"Kosovo je evropsko pitanje"

To je rekao šef portugalske diplomatije Luis Amado i dodao da ne mogu glavnu reč imati samo Amerika i Rusija. Kosovo je evropsko pitanje i EU se izlaže opasnostima, ako ne bude jedinstvena. "Ne mogu da zamislim da na kraju tog procesa bude situacija, u kojoj će snažne pozicije imati Rusija i Amerika, a da stav Evropske unije prosto ne postoji", izjavio je Amado.

"Kosovo je evropsko pitanje i EU se izlaže opasnostima, ako ne bude jedinstvena. Zato je u rešavanju statusa pokrajine nužan jedinstven stav Evropske unije", rekao je Amado i naveo da oko pitanja rešavanja statusa Kosova i dalje postoje razlike među članicama EU.

Visoki predstavnik EU Havijer Solana je ocenio da stavovi posrednika u pregovorima i srpske i albanske strane "mogu doživeti promene", a da će na kraju "svi spoznati da će konačnu odgovornost za odluke i posledice preuzeti na sebe Evropska unija kako bi taj proces valjano vodila tokom mnogo godina".

Solana je rekao da je nužan jedinstven stav i odgovornost EU, odgovarajući na pitanje kako gleda na ponovne izjave zvaničnika u Vašingtonu da su SAD rešene da i jednostrano priznaju nezavisnost Kosova.

Povodom tvrdnji da su mnogi ministri EU u raspravi ocenili da će konačno rešenje za status "biti mnogo udaljenije" od onoga što je plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, Solana je rekao da taj plan može doživeti promene, ali da je i dalje na pregovaračkog stolu.

Prema izvorima zasedanja zemlje EU koje najviše zaziru od rešenja statusa Kosova izvan okvira UN su Kipar, Španija, Mađarska, Grčka, Slovačka i Rumunija, zato što strahuju da bi to moglo da podstakne i druge etničke grupe i sporne teritorije da zatraže samostalnost bez osnove u međunarodnom pravu.

Šefovi diplomatija EU su danas dobili izveštaj od predstavnika EU u posredničkoj trojci Kontakt grupe Volfganga Išingera i nastaviće napore kako bi sagledali što jasniju zajedničku poziciju, "minimalni zajednički imenitelj", kako je to ocenio slovenački ministar Dimitrij Rupel, za stav cele Unije u rešavanju kosovskog problema. ..

Išinger je rekao kako je plan izaslanika Martija Ahtisarija da Kosmet dobije nezavisnost uz bezbednosne garancije za srpsku manjinu, "još uvek na stolu".

"Teskoće su velike, a šanse (da se postigne dogovor) slabe - ali ih ima," dodao je Išinger.

"Približavanje Beograda i Prištine"

Šefovi diplomatija Evropske unije danas su u Portugaliji nastavili napore za postizanje jedinstva u rešavanju kosovskog pitanja, pošto jedna grupa zemalja insistira na rezoluciji u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, a druga smatra da treba istražiti i druge mogućnosti, izjavio je minstar spoljnih poslova Slovenije Dimitrij Rupel.

Prema njegovim rečima, jedna grupa članica EU i dalje upozorava na moguć rasplet situacije ako u SB UN ne bude usvojena rezolucija o statusu Kosova i zahteva takvu rezoluciju. Druga grupa zemalja smatra da treba tražiti rešenje i van takve moguće situacije, kaže on.

Na pitanje koliko bi zemalja EU sledilo eventualnu odluku SAD o jednostranom priznanju Kosova, bez odluke SB UN, Rupel je rekao kako se nada da to neće zavisiti od pojedinih zemalja i da će EU zauzeti zajednički stav. "EU jasno poručuje da je Kosovo politički i geografski evropski problem. Zato će morati i da bude prepušten EU, jer je to naša teritorija", rekao je šef slovenačke diplomatije.

Rupel je rekao da članice EU ne razmišljaju o jednostranom priznanju nezavisnosti Kosova i naglasio da bi ceo proces mogao da se okonča dopunama i izmenama Ahtisarijevog plana, iako su stavovi srpske i albnske strane još prilično udaljeni.

