Utorak, 04.09.2001.

17:10

DEL PONTE U BEOGRADU: BEZ KONKRETNIH ZAHTEVA ZA IZRUCENJE

Izvor: B92

Default images
Tokom posete glavnog tuzioca haskog Tribunala Karle del Ponte Beogradu u utorak javno je saopsteno da nije bilo konkretnih zahteva za izrucenje optuzenih za ratne zlocine. Posle susreta sa premijerom Zoranom Djindjicem i funkcionerima republicke vlasti, Del Ponte je na pitanje novinara da li je bilo govora o izrucenju jugoslovenskih drzavljana Haskom tribunalu, odgovorila: "Da, naravno. Kao sto znate ima jos mnogo optuzenih koji su na slobodi, ne samo u Srbiji, vec i u BiH i na drugim mestima. Razgovarali smo i o tome, i o mnogim drugim pitanjima", rekla je Del Ponte i naglasila da ni o kome posebno nije bilo reci. Takodje, ona nije zelela nista da kaze o slucaju Milana Milutinovica. Del Ponte je jos rekla da je tokom ovog sastanka bilo reci o tajnim optuznicama, kao i o saradnji u pristupu dokumentaciji i svedocima.

Posle sastanka sa Karlom del Ponte Zoran Djindjic je izjavio kako je zajednicki interes Vlade i Tribunala da se svi zlocini istraze kao i da svi krivci budu kaznjeni: “Nasa obaveza je, kao vlade Srbije, da u skladu sa nasim krivicnim zakonom intenzivnije krenemo u istragu najtezeg krivicnog dela po nasem zakonu, a to su ratni zlocini i da mi pokazemo kredibilitet naseg pravosudja. Hag treba da se bavi najodgovornijim nosiocima odluka, a lokalno zakonodavstvo u saradnji sa istragom suda u Hagu sa ‘nizim’ pocionicima. Mi smo svesni nase odgovornosti i toga da i brzina naseg ukljucenja u demokratsku Evropu zavisi od nase spremnosti da odlucno raskrstimo sa onima koji su cinili ratne zlocine”.

Karla Del Ponte predhodno se sastala sa sefom Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojsom Covicem. Na ovom sastanku bilo je najvise reci o zlocinima koje su pocinili pripadnici tzv. Oslobodilacke vojske Kosova. Govoreci o rezultatima sastanka Covic je rekao: “Da dodjemo do tacnih podataka svih nestalih, da se mandat Haskog tribunala prosiri od juna 1999. godine pa nadalje, to je uradjeno jos 21. marta 2001. godine i otvoren je predmet sa oznakom 1/2001. Takodje su zatrazeni podaci, to cemo dostaviti, za sve zlocine koje je UCK pocinila na Kosovu i Metohiji i naravno podaci od KFOR i UNMIK za sve te zlocine koji su se dogadjali u tom periodu. Istu takvu dokumentaciju dacemo i za jug Srbije. Ja namerno ne govorim o imenima, jer ne volim da govorim o imenima dok ne slozimo dokumentaciju, a dokumentacije ima itekako mnogo”.

Osim ratnih zlocina, tokom posete Del Ponte, razgovaralo se i o saradnji nasih vlasti i haskog tribunala oko istrage finansijskih krivicnih radnji celnika bivseg rezima. Prema recima premijera Djindjica, dokumentacija koju je sud u Hagu do sada prikupio bice prosledjena domacim istraznim organima. Sumirajuci rezultate sastanka sa Karlom del Ponte, Zoran Djindjic je naglasio da nema nikakvih spektakularnih zakljucaka: “Analizirali smo situaciju veoma trezveno, realisticno i dogovorili smo se da tempo nase saradnje bude dogovoreni tempo, da tu ne bude nikakvih preteranih rizika, da ta saradnja tece, da donosi neke rezultate, ali da se ona odvija ne pod prisilom nego uz jasnu odluku nasih institucija”.

U razgovorima sa Karlom del Ponte ucestvovali su i republicki ministar pravde Vladan Batice, republicki tuzilac Dragomir Nedic, policijski funkcioner Dragan Karleusa i beogradski okruzni tuzilac Radet Terzic. Posle sastanaka odrzanih u Palati federacija Karla del Ponte je obisla masovnu grobnicu u blizini Batajnice, a zatim se u kancelariji Haskog tribunala sastala sa predstavnicima nevladinih organizacija, prenosi B92.

Jugoslovenski ministar pravde Savo Markovic izjavio je da glavni tuzilac Haskog suda Karla del Ponte nije uputila konkretne zahteve za nova izrucenja jugoslovenskih drzavljana, niti o "imunitetima nekih lica, koja se nalaze na haskim optuznicama". Markovic je novinarima posle sastanka sa Del Ponte rekao da je bilo reci i o umesanosti u ratne zlocine politickog i vojnog vrha Bosnjaka i Hrvata u BiH te Hrvatske i tzv. Oslobodilacke vojske Kosova, javlja Srna. On je dodao da je u okviru dalje saradnje sa Haskim tribunalom razgovarano o mogucnosti da se licima, koja se terete za ratne zlocine sudi pred domacim sudstvom i zakonodavstvom.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 0

Pogledaj komentare

0 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: