"Novi treći put": Da li liberale očekuje uspeh na nemačkim izborima?

U Nemačkoj, političke karikature su i danas aktuelne i pomažu definisanju kandidata i partija za javnost. Liberalna Partija slobodnih demokrata (FDP) u njima ima jedan konstantan imidž. Nemački liberal je u njima predstavljen kao japi u skupom odelu i sa skupim satom, koji sa visine i samozadovoljno govori ostalima. Aktuelni lider ove stranke, Kristijan Lindner, ironično i ne ispada previše iz ovog stereotipa, piše "Novi treći put"

Međutim, ankete u poslednjih par nedelja pokazuju da ovaj imidž i nije toliko gadljiv značajnom delu birača. Istraživanja trenutno beleže istorijske maksimume podrške ove stranke od blizu 14%. U slučaju da se u septrembru ovaj rejting pretvori u mandate, a ostale stranke ostanu na sličnim procentima, liberali će imati veliku moć. To se ne dešava slučajno.

Kao jedna od najdugovečnijih partija u Nemačkoj, liberali već decenijama imaju značajnu ulogu u politici ove države. Dok su kroz celu posleratnu istoriju nemačkom scenom dominirali demohrišćani i socijaldemokrate, liberali su uvek uspevali da nađu mesto za sebe. U takmičenju dve velike partije, CDU-a i SPD-a, liberali su bili jezičak na vagi i često dobitnici u raspodeli političke moći.

Kao kulturološki liberalni mogli su da sarađuju sa socijaldemokratom Helmutom Šmitom, ali i kao ekonomski liberalni sa demohrišćanima u gotovo svim situacijama. Njihova baza oduvek su bili mali preduzetnici i visokobrazovana profesionalna klasa, istina promenjive vernosti. Kada nisu bili zadovoljni strankom, odlazili su ka CDU-u ili SPD-u. Kada nisu bili zadovoljni sa nekom od dve najjače stranke, vraćali bi se liberalima. Najekstremniji takav obrt desio se od 2009. do 2013.

Svoj maksimum podrške, od 14,6% 2009, ostvarili su za vreme vođstva Gvida Vestervelea. Kao kritičar „velike koalicije“ dve najjače partije, CDU i SPD, partija je zabeležila najveći proboj od svog osnivanja. Međutim, nakon Svetske ekonomske krize i neispunjavanja obećanja o ogromnoj seči poreza, po prvi put u svojoj istoriji stranka se našla van parlamenta sa 4,8%. Novi lider Filip Resler nije uspeo da oštećenu partiju prebaci preko cenzusa od 5% na izborima 2013. Nakon serije identičnih gubitaka na regionalnim izborima, delovalo je da će se ova stara partija ugasiti i da se njena baza trajno odaljila.

Ipak, i to se brzo promenilo.

Kristijan Lindner kao spasilac

Ova stranka dosta duguje svom sadašnjem lideru Kristijanu Lindneru. Kada je sa 34 godine preuzeo, tada već vanparlamentarnu stranku, delovalo je kao da je uništio svoju političku karijeru u startu. Međutim, u prethodnih 8 godina, Kristijan Lindner, kao svojevremeno vlasnik male PR agencije, uspeo je da u potpunosti revitalizuje ovu partiju. Iako izgleda i nastupa kao stereotipni liberal iz navedenih političkih karikatura, njegova skupa odela i arogantan nastup, nisu smanjili njegov generalno visok lični rejting u istraživanjima.

Osim vrlo jasnog i konkretnog načina komunikacije i modernog izgleda, Lindner je uspeo da modernizuje i partiju po svom liku. Ona je promenila logo, modifikovala kombinaciju partijskih boja, osavremenila program i pragmatski se adaptirala u određenim sferama potencijalnim biračima. Za konzervativne sitne preduzetnike kombinacija poreske seče, deregulacije i uređivanja sistema imigracije, deluje smisleno. Za profesionalnu i obrazovanu klasu smisla ima i program o digitalizaciji Nemačke, čija je infrastruktura i industrija (recimo automobila) u ovoj sferi zaostaje za naprednim ekonomijama.

U slučaju da trenutni odnos snaga opstane u naredna tri meseca, liberali će imati nekoliko razloga da budu najsrećniji tokom izborne večeri.

