Godišnjica martovskih demonstracija

Pre tačno 19 godina u centru Beograda održane su prve velike demonstracije opozicije. Dan 9. mart 1991. jedan je od najvažnijih u novijoj istoriji Srbije kada se 100 ljudi okupilo na Trgu Republike protestujući protiv režima Slobodana Miloševića.

Tog dana u velikim demonstracijama poginule su dve osobe, lider SPO Vuk Drašković je uhapšen, a u borbi protiv medijskog mraka stradali su, doduše samo na nekoliko dana, Radio B92 i NTV Studio B.

I pored toga što je Miloševićeva vlast ispunila uslove demonstranata, nekoliko meseci kasnije ta politika dovela je do raspada zemlje.

Pre 19 godina u drap mantilu na terasi Narodnog pozorišta Vuk Drašković pozivao je, po nekim procenama, i 100 hiljada ljudi na rušenje TV Bastilje – državne televizije koja je najbolje personifikovala režim Slobodana Miloševića.

Danas, 19 godina kasnije na istom mestu u kožnoj jakni sa crvenim šalom, manje čupave kose, ali i dalje harizmatičan Vuk Drašković razočarano ukazuje da su očekivanja 9. marta izneverena i to zbog svega onoga što nije učinjeno od 5. oktobra.

“Danas je razočarana ogromna većina učesnika 9. marta i demosntracija koji su ovde na ovome trgu pre 19 godina počeli desetogodišnju bunu protv režima Slobodana Miloševića. Razočarani su zbog toga što su upravo ti ljudi, tadašnji mladi ljudi, svet malog biznisa, srednja klasa, seljaci, radnici, ispali najveće žrtve demokratske tranzicije“, ocenio je Drašković.

"Tako su postradali upravo ovi ljudi koji su izneli borbu protiv režima Slobodana Miloševića, a profitirali su ratni profiteri, kriminalci, šverceri, Miloševićevi tajkuni koji su postali ekonomski i politički gospodari Srbije", kazao je on.

On veruje da je 9. mart prilika da se kaže da Srbija mora da menja kurs i da ne pristaje na dalje poraze.

“Kosovski poraz i gubitak Kosova ne sme da se pretvori u gubitak Evropske unije. EU bezuslovno i što pre - to je zahtev svih onih koji su se od 9. marta do 5. oktobra borili i sebe davali za evropsku, novu, bolju i demokratsku Srbiju”, ocenio je lider SPO.

Sa ocenom lidera SPO-a slaže se i par stotina ljudi koji su se okupili na Trgu Republike ili kako su ga tog 9. Marta prozvali Trgu Slobode.

“Mi smo zasadili tu jabuku demokratije, drugi su je ubrali.”

“Napravljen je dobar pomak ‘91. godine, da nije bilo toga bilo bi nam još lošije.”

“Mnogo više je bilo očekivanja tih ljudi, to je bio jedan spontani bes koji je pokušao da zaustavi krvoproliće.”

Deveti mart predstavlja jedan od najznačjanijih datuma u novijoj srpskoj istoriji – to su bile prve velike opozicione demonstracije usmerene protiv Miloševićevog režima. Predovdio ih je lider SPO-a Vuk Drašković uz podršku tada jedinstvene Demokratske stranke i manjih opozcionih partija.

Te subote na više mesta u centru Beograda došlo je do ozbiljnih sukoba između demonstranata i policije, Knez Mihajlovom se širio miris suzavca, a Kolarčevom voda iz vodenih topova.

Intervenisala je i policija na konjima ali kako nisu uspeli da uspostave red uveče je u pomoć pozvana vojska.

Tenkovi su prvi put od drugog svetskog rata viđeni na ulicama Beograda. Povod za demonstracije bila je uređivačka politika tadašnje televizije Beograd.

Devetnaest godina kasnije medijski mrak i dalje nije nestao, kaže Vuk Drašković.

”Mi danas u Srbiji nemamo ni jedan mediji koji je TV Bastilja iz 1991, a istovremeno gotovo da su nam svi mediji TV Bastilje”, smatra lider SPO.

“Mislim da mediji ne smeju da budu partnerti vlasti, nego mediji moraju da budu partneri naroda - čitalaca, slušlaca, gledalava i partneri slobode“, poručuje on.

Prve velike demonstracije u Beogradu imale su dve žrtve. 9. marta ’91. poginuli su maturant Branislav Milinović i policajac Nedeljko Kosović.

Sutradan su usledile mirne studentske demonstracije tzv. plišana revolucija kod Terazijske česme koje su obeležili Branislav Lečić, Žarko Jokanović i patrijarh Pavle, a dan nakon toga, 11. marta, i kontramiting na Ušću na kome je govorio danas aktuelni ministar energetike, tadašnji generalni sekretar SPS-a Petar Škundrić.

Sve se nekako smirilo par dana kasnije nakon puštanja Vuka Dršakovića iz zatvora i smenjivanja prvog čoveka TV Beograd Dušana Mitevića i ministra policije Radmila Bogdanovića. Nekoliko meseci kasnije usledio je rat u Sloveniji i raspad Jugoslavije.