Međunarodni dan ljudskih prava

I u Srbiji će biti propraćen nizom manifestacija, kako bi se ukazalo na značaj poštovanja prava i dostojanstva svakog pojedinca.

Ovaj dan će vladina Kancelarija za ljudska i manjinska prava obeležiti konferencijom na kojoj će biti predstavljeni mehanizmi za praćenje ljudskih prava u Srbiji, a na skupu će govoriti poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić, šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport i Srđan Majstorović, zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije.

Povodom Dana ljudskih prava, zaštitnik građana Saša Janković će pred nadležnim skupštinskim odborom predstaviti model Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Zamenik ombudsmana za prava nacionalnih manjina Robert Sepi sastaće se sa predstavnicima Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, dok će zamenik zaštitnika građana za prava lica lišena slobode Miloš Janković posetiti Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beogradu.

Takođe, zamenica zaštitnika građana za prava osoba sa invaliditetom i starijih Vladana Jović posetiće "male domske zajednice" koje imaju za cilj pružanje podrške za samostalni život osobama sa mentalnim smetnjama.

Dan ljudskih prava obeležiće i udruženje građana Služba, Centar za orijentaciju društva COD, Asocijacija tumača srpskog znakovnog jezika i Gradska organizacija gluvih Beograda skupom "Moj jezik: Srpski znakovni jezik".

Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) obeležiće Dan ljudskih prava akcijom u 11 gradova u Srbiji tokom koje će pozvati građane na solidarnost sa onima čija ljudska prava nisu obezbeđena.

Akcija "Ne potcenjuj ljudska prava" održaće se u Boru, Vrbasu, Vrnjačkoj Banji, Apatinu, Šidu, Bačkoj Palanci, Subotici, Kragujevcu, Novom Pazaru, Jagodini i Beogradu.

Inicijativa mladih za ljudska prava pozvala je na solidarnost sa građanima kojima najosnovnija ljudska prava nisu obezbeđena, poput ljudi bez lične karte i zdravstvene knjižice, devojkama i ženama koje stupaju u prisilne brakove, ilegalnih migranata kojima su oduzete putne isprave, LGBT osobama koje ne mogu stupiti u brak sa osobama istog pola, novinarima i aktivistima čije su emisije, tekstovi i sajtovi cenzurisani...

Na manifestaciji ispred opštine Zvezdara počeće akcija "Ljubav ili nešto drugo", čiji je cilj podizanja svesti o značaju prevencije nasilja u adolescentskim vezama.

Dan ljudskih prava obeležiće i Socijaldemokratska partija Srbije, kada će se obratiti potpredsednica stranke Suzana Paunović, dok će Forum žena SNS Vranje organizovati tribinu "Ljudska prava i slobode".

Uoči Dana ljudskih prava, zaštitnik građana Saša Janković poručio je da veliki broj građana Srbije taj dan dočekuje pritisnut krizom koja posebno ugrožava njihova ekonomska i socijalna prava.

On je rekao da organi javne vlasti zato imaju dodatnu obavezu da postupaju pravično i zakonito, kako bi građani ravnopravno uživali prava koja im garantuju Ustav i zakoni.

Ombudsman je naveo da je u porastu broj pritužbi na tešku socijalnu i ekonomsku situaciju izazvanu gubitkom posla ili smanjenjima zarada i penzija.

Poverenica za zaštitu ravnopravnost Nevena Petrušić izjavila je da je diskriminacija u Srbiji prilično raširena i da brine ogromna distanca prema Albancima, Hrvatima, Bošnjacima i Romima.

Kako je objasnila, društvenu stvarnost u Srbiji obeležavaju mir i tolerantnost, kao i suživot sa pripadnicima manjina, ali je s druge strane navela da ima i onih koji promovišu govor mržnje i podstiču netrpeljivost.

Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata skrenula je pažnju na obavezu vlasti, nevladinog sektora i sindikata, da se mnogo odlučnije bore u cilju zaštite svih čija su prava ugrožena u Srbiji.

Ujedinjene nacije su 10. decembra 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, u kojoj je istaknuto da su ta prava univerzalna i da ne zavise od nacionalne, državne, ideološke, socijalne i kulturne pripadnosti.

Tim dokumentom se štite građanske, političke, ekonomske, socijalne i kulturne slobode i prava čoveka - od prava na život i slobodu do prava na dostojanstvo, privatnost, socijalnu sigurnost i udruživanje.

Usvajanje Deklaracije predstavljalo je krupan napredak u tom trenutku, a tom prilikom ostale su uzdržane zemlje sovjetskog bloka, Saudijska Arabija i Južnoafrička republika.

UN su 1966. godine donele dva sporazuma, kojima su razrađene slobode i prava proklamovana Deklaracijom o ljudskim pravima, a dokumente je prihvatilo 130 zemalja.

U okviru Saveta Evrope 1950. godine doneta je Konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda koja, pored osnovnih prava, ustanovljava i mehanizme zaštite i nadzora nad njihovim ostvarivanjem.