ABBA-e, Nedeljković tvrdi kako mu do rada na mjuziklu nikada nije bilo jasno zbog čega je četvorka koju čine Bjorn Ulvaes, Beni Anderson, Agneta Feltskog i Ani-Frid Lingštad postigla planetarnu slavu.

„Međutim, kada vidite njihovu muziku na notnom papiru, zapisanu jezikom muzike, shvatite da je to u suštini jedna vrlo svečana, ceremonijalna muzika. Čini mi se da sam mogao da vidim i Bjorna i Benija da za stolom kako se ’muče’ da porode songove koji su ovakvi kakve ih mi znamo. Jer u komadu imate tridesetak pesama koje su sve megahitovi“, tvrdi Nedeljković.

Radivojević dodaje kako je prepev songova bez sumnje bio najzahtevniji deo procesa.

„Prevod dijaloga nije bio toliko komplikovan. A prepev songova je inače težak, a pogotovo u ovom slučaju gde su to poznate numere“, priča reditelj. „Napravili smo dobro rešenje, bar mislim, tako što smo nekim poznatim numerama koje se prepevavaju, ostavili originalne naslove, ali se osim toga izvodi na srpskom. Jedini zahtev koji smo u tom smislu morali da ispunimo, s obzirom na to da je u pitanju licencirani mjuzikl, jeste da na pokonu na engleskom izvodimo ’Waterloo’.“

S obzirom na to da je „Mamma Mia“ licencirani mjuzikl, nije ni čudo što se na pomen licence Nedeljkoviću kao prve asocijacije javljaju stranice i stranice ugovora koji je trebalo potpisati.

„Čak i pre nego što pogledate notni materijal, morate da se upoznate sa stranama i stranama sitno štampanog teksta, koje vam govore uglavnom šta ne smete da radite. To je i kulturološki gledano, vrlo zanimljivo“, otkriva on navodeći kako je, s tim u vezi, u njegovoj karijeri mjuzikl „Mamma Mia“ jedna od neprijatnih ugovornih obaveza. „Međutim, ovi su ugovori u sebi sadržali jednu, malo protivrečnu ugovornu obavezu. Evo o čemu se radi... Kada smo došli do prepeva songova, trudili smo se da svaka reč, svaka fraza koju izgovara lik na sceni mora da bude u saglasju sa tim likom i elementarnom pozorišnom logikom. Ali jedna od stavki je govorila da mi to ne moramo da radimo! Postojala je stvaka koja vam, među svim rigidnim stavkama, kaže da to ne morate daradite, da taj i taj song ili ta i ta fraza mora da zvuči kao ’great pop music’, kao pesma koja sasvim slučajno korespondira sa likom koji je peva i da prepev ne mora da bude u savršenom saglasju sa radnjom.“

Nedeljković s ponosom ističe kako su oni odlučili da da tu „veoma čudnu ugovornu obavezu“ sačuvaju bolje nego što je ugovorom predloženo. I zaista, već posle prve probe bilo je sasvim jasno da su pesme grupe ABBA toliko besmrtne, da čak i kada ih čujete prvi put na srpskom jeziku, do kraja drugog refrena i sami ćete pevati stihove koji ulaze u uši istom brzinom kao i kada ih izvodi švedska četvorka.

Zavese su se potom simbolično spustile, a sa mjuziklom „Mamma Mia“ sreli smo se ponovo dve nedelje kasnije, na jednoj od nezvaničnih pretpremijera, kada je komad zasjao u svom sjaju, sa verodostojnom scenografijom grčkog ostrva i taverne koja se sprema da ugosti nenadane goste uoči venčanja glavne junakinje...

„Ja svaki dan sanjam taj san, u život nov da krenem ja“, nakon podizanja zavese peva mlada glumica Milena Živanović, koja u ravnopravnoj podeli sa Ivom Stefanović tumači glavnu junakinju Sofi, dvadesetogodišnju devojku spremnu da stane na ludi kamen. Pre nego što to učini, ona će iz dnevnika svoje majke Done saznati ko bi to mogao da bude njen otac. Nakon što uvidi da „donator sperme ima čak tri imena“, ona odlučuje da pozove svu trojicu na venčanje, ne govoreći ništa majci do poslednjeg trenutka. Kada se Donini duhovi iz prošlosti vrate na ostrvo, uoči venčanja njene jedine ćerke, nastaje drama doslovna naslova „Mamma Mia“!

