Kakve su poruke Vilijama Hejga

Hejgova poruka da bi kompromis najlakše bio postignut ukoliko bi Srbija povukla predlog rezolucije nije prihvatljiv za Beograd, poručio je Vuk Jeremić.

"Bilo bi dobro da se postojeća rezolucija povuče ili da se postigne dogovor sa ostatkom Evropske unije o rezoluciji", rekao je Hejg u ekskluzivnom intervjuu za B92.

"Sada je važno pronaći praktičan način da se poboljša saradnja i zajednički rad Srbije i Kosova kako bi obe zemlje imale evropsku perspektivu i kako bi obe ušle u EU", kazao je Hejg.

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je da rešenja kosovskog problema nema bez Srbije i da očekuje kompromis oko rezolucije o Kosovu koju je Srbija podnela Generalnoj skupštini UN.

"Kada je Kosovo i Metohija u pitanju, rešenja nema bez Srbije. To je jasno i našim sagovornicima iz EU i iz celokupne međunarodne zajednice. Srbija želi da bude deo rešenja za probleme na Kosovu i Metohiji. To rešenje mora da bude pravedno i prihvatljivo za sve, pre svega u interesu budućnosti i trajnog i stabilnog mira u regionu", istakao je Cvetković u intervjuu "Presu".

Prema njegovim rečima, naš cilj su ozbiljni i otvoreni razgovori i partnerski odnos sa svim zemljama koje su zainteresovane za stabilizovanje stanja.

Bivši direktor instituta za međunarodnu politiku i privredu Vatroslav Vekarić kaže da bi trebalo ozbiljno razmisliti o predlogu britanskog ministra, koji više razume kao pragmatičan predlog, nego kao ultimativni zahtev.

"Čini mi se da ni popuštanje, a ni ostajanje pri prvobitnom tekstu predloga koji smo uputili UN nisu nešto što bi donelo nekakve poene našoj spoljnoj politici, čak mi se čini da bi se u oba slučaja naša pozicija pogoršala. Prosto se ne vidi gde bi se mogao naći kompromis između našeg prvobitnog stava izraženog u predlogu rezolucije koju smo podneli UN i teksta iz kojeg bismo eventualno izbacili delove koje naši partneri smatraju spornim“, kaže on.

"Zato mislim da bi povlačenje rezolucije, koje je sugerisao britanski ministar, a rezolucija koja nije preterano bitna ni u kom pogledu i koja je rezultat ishitrenog delovanja naše diplomatije, da bi to bio najelegantniji način da se izbegne rešavanje problema koje imamo“, smatra Vekarić. On objašnjava i zašto misli da je kompromisno rešenje, kada je reč o samom tekstu Rezolucije, gotovo nemoguć.

"Mislim da nam ne bi mnogo vredelo da se naša rezolucija prihvati ako bi se iz nje izuzeli oni njeni bitni sastojci, a to su u suštini bili pozivi na pregovore Beograda i Prištine koji bi uhvatili i problem statusa, i drugo izlaženje izvan okvira o kojima je odlučivao MSP u Hagu pominjanjem secesije kao problema, a kao što je poznato protiv toga su glavne zemlje EU“, smatra on.

"Na kraju bi se, ako bi tu došlo do kompromisa i našeg povlačenja ovih spornih delova, naš predlog rezolucije bi se sveo na nekakav tehnički predlog generalnoj skupštini da primi na znanje mišljenje MSP-a, mi kao da zaboravljamo da je mišljenje MSP-a bilo negativno“, rekao je Vekarić.

Sa druge strane, predsednik Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda je uveren da će do sednice Generalne skupštine UN, 9. septembra, biti pronađeno kompromisno rešenje za rezoluciju o Kosovu, prihvatljivo i za Srbiju i za EU.

"U diplomatiji uvek ima prostora do poslednjeg časa za pregovore i za pronalaženje prihvatljivog rešenja za obe strane, čini mi se da je Srbija odlučila da ide na jedno kompromisno rešenje, ne na konfrontaciju nego na saglasje, mi jesmo, de fakto na putu, u EU imamo taj ugovorni odnos, zavisimo pre svega ekonomski od svih tih zemalja i mislim da će do trenutka Generalne skupštine, za očekivati je da će se naći jedno prihvatljivo rešenje za obe strane“, kaže Vejvoda.

O situaciji oko predloga rezolucije o Kosovu koji je Srbija podnela Generalnoj skupštini UN predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je i sa kongresmenima SAD, koji su boravili u Beogradu.

On je poručio da Srbija vodi razgovore sa svim međunarodnim faktorima da se rezolucijom, kroz dijalog Beograda i Prištine, dođe do rešenja. Predsednik Tadić je američkim kongresmenima potvrdio da je strateški cilj Srbije ulazak u Evropsku uniju.