"Očekujem zeleno svetlo u junu"

"Podrška koju sam dobio je još jedan dokaz novog pozicioniranja Srbije", rekao je premijer Srbije Ivica Dačić novinarima u Briselu, gde je razgovarao sa šeficom evropske diplomatije Ketrin Ešton, komesarom za proširenje Štefanom Fileom i predsednikom Evropskog parlamenta Martinom Šulcom.

Premijer je izjavio da je sastanak sa Eštonovom delimično bio posvećen implementaciji sporazuma o normalizaciji odnosa sa Prištinom, a većim delom, kako je rekao, političkim temama vezanim za evropske integracije Srbije.

"Vlada jednodušno mišljenje da Srbija 27. i 28. juna treba da dobije odobrenje za početak pregovora o pridruživanju", ukazao je Dačić, koji je jutros govorio pred spoljnopolitičkim komitetom Evropskog parlamenta, nakon čega je imao odvojen susret sa predsednikom Komiteta Emerom Brokom.

Premijer je rekao da je Brok, koji je je ujedno i visoki funkcioner vladajuće nemačke Hrišćansko-demokratske partije, pokazao visok stepen razumevanja za politiku vlade Srbije.

"Ovo je izuzetno važno, s obzirom na ulogu Nemačke u međunarodnoj zajednici, kao i na Brokovu funkciju u stranci Angele Merkel", izjavio je Dačić.

Premijer je u govoru u Evropskom parlamentu rekao članovima spoljnopolitičkog komiteta da nema dileme da će briselski sporazum biti u potpunosti sproveden i ujedno izrazio očekivanje da će predstavnici Srba sa severa Kosova učestvovati u negovom sprovođenju.

"Očekujem da oni preuzmu svoj deo odgovornosti", izjavio je premijer, koji je sem toga govorio i o unutrašnjim reformama u Srbiji.

Nakon Brisela, Dačić će posetiti Bukurešt, gde će razgovarati s predsednikom Trajanom Baseskuom.

Premijer Dačić rekao je poslanicima Evropskog parlamenta da će Vlada Srbije učiniti sve da se sporazum s Prištinom sprovede.

"Sporazum od 19. aprila će biti sproveden i tu nema mesta za dileme”, rekao je premijer u govoru pred Spoljnopolitičkim komitetom EP u Briselu. On je naglasio da Srbija tim sporazumom nije priznala Kosovo, ali je svesna situacije na terenu.

"Ovde se ne radi ni o stvaranju neke nove Republike Srpske, kao što neki tvrde, već o šansi da se uspostavi bezbednost za sve zajednice na Kosovu i Metohiji”, poručio je premijer.

Dačić se osvrnuo i na reforme koje vlada sprovodi i istakao da je uspostavljena nulta tolerancija prema korupciji i organizovanom kriminalu. "Proces proširenja ne sme da stane posle ulaska Hrvatske, a pridruživanje Srbije je neophodno za proces integracije celog Balkana", naglasio je Dačić.

Dačić je u govoru poslanicima upozorio da bi ponovno uvođenje viza za građane Srbije, za šta se neke zemlje zalažu, bio težak udarac reformama i procesu evropskih integracija.

Premijer je nakon govora pozdravljen aplauzom, a mnogi su mu tokom polusatne diskusije čestitali na političkoj hrabrosti koju je pokazao tokom dijaloga s Prištinom.

Poslanici su postavljali pitanja vezana za sporazum s Prištinom, ali i o odnosima Beograda i Moskve koji, prema rečima poslanika Edvarda Kukana, "kod nekih bude sumnju u evropsku orijentaciju Srbije".

Dačić je istakao da Srbija ima vekovno prijateljstvo sa Rusijom, ali da traži partnere i na zapadu. "Ako vi niste prisutni na ovim prostorima, biće prisutan neko drugi", ukazao je Dačić i podsetio da neke članice EU imaju tešnje veze s Rusijom nego Srbija.