Ipak, malo je falilo da Milena Živanović ne dobije ulogu, ne toliko zbog oštre konkurencije, koliko zbog njenih drugih obaveza.

„Tih dana uoči audicije nisam imala vremena da razmišljam o bilo čemu. Naime, baš te večeri imala sam premijeru u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Planirala sam da ne dođem na audiciju ukoliko mi zakažu probu, ali eto, proba je bila otkazana tog dana i ja sam sa koleginicama sa klase došla. Možda su mi i one donele sreću jer uvek zajedno idemo na sve audicije“, kaže Živanović.

Glumica, koja iza sebe ima nekoliko uloga značajnih pozorišnih uloga, otkriva da joj ni dan danas mjuzikl „nije do kraja jasan kao žanr“. Ali joj je zato izazov još veći, jer ples i igru nalazi veoma uzbudljivim, naročito kada su u žarištu dramske priče.

„Moram da priznam da pre ovog mjuzikla nisam preterano znala za muziku ABBA-e. Negde sam to nesvesno preuzela od roditelja, jer je to muzika njihovog vremena. Mada mislim da su nam svima te pesme u malom mozgu“, tvrdi Živanović dodajući kako je tek sa radom na predstavi počela da shvata koliko je švedski muzički brend ozbiljna grupa.

Mjuzikl „Mamma Mia“ zaista pokazuje raskoš ABBA-inog kataloga koji kritičari neretko olako odbacuju kao previše ušećeren i jednostavan. Međutim, tridesetak songova u ovom mjuziklu ukazuje ne samo na tematsku raznolikost njihovog opusa, već i na žanrovski šarenoliku šetnju kroz muzičke žanrove. Plesni podijum na Terazijama dostiže disko vrhunac uz „Dancing Queen“ i „Gimme! Gimme! Gimme! (A Man After Midnight)“, zavodljiva gotovo erotska atmosfera oseća se tokom pesama „Lay All Your Love On Me“ i „Voulez-Vous“, dok romantični, mediteranski smiraj dana teče savršeno uz emotivne brodolome „One of Us“, „Our Last Summer“ ili „Chiquitita“. Ipak, vrhunac drame očekivano je balada „The Winner Takes It All“, u izvođenju Jelene Jovičić koja igra Donu. Čak i da je snimljena na srpskom, nema sumnje da bi ova pesma makar u našim okvirima postala standard pop muzike.

„U ovom mjuziklu izvodim zaista mnogo songova, čak dvanaest, od toga dva dueta i sest velikih solo songova i ostatak grupnih“, kaže Jovičić.

„Ako bih neki odvojila, to bi svakako bio ’The winner takes it all’ jer sve vreme pevam okrenuta frontalno na proscenijumu, potpuno sama i radim song kao svoju ispovest u 14 strofa. Nije lako“, priznaje ona. „Pesma ima baš veliki raspon i dinamički ga nije lako ispuniti.“

Ona priznaje da je to za nju, kao i uloga Done, bio veliki izazov. Bio je zahtev i „prihvatanje“ pesama na srpskom, jer kako kaže, sve je to „zvučalo pomalo rogobatno i čudno jer smo većinu tih pesama znali od ranije na engleskom jeziku. Za njenu ulogu nisu postojali posebni licencni zahtevi.

„Moja Dona je iskljucivo plod moje analize i mog rada u skladu sa rediteljskim zahtevima“, objašnjava ona dodajući da su pripreme na mjuziklu tekle sasvim dobro. „Veliki je to ansambl i nije bilo lako uskladiti sve nas sa tolikim brojem songova za relativno mali period, ali smo na kraju isplivali na površinu i veoma sam zadovoljna zbog toga.“

Ono što posebno prija svakako su glumačke bravure Dragana Vujića, Dušice Novaković i Ivane Knežević u sporednim ulogama, kao i raskošne koreografije Mojce Horvat uz nekoliko vrlo duhovitih rediteljskih rešenja. Uz izvanredn uscenografiju Aleksandra Denića, sa fABBAuloznim šarenolikim kostimima Bojane Nikitović, i uz glumački ansambl koji je pop hitove uspešno oživeo, mjuzikl „Mamma Mia“ nameće se kao novi pozorišni hit koji ima potencijal da, baš kao nekada ABBA-ina muzika, postati zabava bez premca u gradu.