Ministri će se izjasniti i doneti odluku u junu, rekao je ministar inostranih poslova Irske Imon Gilmor.
Izveštaj je podnela visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, nakon što je kolegijum Evropske komisije jutros usvojio zaključke u kojima se preporučuje otvaranje pregovora sa Srbijom o pridruživanju EU.
Evropski komesar Štefan File je izjavio da očekuje da će se u nedeljama pre junskog samita EU, u institucijama Unije utvrditi neke vrste "smernica, poruka, zahteva, na temelju kojih bi Komisiji krajem juna bilo naloženo da pripremi okvir, pravila za pregovore sa Srbijom o članstvu".
Gilmor je naglasio da su ministri danas imali vremena samo da "bace prvi pogled na izveštaj" jer je "dopunjen u poslednjem trenutku i tako im je predstavljen", te su otud ministri nekih zemalja članica "dali samo prve utiske o izveštaju".
Na zajedničkoj konferenciji za novinare, evropski komesar Štefan File je rekao da očekuje da Beograd i Priština do kraja ove nedelje izrade akcione planove za sprovođenje sporazuma o normalizaciji odnosa, postignutog u petak, i da se on primeni.
File ja kazao da će to pratiti i Evropska komisija, i zemlje-članice, naglasivši da su se
sporazumom "promenila pravila igre za Srbiju i za Kosovo". On je "odao priznanje za hrabrost i predanost" premijerima Srbije i Kosova, Ivici Dačiću i Hašimu Tačiju koji su vodili pregovore, a naglasio je i "veliku snagu i istrajnost" posrednice Ketrin Ešton.
"Srbija i Kosovo su dokazali da mogu da se usredsrede na budućnost, a ne da budu vezani za prošlost, i naše preporuke u izveštaju dokazuju da Srbija i Kosovo mogu odlučno da idu napred u integraciji u Evropu", istakao je File.
Na pitanje novinara da li se na sastanku na bilo koji način postavilo pitanje mogućeg budućeg uzajamnnog priznavanja Srbije i Kosova, File je rekao da "takvi novi uslovi nisu postavljeni" u procesu približavanja Srbije EU.
File je dodao da je i u strategiji za proširenje koju je Evropska komisija predstavila prošle jeseni, predočeno da će se dalji koraci ka uređivanju odnosa Srbije i Kosova ostvarivati kroz proces pregovora o prijemu Srbije u EU.
Komesar je predočio da očekuje da će u okviru za pregovore EU sa Srbijom, "a na osnovu preporuka Evropske komisije, zemlje-članice prići pitanju normalizacije odnosa Srbije i Kosova".
"Mogu da potvrdim da u međuvremenu nije bio dodatnih uslova za bilo kog od naših partnera", rekao je evropski komesar.
Irski ministar Gilmor je rekao da su svi minstri na današnjem sastanku ocenili sporazum Beograda i Prištine kao istorijski, i pružili podršku integraciji i Srbije, i Kosova u EU.
Naglašeno je da će izveštaj o Makedoniji - koji je takođe danas predstavljen, biti ponovo razmotren juna, kada lideri EU treba da donesu konačnu odluku o eventualnom datumu za početak pregovora o prijemu Srbije i pregovora o SSP sa Kosovom.
Gilmor je dodao da su ministri inostranih poslova EU takođe, na osnovu analize Komisije, zaključili da je Hrvatska ispunila i dodatne uslove i da je spremna da jula postane članica EU.
To je dokaz, po Gilmoru, da se
Evropska unija drži obećanja da će primiti u članstvo nove zemlje čim se ispune nužni uslovi.
Vestervele: Važno da se sporazum sprovede u delo
Ministar spoljnih poslova Nemačke Gido Vestervele izjavio je da je veoma važno da se sada istinski sprovede u delo sporazum Beograda i Prištine tako da mogu početi dalji koraci ka integraciji Srbije i Kosova u Evropsku uniju.
