BBC zbog krize gasi 5 redakcija

Među 5 redakcija su i 3 balkanske – srpska, albanska i makedonska.

Novinar srpske redakcije BBC-ja Dejan Radojević objašnjava i šta su razlozi za ovakvu odluku BBC-ja:

“Britanska vlada je u u sklopu mera štednje smanjila pare koje izdvaja za svetsku službu BBC-ja, zbog toga i u BBC-ju mora da se steže kaiš i onda su oni, kažu, išli po spisku prioriteta i zaključili su da je potreba u zemljama kojima se obraćaju neke druge redakcije u BBC-ju, potreba za informacijama koje obezbeđuje BBC veća nego što je to slučaj u Albaniji, na Kosovu, Makedoniji, u Srbiji", rekao je Radojević. "Za nas ovo znači da ćemo emitovati program još nekoliko nedelja i nakon toga ćemo se oprostiti od slušalaca. Prestaće jedan period istorije u kojem su na Balkanu ljudi, na svom maternjem jeziku, mogli da slušaju svetsku službu BBC-ja, a taj period je počeo pred Drugi svetski rat. Znači, govorimo o nekoliko decenija", podsetio je on.

"Zatvaranje 3 balkanske redakcije, portugalske, redakcije za Afriku i programa za karipska ostrva je samo jedan mali deo smanjenja troškova u svetskoj službi BBC-a", objašnjava Radojević.

"Moram da kažem da je jedna od žena rukovodilaca u svetskoj službi BBC-ja, govoreći o onome što će oni tokom dana objaviti, a to su druge mere štednje, koliko će ljudi ostati bez posla, upotrebila reč koju je teško prevesti na srpski, ali u principu je to 'masakr' - što znači da ćemo tokom dana saznati kako će proći drugi delovi BBC-ja gde će zapravo još veliki broj ljudi ostati bez posla", navodi on.

Veliki ugled BBC-ja u Srbiji

BBC na srpskom i hrvatskom jeziku kao deo svetske službe počeo je sa emitovanjem radio programa 15. septembra 1939. godine.

U vreme Drugog svetskog rata i periodu komunističke Titove vladavine, jugolsovenska redakcija BBC bio je najcenjeniji izvor informisanja, podseća profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Milena Dragićević-Šešić.

"Radio London je svakako slogan koji je bio značajan od Drugog svetskog rata, pa i u vreme komunizma. I Glas Amerike i Radio London su bili glasovi jednog drugog sveta”, kaže ona.

“Međutim, čini mi se da ono što smo mogli da slušamo na BBC-u jesu pre svega jasni i profesionalni standardi, istinitost objektivnost i nepristrasnost jednog vrlo temeljnog i analitičkog izveštavanja, kakvog čini mi se kod nas još uvek nedostaje”, ocenjuje Milena Dragićević-Šešić.

Tradiciju BBC-a na srpskohrvatskom, kome se verovalo sve vreme komunizma, nastavio je BBC na srpskom tokom sankcija i ratova devedesetih.

Slobodan Stupar iz beogradskog BBC-a podseća da je to bio jedan od retkih medija koji su tokom devedesetih građanima donosili tačne informacije.

"Ovdašnji mediji su tokom Miloševićevog perioda izveštavali o događanjima. BBC, ili mi, odavde dopisnici smo izveštavali o onome što je bio uzrok događanja i šta tačno ta događanja mogu da proizvedu”, navodi on.

Saradnja BBC-a i B92

B92 je sa BBC sarađivao praktično sve vreme svog postojanja, tokom 90-ih kada su reemitovane emisije srpskog servisa, 1996. kada je BBC ustupio frekvencije i satelit za emitovanje programa Radija B92 ugašenog na par dana zbog navodnog ulaska vode u ”koaksioni kabl“, a u poslednjih 5 godina ta saradnja se svakodnevno može čuti i slušati kroz emisiju “Svet u dva” - zajedničku produkciju BBC i B92, kaže Veran Matić.

"Prvi put je BBC dozvolio da sa nekim radi zajednički jedan program i to je emisija ‘Svet u 2’ koja je zaista izuzetno kvalitetna emisija i koja predstavlja nadogradnju na sve ono što mi radimo ovde sa svojim informativnim programom, a i onome što radi srpska sekcija BBC-a u Londonu”, kaže on.

Svoj trag u svetskoj službi BBC-a ostavio je i jedan od najznačajnijih srpskih savremenih pisaca Borislav Pekić koji je tokom 80-ih slušaocima kroz ”Pisma iz Londona“ pravio lucidne i duhovite opservacije na račun Engleza i Balkanaca, iz čega su nastale tri serije knjiga ”Pisma iz tuđine“.