"Radikalno uništavanje Srbije"

Autor komentara, profesor Miroslav Prokopijević iz Beograda, podseća da su radikali 2000. godine imali samo šest odsto glasačkog tela, a sada imaju skoro 40 odsto, zbog čega bi moglo da se desi da buduću vladu radikali mogu da oblikuju i sami.

Prokopijević smatra da su za uspon radikala odgovorne vlade posle 2000. godine, jer ni jedna od njih nije želela dublje, brže i doslednije reforme, zbog čega je sada jasno da u Srbiji nije bilo ozbiljnijih reformi. "Demokratske snage su svoju osnovnu energiju potrošile na korupcijsko bogaćenje i sitničarske svađe, a uprkos cvetajućoj korupciji, ni jedna od korupcijskih afera nije dobila sudski epilog, jer među demokratskim snagama vlada saglasnost da se, jer svi kradu i krše zakon, niko ne šalje u zatvor. To je među biračima napravilo utisak da su političari demokratskih stranaka nevaljalci i sitni profiter, ali i lažnu nadu da takve u zatvor mogu da pošalju samo radikali."

Prokopijević navodi da većina građana i dalje živi loše, jer je prosečna mesečna plata 250 evra: "Živi se nešto bolje no pre 2000. godine, ali još uvek jako loše i bez nade za bitnim poboljšanjem u narednih 10 ili 15 godina". Prokopijević dodaje i da je, od 2000. do 2006. godine, porasla nezaposlenost u Srbiji, iz privatizovanih preduzeća je otpušten višak zaposlenih, zbog proračunskih ograničenja je porastao broj preduzeća u stečaju, a grinfild ulaganja, koja bi mogla da naprave nova radna mesta, su bila niska i posle 2000. nisu ni jedne godine presegla 150 miliona evra.

Nacionalni investicioni plan je kako privredno, tako i političko mrtvorođenče. Privredno je duboko promašen, jer će zbog inflacije, potrošnje sredstava, rasta korupcije i krepljenja snage države doneti samo štetu", piše Prokopijević i dodaje da to demokratskim snagama neće doneti puno glasova, ali može da izazove populizam, na koji će se radikali još više osloniti.

Drugo rešenje, odnosno reforme, ovakva nereformska vlada, na kraju svog mandata nije sposobna da izvede, čak i kad bi htela, piše autor i smatra da u ovom trenutku ništa ne može da se uradi što bi poboljšalo raspoloženje u Srbiji, a stvari mogu samo da se još pogoršaju, jer demokratski tabor vodi potpuno pogrešnu politiku za Kosovo. "Umesto da glasače priprema na ono što je neizbežno i na kraju krajeva korisno za Srbiju, podstiču se besmislenosti, kao što je 'Kosovo je srpsko', 'Upisaćemo ga u
ustav', a to će samo još donekle povećati popularnost radikala."

Prokopijević piše da postoje razlozi da se strani ulagači, međunarodna zajednica i državljani Srbije boje verovatnog, mada ne i sigurnog, dolaska radikala na vlast. "Radikali su javno rekli da će da prekinu odnose sa svakom državom, koja bi priznala nezavisnost Kosova. To zapravo znači prekidanje odnosa sa celim svetom, sem možda sa Severnom Korejom i sličnim režimima.

On očekuje da bi radikali mogli da ponovo nacionalizuju neka već privatizovana preduzeća, a pošto su neka ključna preduzeća prodata strancija, strani ulagači bi mogli da se nađu na udaru, zbog čega bi iz preventivnih razloga mogli da odu i drugi. Pored toga, radikali bi mogli da upotrebe prihode od privatizacije i devizne rezerve za smanjivanje cena roba i usluga ili sprečavanje poskupljenja, a nadzor nad cenama bi bio strožiji i širi no sada, zbog čega bi opet došlo do nestašica u prodavnicama.

Pomanjkanje novca bi nadoknadila štampanjem novca i inflacija bi mogla da preraste u hiperinflaciju", piše Prokopijević i dodaje da bi u privrednom i političkom smislu to bio tragičan preokret, koji deo populacije u Srbiji ne bi hteo da prihvati, zbog čega bi radikali pristupili tvrđim metodama vladanja.