Vestervele je rekao da ne želi "ništa da govori o datumu", odgovarajući na pitanje novinara o tome da li smatra da je sada moguće da Srbija dobije datum za početak pristupnih pregovora sa EU, a Kosovo Sporazum sa EU o stabilizaciji i pridruživanju.
"Evropski savet će o tome dati svoju reč u junu, a pre toga će se izjasniti ministri spoljnih poslva EU", rekao je šef nemačke diplomatije.
Vestervele je podvukao da postignuti sporazum o uređivanju odnosa Srbije i Kosova predstavlja "zaista krupan korak napred", ali je sada važno da se on zaista i sprovede.
Na pitanje šta on konkretno očekuju od primene tog sporazuma, Vestervele je rekao da ne želi da ulazi u pojedinosti, ali je naglasio da Beograd i Priština uz saradnju s Evropskom komisijom moraju da do 26. aprila utvrde plan sprovođenja sporazuma - kako je njime i utvrđeno, u tački 12.
U Beogradu je Vlada Srbije na vanrednoj sednici dala saglasnost za tekst sporazuma s Prištinom koji je 19. aprila parafiran u Briselu. Ministri će raspravljati da li je Srbija ispunila uslove koje je Savet propisao u decembru prošle godine i potom odlučiti da li da preporuče da se na samitu u Briselu u junu Srbiji odredi datum. Ti uslovi zahtevaju uspostavljanje "vidljivog i trajnog napretka" u odnosima Beograda i Prištine i nastavak unutrašnjih reformi.
Odluku o dodeljivanju datuma Srbiji treba formalno da potvrde šefovi država i vlada članica EU koji će se 28. juna okupiti na samitu u Briselu. "Ukoliko ne bude nekih iznenađenja, Srbija će već ove godine početi pregovore", rekao je Tanjugu visoki diplomatski izvor jedne od članica EU.
Prema njegovim rečima, "ono što donekle brine je primena sporazuma", zbog čega će u preporuku biti ugrađena klauzula da
Srbija do juna treba da dokaže da je spremna da u celosti primeni briselski dogovor. On je naveo da Savet vidi
dva moguća problema u sprovođenju sporazuma, od kojih je prvi -
otpor lidera Srba sa severa Kosova, koji su poručili da ne privataju briselski papir. "Moramo da vidimo da li će i kako Beograd ovo rešiti", rekao je Tanjugov izvor.
Osim toga, istakao je on,
u Briselu još čekaju da predsednik Tomislav Nikolić saopšti da li podržava sporazum. Prema njegovim rečima,
neke zemlje članice, među kojima su Nemačka i Holandija, nameravaju da na sastanku Saveta zatraže da se srpski državni vrh jasno odredi prema ratnim zločinima iz devedesetih, a naročito prema genocidu u Srebrenici. On je, međutim, istakao da je ubeđen da takav zahtev, ukoliko bude prihvaćen od ostalih, neće biti postavljen u ultimativnoj formi, to jest kao novi uslov.
Sa druge strane, isti izvor je podsetio da će pregovori, kada jednom počnu, biti dugi i teški, jer su uslovi koje Savet postavlja pred nove članice svaki put sve oštriji.
U izveštaju u koji je Tanjug imao uvid, navodi se takođe i da su
mediji u Srbiji nedovoljno analitični, neobjektivni i podložni autocenzuri.
"Uopšteno govoreći, treba primetiti da su medijski izveštaji nedovoljno analitični i neizbalansirani, a autocenzura je široko rasprostranjena", piše u izveštaju koji će Ešton pročitati u ponedeljak.
U izveštaju se pohvaljuju nedavne izmene Krivičnog zakona kojima se dekriminalizuje kleveta, što se ocenjuje kao "značajan napredak", a kao dodatan korak je ocenjeno formiranje komisije koja treba da istraži slučajeve atentata na novinare.