Izvestiteljka EP za Kosovo Ulrike Lunaček pitala je zašto Srbija blokira učešće Kosova na Ohridskom samitu, na šta je Dačić odgovorio da Srbija nema ništa protiv toga da Priština učestvuje na regionalnim skupovima, ali da se moraju ustanoviti jasna pravila igre za ovakve situacije.

Predstavnik Evropske komisije na ovom skupu Pjer Mirel izjavio je da je Komisija već dala preporuku da se Srbiji u junu dodeli datum za početak pregovora o pridruživanju, a da sada očekuje početak sprovođenja sporazuma. Srpski premijer je ocenio, posle razgovora s poslanicima Evropskog parlamenta, da će Evropska unija u junu odobriti početak pregovora o članstvu sa Srbijom, što je pokazalo, dodao je, i raspoloženje na sastanku šefova diplomatija EU i visoke predstavnice Ketrin Ešton u ponedeljak.

Srpski premijer Dačić je to izjavio posle izlaganja i odgovora na pitanja poslanika Spoljnopolitičkog odbora EP i posebnog susreta s predsednikom tog odbora Elmarom Brokom, naglasivši da to svedoči i o tome da Srbija zauzima novi položaj u međunarodnoj politici.

Evropski poslanici su, preneo je Dačić, uputili jasnu podršku tome da Srbija dobije datum pregovora o članstvu, a susret s Brokom, članom stranke nemačke vladajuće stranke, bio je važan i zbog stava Berlina.

"Veoma je važno da tu postoji razumevanje i očekujemo i od Nemačke pozitivan stav kad je reč o datumu početka pregovora o članstvu u EU", naveo je on.

Srpski premijer je dodao da će se po podne sastati i s predsednikom EP Martinom Šulcom, rekavši da Šulc jasno podržava evropsku
integraciju Srbije.

Dačić će se susresti i s komesarom za proširenje Štefanom Fileom, a prethodno je kratko razgovarao i s visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton.

On je rekao da će sutra početi da rade radne grupe za primenu sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Priština i da je to, kao i političke teme dalje integracije Srbije, bilo u središtu razmene mišljenja s Ketrin Ešton.

Govor u EP veoma je važan

Koliko je ovo obraćanje srpskog premijera pred poslanicima Evropskog parlamenta bitno za odluku o dodeljivanju datuma za otpočinjanje pregovora o članstvu Srbije u Evropskoj uniji krajem juna, za B92 objašnjava Tanja Miščević, profesorka Fakulteta političkih nauka i nekadašnja direktorka Kancelarije za pridruživanje EU.

"Sve veća uloga koju Evropski parlament ima u EU zahteva da paralelno sa državama članicama, Evropskom komisijom, držite informisanim i sam Evropski parlament, a posebno njegov Spoljnopolitički odbor u čijoj nadležnosti se nalaze pitanja i proširenja, i spoljne politike EU", poručuje Miščevićeva.

"Ovaj odbor nema nadležnosti da donosi bilo kakve odluke, posebno ne one koje su obavezujuće, ali da podsetimo – u njemu sede predstavnici svih država članica, različitih političkih stranaka, čije će države konačno doneti odluku ne samo o datumu, nego i daljem toku i pravcu procesa proširenja EU, i naravno mesta Srbije u tome", objašnjava ona.

"Ne mislim da treba praviti nekakvu posebnu dramu oko ovog predstavljanja, ovo je jedno važno informisanje o razgovorima u Briselu, upoznavanje sa činjeničnim stanjem i sa daljim planovima. Neće odlučivati, naravno, o našem statusu u ovom momentu, ali je itekako važno da budu dobro upoznati i da razumeju poziciju Srbije danas", smatra Tanja Miščević.

“Mi uvek možemo da se žalimo na nivo diplomatske aktivnosti, ali ono što je jako važno jeste da diplomatska aktivnost postoji. Bilo je perioda u kojima takve aktivnosti uopšte nije bilo ili se dešavala samo u, kako se to kaže, minut do dvanaest“, podseća ona.