Rupel je upozorio da je preovlađujuć stav šefova diplomatija EU da se "ne može dugo produžavati ova situacija, vrlo rovita na Kosovu, ali izgleda i u Srbiji".

Na pitanje šta će se desiti ako do 10. decembra ne bude dogovora, on je rekao da na temelju današnjih informacija "ima znakova da se stavovi srpske i albanske strane kreću ka približavanju". "To jeste skromno, ali je ipak napredak u procesu", ocenio je Rupel.

Ministri Francuske, Velike Britanije i Švedske Bernar Kušner, Dejvid Miliband i Karl Bilt pre sastanka su se izjasnili protiv podele Kosova jer je to loše rešenje. "To je vrlo pogrešan stav i mi zvanično o tome ne govorimo", rekao je Kušner, naglašavajući da će svih 27 zemalja EU snažno ići ka rešenju tog veoma teškog problema.

"Zato ne želimo da budemo podeljeni i glavni cilj članica jeste da očuvaju jedinstvo stanovišta. To je apsolutni ključ i suština i pravi izazov za održanje našeg jedinstva", dodao je francuski ministar.

Na pitanje da li ga brine da bi EU mogla ponoviti grešku s početka devedesetih, oko priznavanja nekih republika SFRJ, švedski ministar je rekao da je sada manje zabrinut nego pre godinu dana.

"Kompromis i dalje moguć"

Ministri spoljnih poslova Češke i Švedske Karel Švarcenberg i Karl Bilt i poručili su danas u portugalskom gradu Vijana di Kastelo privremenim institucijama samouprave na Kosovu da nikako ne proglašavaju jednostranu nezavisnost pokrajine.

"Kosovski (Albanci) će dobiti dobre savete kako da usklade svaki svoj korak sa Evropskom unijom... Mi sigurno nećemo biti među prvima koji će priznati (nezavisno Kosovo)," rekao je ministar Švarcenberg novinarima tokom sastanka evropskih šefova diplomatija.

Ministar Bilt je, pak dodao da evropske zemlje snažno podržavaju predstavnika EU u posrednickoj "trojci" za Kosmet Volfganga Išingera, u nastojanju da tokom naredna tri meseca, bude postignut dogovor između Beograda i Prištine

Bilt je, prema izveštajima svetskih novinskih agencija, procenio kako je kompromis i dalje moguće postići. "Potražićemo različite alternative i početkom decembra videti gde se nalazimo," rekao je Bilt.

Rojters je, takođe, javio kako je Italija predložila da EU pokuša da načini kompromis, ponudivši Srbiji status kandidata za ulazak u Uniju, ali da neke zemlje i insistiraju da vlasti u Beogradu prvo izruče optužene za ratne zločine

Tako je šef diplomatije Luksemburga Žan Aselborn insistirao da je "saradnja sa Međunarodnim sudom u Hagu ključna" pre nego što status kandidata bude ponuđen Srbiji, prenela je britanska novinska agencija.

"Dogovor o neometanju procesa"

Predstavnik Rusije u posredničkoj trojci Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je danas da najave jednostranih rešenja statusa Kosova podrivaju pregovarački proces.

"'Trojka' je u Beču dobila čvrsta uveravanja, obećanja, mogu reći čak garancije, i Prištine i Beograda, da neće biti izjava i poteza koji bi ometali proces, koji bi bili pretnja stabilnosti u regionu i bili u neskladu s traženjem kompromisa. Iako nismo govorili detaljnije, smatram da izjave o tome da nezavisnost Kosova može biti jednoglasno proglašena, spadaju u tu kategoriju", rekao je on.

"Priština je nastavila sa izjavama koje nisu u skladu s traženjem kompromisa, a Beograd je prinuđen da odgovara, takođe u oštroj formi", rekao je on, dodajući da pojačana polemika Prištine i Beograda odvlači od zadatka traženja kompromisa i ne doprinosi jačanju poverenja među stranama.

Solana: Razjašnjene nedoumice

Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana izjavio je danas na ministarskom zasedanju EU, u Portugaliji, da u sredu očekuje da se u Briselu sastane sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom i podržao zamisli da se "ubrzaju postupci" za uključivanje Srbije u evropske strukture.

