Analitičari o odlaganju statusa

Gostujući u Vestima B92, on je rekao da je Nemačka ta koja je napravila glavnu prepreku insistirajući na nečemu na šta Srbija ne može da pristane i što se kao političko pitanje ne može rešavati u okviru tehničkog dijaloga, a to je insistiranje na regionalnom simetričnom predstavljanju Kosova.

"Pitanje učešća Kosova u regionalnim inicijativama, konferencijama, organizacijama nije tehničko, već pitanje međunarodnog pravnog subjektiviteta Kosova i načina njegovog predstavljanja. Koliko sam ja o tome obavešten, srpska strana je prihvatila i da Kosovo može da potpisuje i da glasa i da odlučuje, ali njima (Prištini) je samo bilo najvažnije šta će da piše na onoj pločici ispred predsednika Kosova”, kazao Todorić.

S druge strane, pristajanje na uslov koji postavlja Nemačka imalo bi ogromne političke posledice, dodaje on.

"Ukoliko zaista posmatramo ovo potupno pravno, bez ikakvih političkih obzira – tipa hajde da žrtvujemo nešto zarad budućnosti dece, dakle gledano čisto pravno, ove stvari su veoma ozbiljne i ukoliko je Priština zaista simetrično predstavljena u organizacijama sve ove zemlje koje nisu priznale Kosovo u EU će reći: pa nećemo mi da budemo veći Srbi pošto postoji dogovor između Srbije i Kosova, to znači da nema presedana”, objašnjava Todorić.

On takođe kaže da će uslediti traženje političkog krivca za odlaganje i da to treba izbeći tako što će vlast otvoreno reći koje su realne granice dijaloga u Briselu, a da se za politička pitanja traže politički pregovori. Samo odlaganje doživeće se kao uslovljavanje.

“Mislim da nećemo biti usamljeni u tome, jer 25 zemalja je insistiralo da mi dobijemo staus kandidata, to je i EK preporučila, sam ambasador Vensan Dežer je rekao da je Srbija zaslužila staus kandidata. Tako da ovo će biti doživljeno kao odluka jedne zemlje, kao, bukvalno, odluka jedne osobe na čelu te zemlje”, kazao je Todorić.

Pored uslovljavanje Nemačke, Todorić kaže da trenutak nije bio dobar, jer se EU bori da prebrodi krizu evrozone i da se sačuvao od raspada - te joj je rekonstrukcija fiskalne politke prioritet.

Orlović: Srbija je kažnjena, umesto nagrađena

Odlukom Evropskog saveta da se dodeljivanje statusa kandidata Srbiji za članstvo u Evropskoj uniji odloži za februar, Srbija je kažnjena umesto da bude nagrađena, ocenio je profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Slaviša Orlović.

"Umesto da bude nagrađena, Srbija je kažnjena. Kaznu je izrekla Nemačka, ista ona koja je pokazala jedan pristup kada Hrvatsku za ruku uvodi u EU i drugi kada Srbiju usporava na tom putu", rekao je Orlović agenciji Beta.

On je rekao da je Evropska komisija dala pozitivnu ocenu reformi u Srbiji na ispunjavanju kopenhagenških političkih kriterijuma, ali da se Evropski savet danas "u svojoj odluci nesumnjivo vodio političkim razlozima".

"Stvari su evidentne prilikom donošenja odluke. Jedno je prevaga Nemačke i delimično Austrije i drugo je nezadovljstvo Velike Britanije na promenu ustava (EU)", dodao je Orlović.

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej rekao je da će u februaru biti data ocena napretka Srbije i da će početkom marta na samitu EU biti doneta odluka o kandidaturi Srbije za članstvo u Uniji.

"Moguće je da će ovakva odluka forsirati jedan deo građana i uticati na jačanje nacionalizma, ali vladajuća koalicija ima potvrdu uspešnosti reformi, kao i gorak ukus da postignuti sporazumi o matičnim knjigama, slobodi kretanja, katastru, diplomama, carinskim pečatima i integrisanom upravljanju prelazima nisu postigli pravi efekat", rekao je Orlović.

Sonja Liht: Srbija de fakto kandidaturu dobila uslovno

Evropski pokret u Srbiji pozvao je državne institucije da nastave reforme bez obzira na odlaganje očekivane pozitivne odluke Evropskog saveta o statusu kandidata Srbiji, ističući da odložena prilika nije izgubljena prilika.

