Podrška EU Gruziji

Posle jučerašnjeg samita Evropske unije o krizi u Gruziji, premijeru te kavkaske republike obećano je u Briselu da će Evropska komisija nastaviti da šalje humanitarnu pomoć.

“Prvi paket pomoći već je upućen, to je bilo najurgentnije i najznačajnije, i nastavićemo i ubuduće da pomažemo Gruziji. Zemlje članice i Evropska komisija odvojile su 15 miliona evra", rekla je evropska komesarka za spoljne odnose i odnose sa susedima Benita Ferero Valdner.

Premiejr Gruzije Lado Gurgenidze podsetio je na značaj natsvaka saradnje Brisela i Tbilisija.

“Slobodna trgovina i liberalniji vizni režim su važni temelji na kojima ćemo graditi dalje odnose i jačati povezanost. Trgovina i vize važni su isto kao i direktna pomoć Unije pošto Gruzija želi da kroz blisku saradnju ojača već ostvarenu korist“, kazao je Gurgenidze.

Premijer Gurganidze tvrdi da se broj prinudno raseljenih u Gruziji povećao sa procenjenih 20 do 22 hiljade na čak 30 do 35 hiljada, i to pre svega iz oblasti koje, kako tvrdi, kontorlišu snage ruske vojske i milicije.

Ipak, ruski ambasador pri Evropskoj uniji Vladimir Čižov kaže da je Rusija ispunila deo sporazuma u šest tačaka o prekidu vatre na Kavkazu, koji se tiče povlačenja ruske vojske iz Gruzije. On tvrdi da je povlačenje već okončano.

Analitičari ocenjuju da je poruka evropskih lidera Moskvi, uprkos podelama, neočekivano oštra i otvorena.

Vanredno sazvani samit Unije bio je inače tek drugi skup te vrste u poslednjih pet godina. Prethodni put povod je bila američka invazija na Irak.

Miliband: Rusija će snositi posledice

Rusija će snositi političke i ekonomske posedice zbog vojne intervencije u Gruziji kojom je ostvarila kratkoročnu dobit, ocenio je šef britanske diplomatije Dejvid Miliband.

Moskva je sada izolovanija i manje joj se veruje nego pre mesec dana, napisao je Miliband u današnjem izdanju irskog dnevnika "Ajriš egzeminer".

"Ona (Rusija) je napravila kratkoročnu vojnu dobit, ali će vremenom osetiti ekonomske i političke gubitke. Ako Rusija zaista želi poštovanje i uticaj, ona mora da promeni kurs", napisao je Miliband.

Šef britanske diplomatije je rekao da je Evropi potreban ruski gas, ali da je Rusiji potrebno evropsko tržište kao i investicije.

"Naš pristup mora biti trezveno angažovanje", naveo je Miliband dodajući: "Ruski predsednik Dmitrij Medvedev kaže da se ne boji novog hladnog rata. Mi to ne želimo. On ima veliku odgovornost da ga ne započinje".

Rusija: Partnerstvo sa EU

Ministarstvo inostranih poslova Rusije ocenilo je danas da je glavni rezultat samita Evropske unije to što je većina država članica ispoljila odgovoran prilaz i potvrdila kurs u pravcu partnerstva sa Rusijom.

Moskva se, kako javlja RIA Novosti, istovremeno ne slaže sa neobjektivnim izjavama na adresu Rusije i žali što potezima Tbilisija nije data odgovarajuća ocena kao ni potezima onih koji su isporučivali oružje Gruziji.

Ministarstvo inostranih posloiva Rusije takođe se "ne moze složiti sa nizom neobjektivnih konstatacija na adresu Rusije, koje se sadrže u završnoj deklaraciji samita, uključujući tezu o neproporcionalosti reakcije na agresiju Gruzije".

Medvedev: Na sastanku EU prevladao razum

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je danas da je pozitivno to što je Evropska unija odbila da uvede sankcije Rusiji, ali da je razočaravajuće to što Unija ne shvata motive kojima se Kremlj rukovodio u Gruziji.