Na izborima 2017, liberali na čelu sa Kristijanom Lindnerom, poboljšavaju svoj rezultat više nego duplo. Sa 4,8% skaču na 10,7%, oštetivši najviše CDU u bogatim regionima Zapadne Nemačke, upravo među dve prethodno navedene grupacije birača. Stranka je za samo četiri godine prešla put od okoštale stare partije koja je izneverila izborna obećanja i van parlamenta je, do moderne i potentne parlamentarne partije.

Ipak, nakon komplikovanih postizbornih pregovora sa demohrišćanima Angele Merkel i zelenima oko „Jamajka koalicije“, partija biva kažnjena zbog izlaska iz pregovora. Birači su zamereli ideološki puritanizam liberala, a nagradili konstruktivnost zelenih. FDP je nakon pregovora zabeležio pad rejtinga, iako je od tada do danas u svim anketama van opasnosti da bude ponovo vanparlamentarna stranka.

Pandemija kao rizik i šansa

Pandemija kovid 19 je u velikom broju država dovela do novog deljenja karata na političkoj sceni. U početku, većina vlada je zabeležila konsolidaciju rejtinga, što se često dešava u kriznim situacijama. Takozvani efekat „okupljanja oko zastave“ ojačao je vladajuće stranke gotovo svuda, tako i u Nemačkoj. Demohrišćani su od liberala uspeli da povrate ogroman deo biračkog tela, te su liberali pali na niske procente malo iznad cenzusa.

Ipak, kako je vreme tokom pandemije prolazilo, građani su postali sve kritičniji prema svojim vladama. Demohrišćani su početkom godine postali dosta ranjivi. Vlada se pokazala kao neefikasna u distribuciji vakcina i medicinske opreme, korupcionaške afere poslanika CDU-u oko trgovine maski su isplivale, a loši rezultati na regionalnim izborima ogolili su imidž snage vlasti. Ovo priliku su pored zelenih, odlično iskoristili i liberali.

Kristijan Lindner je ponovo adekvatno adresirao pitanja važna za svoje potencijalne birače. Sa liberalne pozicije individualnih prava, konstantno je kritikovao oštre mere zatvaranja i ugrožavanja sloboda pojedinaca. Kao partija koja je imala simpatije malih preduzetnika, kritike oštrih mera zatvaranja, pogodile su metu, s obzirom da su ovi vidovi biznisa pretrpeli ogromne gubitke tokom zatvaranja. FDP je prilično efikasno nagrizao biračko telo ranjenih demohrišćana, te je stranka od oko 6% u januaru zabeležila konstantan rast do 13%, koliko se trenutno kotira.

Liberali kao dobitnici izbora?

U slučaju da trenutni odnos snaga opstane u naredna tri meseca, liberali će imati nekoliko razloga da budu najsrećniji te večeri. Za početak, rezultat od oko 13%, pokazao bi da je Lindnerova reforma partije uspešan projekat i da FDP ima budućnost. To je velika promena u odnosu na situaciju od pretprošlog izbornog ciklusa, kada se postavilo pitanje njenog opstanka.

Partija bi takođe sa tim procentom imala ogroman uticaj na buduću vladajuću koaliciju, a da nema rizik koji podrazumeva liderska pozicija, što se od zelenih očekuje. U slučaju takozvane „semafor koalicije“ liberala sa socijaldemokratama i zelenima, imali bi moć da proguraju svoju protržišnu agendu i blokiraju dosta levičarske agende. U slučaju da budu opozicija levičarskoj vlasti, imaće prostora da promovišu svoju agendu kao opozicija i greju nezadovoljnu bazu. U slučaju da budu opozicija velikoj koaliciji zelenih i demohrišćana, imaće šansu za politički proboj kao i 2009.

Najveći rizik za ovu stranku predstavljala bi ozbiljnija konsolidacija demohrišćana i momentum koji bi povratio ponovo podršku oko nje. Trenutni razvoj situacije ne ukazuje na taj trend, tako da ako liberali zadrže sadašnji status, u septembru mogu imati povoljnu poziciju. Ta pozicija je proizvod dobrog političkog pozicioniranja i komunikacije, najvećim delom njenog lidera Kristijana Lindnera.

U slučaju da ponovo da dobar rezultat, biće pokazatelj da u doba srčanih kulturoloških ratova između radikalnih kolektivističkih ideologija, klasična liberalna i individualistička pozicija može biti vitalna snaga. Za to je potrebno da ove partije veštije komuniciraju i adresiraju realne brige potencijalnih birača. To nekada puritanskoj klasično liberalnoj eliti može delovati teško i neprijatno, ali kao i u holandskom slučaju, predstavlja jedini mogući put.