"Bez obzira na odlaganje očekivane pozitivne odluke, očekujemo da će državne institucije nesmanjenom energijom nastaviti rad na završetku započetih reformi, implementaciji donetih zakona, rešavanju svih otvorenih pitanja sa Prištinom i ispunjavanju preostalih uslova za članstvo Srbije u EU", piše u saopštenju.

Evropski pokret ukazuje da je status kandidata samo još jedan, ali neophodan korak ka transformaciji. "Građani i institucije Srbije moraju da pokažu kontinuiran napor u menjanju sebe i društva kako bi proaktivnim i posvećenim pristupom pokazali da odložena prilika nije izgubljena prilika", ističe Evropski pokret u Srbiji.

Srbija je stavljena na ubrzanu traku za dobijanje statusa kandidata, koji će biti potvrđen u februaru, odnosno martu, izjavila je predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht.

Liht je u izjavi Tanjugu rekla da nije tačno da Srbija nije dobila status kandidata, jer da je tako, kako je precizirala, "Evopska unija bi nam to i saopštila".

"Ceo predmet prosleđen je generalnom sekretarijatu EU i oni će 12. februara na osnovu onoga što će zaključiti iz monitoringa procesa dijaloga između Prištine i Beograda donetiodluku koju će potvrditi Savet ministara", kazala je Liht.

Ona je je precizirala da Srbiji nije odbijen status kandidata i da je "Srbija de fakto kandidaturu dobila uslovno, a koja će biti potvrđena u februaru, odnosno martu".

"Naravno svi znamo da postoji problem da na severu Kosova, kao što čujemo danas, neki lokalni partijski lideri dižu barikade. To više nije narod, to je očigledno potreba nekih snaga u Srbiji da spreče da dobijemo kandidaturu bezuslovno", kazala je Liht i dodala da je ubeđena da "oni neće uspeti i da će Srbija dobiti kandidaturu". Bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Ognjen Pribićević izjavio je da je odluka EU da odloži dodeljivanje statusa kandidata Srbiji očekivana i veoma nepovoljna.

"Ta odluka nikako ne sme dovesti do toga da se izgubi pozitivan momentum u procesu evropskih integracija. Iz izjava predsednika Srbije Borisa Tadića vidi se da Srbija neće odustati od evropskih integracija, posebno u delu u kojem poziva na uklanjanje barikada i nastavak dijaloga sa Prištinom", rekao je Pribićević agenciji Beta.

Istakao je da Srbiji predstoji veoma težak period suočavanja sa vrlo krupnim dilemama o Kosovu i EU.

"Te dileme će svakako morati da se razreše na sledećim parlamentarnim izborima na kojima će stranke morati da izadju sa potpuno novim programima koji bi bili u skladu sa današnjim odlukama EU", rekao je Pribićević.

Dodao je da je za Srbiju najvažnije da shvati da će svoju politiku morati da uskladjuje sa politikama ključnih zemalja EU, kao i sa politikom SAD.

Simić: Razočaranje, ali očekivano

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Predrag Simić izjavio je da je odluka Evropskog saveta očekivana, ali pomalo razočaravajuća, kao i da će imati psihološki efekat u predstojećim predizbornim mesecima.

"Odluka je očekivana, ali sigurno nije najbolja. Očekivali smo da kandidatura može biti odložena ili uslovljena i dogodilo se ovo prvo, što je razumljivo sa stanovišta glavnih tema koje su vladale Samitom EU i kritika koje su dolazile iz Nemačke zbog situacije na Kosovu", izjavio je Simić Tanjugu.

"S druge strane, mislim da se možemo osećati i pomalo razočaranim, zbog toga što napori Srbije da zaokruži saradnju sa Haškim tribunalom i da konstruktivno nastupi prema krizi na Kosovu nisu naišli na odgovarajuću reakciju Evropskog saveta", kazao je Simić.

Ne možemo se, ipak, osećati potpuno razočarani, jer, kako je dodao, niko nije rekao da Srbija ne pripada EU.
Prema njegovom mišljenju, možda je najveće iznenađenje što je Kosovo toliko rano stavljeno na dnevni red.