"Prema mojoj proceni, ishod (jučerašnjeg vanrednog sastanka EU) je dvosmislen", rekao je Medvedev u intervjuu koji je televiziji Juronjuz dao u predsedničkoj letnjoj rezidenciji u Sočiju.

On je pojasnio da EU nije shvatila šta je navelo Rusiju da interveniše u Gruziji i da prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije.

"To je tužno, ali ne i fatalno, pošto se stvari u ovom svetu mogu promeniti", dodao je ruski predsednik.

"Druga situacija je, po mom mišljenju, pozitivnija. Uprkos izvesnim podelama među državama EU, prevladalo je razumno, realistično viđenje, s obzirom da su neke države pozivale na nekakve vajne sankcije", rekao je Medvedev.

Čizov: Bez dramatizacije

Stalni predstavnik Rusije pri Evropskoj uniji Vladimir Čižov izjavio je da ne želi da dramatizuje rezultate vanrednog samita EU posvećenog situaciji u Gruziji, uz ocenu da je kod lidera EU "prisutan zdrav razum".

"Ali, ako oni žele da ponovo ocenjuju odnose sa Rusijom, onda ćemo i mi morati učiniti isto to", rekao je on.

On je odluku samita EU da obustavi pregovore sa Moskvom o budućem sporazumu o partnerstvu okarakterisao kao nekorektnu.

"To je nepravilan, rekao bih, nekorektan politički signal, i uz to nije upućen na pravu adresu", rekao je Čižov.

Čizov je danas najavio i da će se stotine ruskih vojnika koji se još uvek nalaze u Gruziji u takozvanoj tampon zoni povući dosta brzo, ali nije precizirao datum.

"Naravno oni neće tu ostati zauvek. Njihov boravak tamo biće dosta vremenski ograničen", rekao je Čižov novinarima.

Oko 500 ruskih vojnika stacionirano je još uvek na teritoriji Gruzije, uključujući i na strateški važnim punktovima kao što su crnomorska luka Poti, putevi i želežničke stanice.

Putin: Miran odgovor na brodove NATO-a

Ruski premijer Vladimir Putin izjavio je danas da Rusija neće ignorisati prisustvo pomorskih snaga NATO-a u Crnom moru, poručivši da će Moskva mirno odgovoriti.

"Naša reakcija će biti mirna. Neće biti histerije, ali, naravno, moraćemo da odgovorimo", rekao je Putin. "Mi ne razumemo šta američki brodovi rade u blizini obale Gruzije, ali to je odluka naših američkih kolega", rekao je ruski premijer u Taškentu.

On je dodao da Moskvu iznenadjuje činjenica da vojni brodovi, sa unapredjenim raketnim sistemom, donose humanitarnu pomoć.

Putin je naveo da je začudjen što je humanitarna pomoć namenjena "agresoru" umesto žrtvi, preneo je Itar Tas.

"Kada govorimo o humanitarnoj pomoći, mi pritom mislimo na pružanje pomoći žrtvi, u ovom slučaju, Južnoj Osetiji", naveo je on.

U Crnom moru se trenutno nalazi pet brodova Severnoatlantske alijanse, potvrdio je portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova Andrej Nestarenko, precizirajući da je reč o dva američka, i po jednom brodu iz Poljske, Španije i Nemačke.

"Samo tri zemlje, pored Rusije i Ukrajine, imaju pravo na onoliki broj brodova ratne mornarice u Crnom moru koliko smatraju neophodnim jer 'izlaze' na to more", rekao je Nesterenko i dodao da je reč o Turskoj, Rumuniji i Bugarskoj.

Sakašvili: Odluka EU važan korak

Odluka Evropske unije da odloži pregovore o partnerstvu s Rusijom "vrlo je važan korak" i Moskva nije uspela da podeli Evropu, ocenio je gruzijski predsednik Mihail Sakašvili.

"Evropa je brzo reagovala" i imala "neobično čvrst ton", ocenio je Sakašvili u intervjuu za francusku televiziju Frans 24 i ocenio da je to "važan korak".

"Rusija nije uspela da prekine jedinstvo u srcu Evrope", dodao je gruzijski predsednik.