Mjanmar: Pogibije na protestu

Najmanje dva očevica potvrdila su da su videli kako odnose krvavo telo budističkog sveštenika s ulice pošto su bezbednosne snage zaustavile procesiju u centru Jangona (bivšeg Ranguna), gde se okupilo više desetina hiljada ljudi. U maršu demonstranata, kako prenose agencije, sveštenici su se nalazili u sredini procesije, dok su ih ljudi koji su obrazovali lanac štitili s obe strane.

Ranije danas policajci su pretukli oko 10 budističkih sveštenika dok su pokušavali da se probiju kroz blokadu oko pagode Švedagon, dok su bezbednosne snage kasnije i pucale iznad glava naroda okupljenog u centru Jangona.

Policija je upotrebila suzavac i uhapsila čak 200 monaha koji su pokušali da se probiju kroz policijsku blokadu oko pagode Švedagon, najvećeg budističkog svetilišta u Mjanmaru i polazne tačke masovnih protesta protiv višedecenijske vojne vladavine.

Vojska je uvela policijski čas tokom noći i zabranila okupljanja više od pet ljudi. Jedinice vojske i policije postavljene su u toku jutra ispred najmanje šest manastira, u pokušaju vladajuće vojne hunte da spreči monahe da održe još jedan protestni marš protiv vojne vlasti.

Antivladine demonstracije traju nekoliko nedelja, a događaji u Mjanmaru, bivšoj Burmi, privukli su pažnju javnosti, koja podržava sveštenike u zahtevima za okončanje vojne hunte.

Zabrinutost zbog situacije u Burmi navele su i Ujedinjene nacije i Evropska unija. Njih posebno interesuje stanje političkih zatvorenika u toj zemlji, kao što je Aung San Su Ći, dobitnica Nobelove nagrade za mir, koja je u kućnom pritvoru.

Britanski premijer Gordon Bruan zatražio je danas sastanak Saveta bezbednosti UN posvećen Mjanmaru i založio se da ne bude "poštede" za one koji krše ljudska prava u toj zemlji.

"Nadam se da će se Savet bezbednosti sastati odmah danas i raspravljati o tom pitanju i videti šta se može učiniti. Prva stvar koju bi trebalo uraditi jeste da se izaslanik UN pošalje u Burmu (Mjanmar)", rekao je Braun.

Braun je dodao da EU razmatra "ceo opseg sankcija koje su mogu uvesti". "Ceo svet sada posmatra Burmu i njen nelegitiman i represivan režim bi trebalo da zna da će ga svet smatrati odgovornim. Doba poštede u zanemarivanju i kršenju ljudskih prava je gotovo", poručio je Braun.

Zahtevi budističkih monaha ostali su isti. Oni traže raspuštanje vojne vlade, poštovanje ljudskih prava i političkih sloboda i prestanak terora.

Kada su 1988. građani izašli na ulice, vojska je proteste ugušila u krvi, a tada je ubijeno oko 3.000 ljudi.

Protesti i zabrinutost u regionu

I dok nasilje u Mjanmaru i dalje traje, na Filipinima su burmanske političke izbeglice organizovale velike antivladine demonstracije.

"Ili će biti dijaloga ili će pasti vojna hunta. Oni moraju da pregovaraju sa nacionalnom ligom za demokratiju, etničkim grupama, ali i sa verskim liderima", kaže Egoj Bans iz Koalicije za slobodnu Burmu.

Zabrinutost zbog situacije u Mjanmaru je velika i u regionu. Australija je nezadovoljna jer mjanmarske vojne vlasti ne pristaju ni na kakve reforme, koje se sa druge strane neprestano obećavaju.

Stanje ekonomije u zemlji je katastrofalno, kažu australijiski zvaničnici, a posebno ih brine stanje ljudskih prava i političkih sloboda. Australija će pokrenuti inicijativu da se dosadašnje sankcije Mijanmaru preformulišu.

"Često kažem da je situacija u Burmi kao puž koji se penje uz planinu. Ništa se ne dešava godinama. Oni samo igraju igre sa međunarodnom zajednicom, obećavajući ustavne reforme, do kojih nikako da dođe", kaže Aleksandar Dauner, premijer Australije.

"Mi smo preduzimali mere odavno. Nije bilo mnogo toga na raspolaganju osim ekonomskih i trgovinskih sankcija, koje su bile neefikasne. Mislim da to više nema smisla", smatra ona.

"Ako su sankcije napravile neku štetu, ona nije pogodila režim, one su pogađale obične ljude. Podržavam više male blokade, pametno osmišljene, nego velike instrumente pritiska", kaže on.

EU i SAD osudile napade na demonstrante

EU i SAD su u današnjem zajedničkom saopštenju osudili napade na demonstrante u Mjanmaru i pozvali su vojnu huntu da prekine nasilje i započne dijalog sa prodemokratskim liderima.

EU i SAD su, takođe, pozvali Savet bezbednosti UN da "hitno razmotri situaciju kao i naredne korake, uključujući sankcije".

Ministar inostranih poslova Austrije Ursula Plasnik zatražila je danas od vlasti u Mjanmaru da prekinu nasilje nad mirnim demonstrantima.

"Oči međunarodne zajednice usmerene su ka Mjanmaru, nasilno delovanje protiv mirnih demonstranata i hapšenje predstavnika demokratskog pokreta se ničim ne mogu opravdati i mora se s tim smesta prestati", zatražila je ona u saopštenju.

"Vlastima u Mjanmaru mora biti jasno da nasilje neće rešiti probleme zemlje", poručila je Plasnikova koja je istakla da je hrabrost ljudi u Mjanmaru zadivljujuća.

Šefica austrijske diplomatije ocenila je da stanovništvo Mjanmara zaslužuje punu međunarodnu podršku i solidarnost, te da treba najoštrije osuditi pokušaje nasilnog "gušenja" mirnih demonstracija i legitomnih zahteva za demokratijom, slobodu izražavanja i okupljanja.

Ona je, takođe, pozvala susedne drzave Mjanmara, posebno Kinu, da iskoriste svoj uticaj na tamošnji režim i tako doprinesu smirivanju stanja.

Rusija protiv pritiska na vojne vlasti u Mjanmaru

Rusija je danas upozorila međunarodnu zajednicu da ne vrši pritisak na vojne vlasti u Mjanmaru zbog akcija u rasturanju antivladinih protesta, dok su se SAD i EU založile za raspravu u Savetu bezbednosti UN i moguće uvođenje sankcija.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da pažljivo prati protesne marševe budističkih sveštenika i opozicije u Jangonu i drugim gradovima.

"Smatramo kontraproduktivnim svaki pokušaj upotrebe poslednjih dešavanja za spoljni pritisak ili mešanje u domaće poslove te suverene države", navodi se u saopštenju.

Rusko ministarstvo je pozvalo i vladu i opoziciju na uzdržanost, ali i dodalo: "I dalje verujemo da procesi u Mjanmaru ne ugrožavaju međunarodni i regionalni mir i sigurnost".

Reakcija Rusije na situaciju u Mjanmaru potpuno je suprotna reakcijama zemalja Zapada koje su snažno osudile delovanje vojnih vlasti u suzbijanju protesta u kojima učestvuje više desetina hiljada ljudi, a koje predvode budistički sveštenici.