Tuga, ljubomora, ljutnja i bes - kako da kontrolišete negativne emocije?

Emocije nas ponekad mogu savladati. Možemo osećati jaku anksioznost, bol, ljubomoru ili tugu. Manje se žalimo kada nas preplave prijatne emocije, ali i to za neke može biti prezahtevno.

Kako ih doživljavamo, obrađujemo i izražavamo delimično zavisi od genetike, ali na naš emocionalni stil značajno utiču vaspitanje, interakcija sa okruženjem, pa čak i kultura čiji smo deo.

Rezultat su specifični načini po kojima se svi razlikujemo jedni od drugih, zbog čega neki ljudi brže i intenzivnije doživljavaju neprijatne emocije od drugih, kaže Lucija Vukić, psiholog Psihijatrijske bolnice Ugljan.

"U toku odrastanja izuzetno je važno da deca normalizuju doživljaj i ispoljavanje emocija, da im daju do znanja da je u redu biti tužna, ljuta, uplašena“ što detetu smanjuje neprijatnost svaki put kada oseti neprijatnu emociju i ohrabruje ga. razvijati veštine snalaženja.osećanja. U slučaju da okolina pošalje poruku da su neprijatne emocije nepoželjne i da je pogrešno osećati ljutnju, strah i slično, rezultat će biti da će te emocije biti protumačene kao preteće i mogu dovesti do izbegavanja i potiskivanja. To, pak, može izazvati niz poteškoća, kao što je razvoj anksioznih stanja", objašnjava psiholog.

A sve ovo može dodatno otežati regulisanje emocija.

U stresu zbog emocija

Ali čak ni otvoreno doživljavanje emocija nije lako iako je to deo našeg zdravog ljudskog iskustva. Intenzivne emocije, ako ne znamo kako da se nosimo sa njima, izazivaju stres, štaviše, mogu da podstaknu lučenje hormona stresa, što može izazvati mnoge probleme u organizmu, pa čak i izazvati promene u imunom sistemu, kaže Vukić.

Osim toga, mogu dovesti do problema sa spavanjem, umora, smanjenog libida, poremećaja apetita, glavobolje, poteškoća sa pamćenjem, učenjem, pažnjom i koncentracijom, planiranjem“, dodaje psiholog.

"Teške životne situacije i okolnosti će nam nesumnjivo izazvati neprijatne emotivne reakcije sa kojima nije prijatno živeti, a ljudi se često plaše da će se tako stalno osećati. Ali strah je neopravdan jer su ove reakcije obično ograničenog trajanja. U slučaju da se osoba nalazi u dugoročnoj situaciji koja više puta izaziva određenu emociju ili je hronično zaokupljena mislima koje ga drže u toj situaciji, onda govorimo o raspoloženju. Kao primer za to možemo navesti raskid u kome je normalno i očekivano da se osoba koja je ostavljena oseća tužno. Međutim, ako prođe duži period, a osoba ne promeni raspoloženje i emocionalni status, postoji mogućnost da je razlog tome što osoba usmerava svu svoju pažnju i misli samo na prekinutu vezu, oživljava sećanja i oživljava bolnu situaciju. . U ovim slučajevima važno je imati samokontrolu", kaže Vukić, ističući da emocionalno iskustvo nije nešto na šta ne možemo da utičemo, ono je snažno povezano sa našim sistemom verovanja i pretpostavki i saznanja o svetu, i podleže promeniti.

Samokontrola

"Samokontrola daje osobi mogućnost da potisne želje i ponašanja koja su prirodno nametnuta u okviru impulzivnih reakcija i tako reguliše svoje emocije. To se takođe odnosi na ponašanja koja nam pomažu da se smirimo nakon nečega uznemirujućeg; da usmerimo pažnju na zadatak i usvojimo ponašanja koja nam pomažu da funkcionišemo u skladu sa drugim ljudima u našem okruženju. Samoregulacija učenja je proces i u tom procesu je od velike važnosti uloga porodice i primer emocionalnog ponašanja koje članovi pokazuju detetu tokom adolescencije", objašnjava on.

Ali, iako ih ponekad treba svesno kontrolisati, emocije nikako nisu iracionalne, ističe psiholog.

Naprotiv, kaže, njihov izgled nam šalje jasnu poruku o nama samima, našim vrednostima i našem odnosu prema svetu. Iz tog razloga, oni su logični u kontekstu osobe koja ih oseća.

U važnim situacijama nam pomažu da uspostavimo ravnotežu neophodnu za optimalno funkcionisanje.

Međutim, napominje da kada su intenzivni, ne treba na osnovu njih donositi odluke i zaključke niti smišljati rešenja problema. Ali moramo naučiti da komuniciramo o njima, posebno u međuljudskim odnosima.