Cilj 2020: 40% s diplomom! Kako?

U strategiji, bar u onom delu koji je do sada poznat javnosti, niko nije pojasnio kako je to moguće ostvariti. Za sada je samo zacrtan cilj da bi najmanje 38,5 odsto građana Srbije starosti između 30 i 34 godine 2020. godine trebalo da ima fakultetsku diplomu. Sada je ima 23 procenta ljudi u tim godinama, a u ukupnom stanovništvu svega 6,5 odsto je visoko obrazovano.

Ove procene daje nacrt strategije obrazovanja do 2020. godine, koja bi za nekoliko dana trebalo da bude dostupna javnosti, a u aprilu bi, prema najavama ministarstva, trebalo da bude i usvojena.

"Ono što je važno definisani su ciljevi, kvalitet, dostupnost obrazovanja, efikasnost obrazovanja i relevantnost obrazovanja. Svaki od ovih segmenata zaista ima svoju važnost. Mislim da treba istaći da prvi put svi nivoi obrazovanja, njihova međuzavisnost, veza obrazovanja sa potrebama tržišta rada i ukupnim potrebama društva su se našli na jednom mestu sa mogućim odgovorima kako treba probleme u budućnosti rešavati. Moram istaći da je strategija samo potreban uslov za jedan sistemski pristup rešavanja sistema obrazovanja", kaže državni sekretar Radivoj Mitrović. Mitrović je ukazao na to da je reč o strateškom dokumentu i da za postepeni početak njegove realizacije nisu neophodna dodatna sredstva. Ipak, akcionim planom biće definisana i sredstva potrebna za realizaciju pojedinih mera, a pre svega za povećanje ukupnih državnih sredstava koja su namenjena obrazovanju.

Nakon usvajanja, ovaj dokument ići će sledeće nedelje i na javno čitanje u parlament, da bi potom počela njegova realizacija.

U novembru ključni tekst strategije biće predstavljen u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, a potom i u Privrednoj komori Srbije i stručnim udruženjima.

Strategija predviđa i da broj diplomiranih bude usklađen s potrebama tržišta. Biće osnovana institucija koja će pet godina unapred procenjivati koliko je kojih stručnjaka neophodno.

Pored visokog obrazovanja, promene su predviđene i na ostalim nivoima, pa maturante očekuje mnoštvo novina.

U starijim razredima profilisaće se četiri tipa nastavnog programa, zavisno od interesovanja đaka. Osmišljen je i model gimnazijskog obrazovanja u kome bi deo nastave bio putem interneta.

Trebalo bi, takođe, da bude smanjen nedeljni fond časova u školama, kao i broj učenika u odeljenjima na 22-25. Predviđeno je i da se nastava održava samo u jednoj smeni, mada i dalje u Srbiji postoje škole u kojima đaci uče u čak tri smene.

Jedna od ključnih novina je i ukidanje prijemnih ispita i uvođenje različitih matura - zavisno od studija koje žele da upišu. Predviđeno je i da se školuje manje "društvenih" kadrova. Biće više stručnjaka na fakultetima prirodnih i tehničkih nauka, tako što će budžetske kvote na tim studijama da budu povećane.

Nova strategija obrazovanja predviđa postepeno ukidanje klasičnih prijemnih ispita za fakultete. Predviđa se polaganje završnih ispita koji će biti prilagođeni fakultetu koji učenik želi da upiše.

"Ti završni ispiti pre svega imaju sada gradaciju, odnosno podelu u neka tri nivoa. Imamo opštu za opšte obrazovanje, završni ispit za umetničke škole i završni ispit za stručne škole. Dakle na osnovu toga koju vrstu završnog ispita učenik polaže on se na taj način usmerava ka fakultetima koje želi da studira, što ne isključuje i dodatak nekog prijemnog ispita ako sam fakultet proceni da završnim ispitom nisu sva polja koja su važna za upis određenih studija potrebne", kaže pedagog Biljana Radisavljević.

Strategija je trebalo da bude usvojena još za vreme prethodne vlade, ali je zbog izbora i formiranja nove vlasti njeno donošenje bilo odloženo.