Dualno obrazovanje uskoro u Srbiji

Premijer je najavio dolazak potpredsednika švajcarske vlade koji će pokušati da prenese iskustvo o dualnom sistemu obrazovanja, odnosno o tome da učenici i studenti iz klupa izađu spremni za tržište rada.

"Ako iz škola budemo na vreme slali da nauče posao, imaćemo obrazovanu i motivisanu radnu snagu", rekao je premijer na otvaranju Kopaonik biznis foruma dodavši da će u tom smislu takođe biti potrebna pomoć domaćih privrednika.

Kako je dodao, ove godine tu sigurno ništa neće moći da se uradi, jer će biti potrebna ne samo promena zakonodavstva, već i mnogo toga još.

On je ukazao da će to značiti promenu svega, da će to biti najvažnija mera i da će nas približiti modernom svetu.

Premijer je izrazio očekivanje da će se promena u obrazovanju, odnosno dualni sistem obrazovanja primenjivati od sledeće ili 2017. godine.

Dualni model stručnog obrazovanja podrazumeva da učenici po upisu stručne, tehničke ili poslovne škole zasnuju i radni odnos u kompanijama koje ih, uporedo sa školovanjem za određeno zanimanje, osposobljavaju znanjem i veštinama potrebnim za praktičan rad.

Ovaj vid edukacije primenjuje se u većem broju evropskih zemalja, ali su najpoznatiji i najuspešniji modeli Austrije i Nemačke.

Duga tradicija dualnog obrazovanja u Nemačkoj

Mladi u Nemačkoj koji nakon završene osnovne škole ne idu dalje na fakultet, upisuju jednu od stručnih škola u kojoj pohađaju nastavu (po pravilu dva ili tri dana nedeljno) dok ostatak vremena provode u nekom preduzeću na praksi.

Na taj način su odmah nakon završetka školovanja u potpunosti osposobljeni za rad.

Važna je činjenica da veliki broj mladih koji u nekoj firmi tokom školovanja obavlja praktični deo nastave vrlo često po završetku školovanja tu i ostane, odnosno, dotično preduzeće ih zaposli.

Posebno se ističe činjenica da se pri tome radi o vrlo dobrom ulaganju u mlade ljude, smatraju stručnjaci.

Dualni sistem obrazovanja nudi značajne prednosti, kako za učenika i preduzeće, tako i za društvo u celini.

Po završetku škole učenik najčešće ostaje da radi u preduzeću u kojem je bio na praksi, a preduzeća će radije da ulože u učenika koga kroz praksu mogu da profilišu shodno svom poslovnom procesu, nego da sa tržišta rada uzimaju nekvalifikovanu osobu u čiju će prekvalifikaciju uložiti znatno više vremena i novca.

Korist za društvo ogleda u tome što se radna snaga obrazuje u potpunosti u skladu sa potrebama privrede, pa je nezaposlenost manja.

Praksa je pokazala da je u zemljama koje imaju dualno stručno obrazovanje stopa nezaposlenosti mladih, po pravilu, manja od deset odsto. Poređenja radi, u Srbiji je stopa nezaposlenosti ove kategorije stanovništva krajem 2014. godine bila veća od pedeset procenata.