"Rekla bih da trenutno prisustvujemo jednom konstantnom, konzistentnom diplomatskom naporu koji evo traje već neko duže vreme jer se i sama odluka o datumu odlaže, pa je možda i to razlog. Naravno sama diplomatksa aktivnost bez suštine stvari - a to je implementacija ovog postignutog sporazuma i početak zapravo njene implementacije - neće doneti previše uspeha", zaključuje Tanja Miščević.

"Kako je ranije saopšteno u Evropskom parlamentu, glavna pažnja u razgovoru Dačića i članova Spoljnopolitičkog odbora biće posvećena sporazumu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Prema izvorima iz Spoljnopolitičkog odbora, u razmeni mišljenja srpskog premijera i evropskih poslanika svakako će biti ocenjeno i kakvi su izgledi za to da vođstvo EU krajem juna utvrdi datum početka pregovora o članstvu Unije sa Srbijom.

Dačić će, kako je saopštila Vlada Srbije, takođe razgovarati s predsednikom Spoljnopolitičkog odbora Elmarom Brokom i s predsednikom Evropskog parlamenta Martinom Šulcom.

Dačić: SPS ometaju da se uključi u grupu evro-socijalista

Srpski premijer Ivica Dačić izjavio je u Evropskom parlamentu u Briselu da njegova stranka, Socijalistička partija Srbije, ima problema za uključivanje u socijalističku grupu stranaka u Evropi.

Dačić je naglasio da su te prepreke vezane za unutrašnju politiku u Srbiji, budući da je iza toga "jedna druga partija u toj grupi koja sad nije u vlasti".

Dačić se u razgovoru s poslanicima Spoljnopolitičkog odbora EP založio za što tešnju saradnju srpskih i stranaka u EU, i rekao da u evropske partijsko-ideološke grupacije treba da uđu i SPS i SNS, kao i ostale stranke u srpskoj vlasti.

Agenciji Beta je istovremeno Nikola Briek, sekretar za spoljne i odnose s partijama izvan EU u Evropskoj narodnoj partiji, koja okuplja evropske stranke desno od centra, izjavio da je primljena molba Srpske napredne stranke za uključivanje u ovu grupaciju, ali da zasad o tome nije donesena nikakva odluka.

Funkcioner EPP je rekao da nisu osnovani navodi nekih medija u Srbiji da je SNS primljena u EPP i naglasio da je to "stvar dugog, strogog postupka koji zahteva da se najpre uspostavi jedna mera uzajamne saradnje".

Briek je ukazao na to da je "samo po sebi povoljno to što su se poslanici SNS nedavno priključili grupi EPP u Savetu Evrope".

"Autonomija Vojvodine unutar, a ne protiv Srbije"

Srpski premijer izjavio je u Briselu da je autonomija Vojvodine zajamčena Ustavom, ali da "Vojvodina ne može biti država u državi" i "autonomija Vojvodine je unutar Srbije, a ne protiv Srbije".

"Autonomija Vojvodine je ustavna kategorija i mi nemamo nameru da je ograničavamo, već ćemo je razvijati u skladu s Ustavom", podvukao je Dačić.

On je time u raspravi u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta odgovorio na pitanje slovenačkog poslanika Ive Vajgla, da li su politička delovanja s ciljem da se ograniči autonomija Vojvodine deo vladine politike, ili biste radije dozvolili da Vojvodina na neki način ostane predvodnica proevropskog usmerenja Srbije.

Dačić je primetio da, isto tako kao što su neki u Evropi govorili da sever Kosova ne može biti Republika Srpska, "ne možemo mi sad u Srbiji da kažemo, e u redu, Vojvodina će imati nadležnosti kao neka država".

Evropski poslanik i bivši šef slovenačke diplomatije Vajgl je rekao da je veoma zadovoljan što vidi i da je u sadašnja rešenja za odnose Beograda i Prištine "uvršćen kao zamisao i znatan deo plana za Kosovo" koji je pripreman svojevremeno zajedno s bivšim slovenačkim predsednikom Janezom Drnovšekom.

"Srbija je zaslužila neko savremeno usmerenje i pravedno je da njena prestonica bude evropska kulturna prestonica 2020. i bih zadovoljan ako bi se to poklopilo s ulaskom Srbije u članstvo EU", zaključio je Vajgl.