Solana je naglasio da su razjašnjene neke nedoumice oko izjave jednog člana srpske vlade o Kosovu, koje je list "Njujork tajms" na svoj način protumačio kao pretnju da će Srbija uputiti vojsku na Kosovo, u slučaju da kosovski Albanci jednostrano proglase nezavisnost.

Zamoljen od novinara da potvrdi susret s Koštunicom, u sredu u Briselu, s obzirom na naznake iz Evropske komisije da bi srpska vlada pre toga morala razjasniti izjave jednog svog člana oko Kosova, Solana je rekao da su "izjave tog člana srpske vlade bitno razjašnjene".

Visoki predstavnik EU je precizirao da su to "bitno razjašnjenje dali svi srpski lideri - šef države, premijer, ministar odbrane, tako da je sve dobilo tačnu i pravu meru".

Na pitanje da objasni svoj stav da pre posete Koštunice Briselu i razgovora srpskog premijera s čelnicima Evropske komisije, srpske vlasti moraju "jasno odgovoriti da pretnje silom nisu u skladu sa sadašnjim vremenom", evropski komesar Oli Ren je kratko odgovorio da je on u toj poruci "bio vrlo jasan".

Proroković: Ne pretimo nasiljem

Državni sekretar za Kosovo i Metohiju Dušan Prorokvić izjavio je danas da Srbija ne preti nasiljem i da svoju poziciju u pregovorima o Kosovu temelji na poštovanju međunarodnog prava.

"Ne znam na osnovu čega komesar Oli Ren tumači da Srbija preti nasiljem", izjavio je Proroković i rekao da će rado i Renu i njegovim saradnicima pojasniti svoje stavove. "Bilo bi neozbiljno da evropski komesar to čini pozivajući se na komentare i slobodne interpretacije mojih izjava koje su dali analitičari koji su u isto vreme savetnici albanskih političara", rekao je Proroković.

"Srbija je već 18 meseci konstruktivna stranu u pregovorima i predlaže rešenja. Albanska strana je ta koja ih stalno odbija i govori kako će zbog njihove frustriranosti doći do izbijanja nasilja", rekao je Proroković i ocenio da je "za žaljenje što pojedine države u svetu u tome podržavaju albansku stranu i govore kako albanske pretnje nasiljem treba da budu nagrađene stvaranjem druge albanske države na Balkanu".

"Znam da Ren ne deli takvo mišljenje i verujem da će osuditi te neodgovorne izjave i tražiti objašnjenje od albanske strane zbog pretnji nasiljem i etničkim čišćenjem", kaže on.

Priština: Dokument o uređenju odnosa

U međuvremenu, prištinska delegacija najavila je da će 19. septembra u Londonu pregovaračkoj trojci predati predlog memoranduma razumevanja o uređenju odnosa Srbije i Kosova.

"Pregovarački tim se priprema da na narednom sastanku s posredničkom trojkom u Londonu iznese, u formi dokumenta, predlog za pomirenje, dobrosusedstvo i saradnju Kosova i Srbije kao dve nezavisne i suverene države", rekao je posle sednice tima portparol Skender Hiseni.

Forma tog dokumenta i njegova sadržina još nisu precizirani. "Na narednom sastanku će biti nastavljeni razrada i iznošenje detalja dokumenta", kaže Hiseni, dodajući da još nije odlučeno da li će ta ideja biti izložena u formi ugovora, sporazuma o razumevanju ili nečega sličnog.

Načelnu ideju za albansko-srpsko pomirenje Priština je iznela na sastanku s međunarodnom trojkom 30. avgusta u Beču, a to je bila prva velika novina u odnosu na prethodni pregovarački proces koji je predvodio Marti Ahtisari.

Ta inicijativa je u duhu zahteva međunarodnih posrednika da pregovaračke strane do 10. decembra ne ostanu ukopane u ranije pozicije, već da se kreativno angažuju na traženju rešenja.

Hiseni je naveo da će se Priština maksimalno angažovati da međunarodnoj zajednici pokaže da ozbiljno nastoji da postigne dobrosusedske odnose, uprkos tragičnoj prošlosti.

Objašnjavajući prirodu dokumenta, Hiseni je rekao da će on dotaći sva područja na kojima je saradnja dve strane i više nego potrebna, poput energetike i saobraćaja.