Komisija je konstatovala i da je formirana radna grupa za primenu Medijske strategije, kao i da su u pripremi dva nova zakona. Prvi je novi Zakon o javnom informisanju koji će pokriti slučajeve koncentracije vlasništva nad medijima, kao i akreditovanje stranih dopisnika, dok se drugi bavi elektronskim medijima, naveli su eksperti EK.
"Prvi korak je već učinjen usvajanjem amandmana na zakon o javnim preduzećima koji sprečava vlastima na svim nivoima da formiraju javna preduzeća iz oblasti informisanja", piše u izveštaju.
Ovo je prvi izveštaj EK do sada u kome su se na udaru kritike našli novinari, dok su vlasti pohvaljene za širenje slobode medija.
Ministri će danas odlučivati i o otpočinjanju pregovora o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Kosovom, a očekuje se da će i ta odluka biti pozitivna.
Šta su rekli neki ministri
Šefovi diplomatije zemalja Evropske unije ocenili su uoči sastanka u Luksemburgu da je dogovor koji je postignut u dijalogu Beograda i Prištine "istorijski" i da bi trebalo da omogući dalji napredak Srbije ka EU, ali i evrointegraciju Kosova.
Uoči rasprave Saveta ministara EU o dodeljivanju datuma za početak pregovora o pridruživanju Srbiji,
ministar inostranih poslova Holandije Frans Timermans čestitao je Beogradu, Prištini, ali i Ketrin Ešton na postignutom sporazumu. Ističući da je reč o istorijskom dogovoru, koji predstavlja važan korak ka stabilnosti na Balkanu, on je naglasio da je "veoma pozitivan prema odlukama u vezi daljeg napretka Srbije i Kosova u pravcu EU".
Šef belgijske diplomatije Didije Rejnders rekao je novinarima da je sporazum - koji nije bilo lako postići - važan korak napred. On je poručio da bi sada svi trebalo da rade "za napredak" ka EU. "Biće dugi pregovori - kako sa Srbijom, tako i Kosovom", poručio je.
Šef luksemburške diplomatije Žan Aselborn smatra da je, kako je kazao, "Srbiji i Kosovu potrebno - nakon diktatura i ratova - dati perspektivu, a to jedino može EU". "Evropa je više od evra. EU je mirovni projekat", poručio je Aselborn. Po njemu, sporazum je dobar početak i u perspektivi, možda 2020. Ili kasnije, trebalo bi da "za jedan sto sednu Kosovari i Srbi", što je, smatra, ključ za stabilizaciju na Balkanu. Šef luksemburške diplomatije veruje da će EU početi proces razmatranja početka pregovora sa Kosovom o S S P i Srbijom - o početku pristupnih pregovora.
Šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić ocenila je da je sporazum postignut u dijalogu veoma bitan - ne samo za Srbiju i Kosovoi, već i stabilizaciju i napredak celog regiona. Ona je istakla da se radi o veoma važnom trenutku i posebno bitnom dogovoru po budućnost i stabilnost svih u regionu.
Šef mađarske diplomatije Janoš Martonji pozdravio je danas predlog dogovora Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa, ocenivši da je to "istorijski" sporazum, koji predstavlja "korak ka de fakto priznanju" Kosova.
Martonji je novinarima, posle susreta sa šefovima diplomatija država EU u Luksemburgu, izjavio da se, predlogom sporazuma sa Prištinom, Beograd približio dobijanju datuma o početku pregovora sa EU, dok je Kosovo otvorilo put za brže potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Unijom.
Naglasivši da sprovođenje dogovora dve strane treba da bude nadgledano, Martonji je ocenio da su Beograd i Priština verovatno shvatili da bi, da nisu sada postigli sporazum, imali "veoma nesigurne" šanse za napredak ka članstvu u EU, prenela je mađarska agencija MTI.
"Poruka dogovora Srbije i Kosova za ceo region je da problemi, bez obzira na to koliko bili komplikovani, mogu da budu rešeni i da zainteresovani mogu da nastave napredak na putu evropskih integracija", kazao je šef mađarske diplomatije.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 42
Pogledaj komentare