Osam godina, 15 tačaka i ništa

ZSO je trebalo da im garantuje ovlašćenja u obrazovanju, zdravstvu, ekonomskom razvoju, urbanom i ruralnom planiranju.

I pored konstantnog insistiranja predsednika Aleksandra Vučića i ostalih najviših zvaničnika Srbije u razgovorima sa svim evropskim i svetskim političarima, 2.920 dana kasnije ključna tačka dokumenta je i dalje mrtvo slovo na papiru.

Predstavnici Beograda i Prištine su tog 19. aprila 2013. godine nakon šest meseci razgovora i 10 rundi pregovora potpisali sporazum u 15 tačaka, od kojih se šest odnosi na ZSO, koja je bila "kičma" tog dokumenta, predstavljanog i kao veliki uspeh evropske diplomatije. Ostale tačke Briselskog sporazuma odnosile su se, između ostalog, na policiju, pravosudje, lolalne izbore i energetiku, a one čije je sporovođenje zavisilo od Beograda, sprovedene su.

Sporazum čiji su detalji usaglašeni 2015. potpisali su, uz posredovanje tadašnje šefica diplomatije EU Ketrin Ešton, tada glavni pregovarači Ivica Dačić i Hašim Tači, koji je čak naglasio da dokument predstavlja "početak nove ere - ere pomirenja".

Tog 19. aprila 2013. dve strane stavile su paraf na nešto što je Srbima na KiM trebalo da donese zajednicu 10 opština sa srpskom većinom južno i severno od Ibra. ZSO je trebalo da ima i svog predsednika i potpredsednika, skupštinu, statut, zvanične simbole - grb i zastavu, i da obuhvati Leposavić, Zvečan, severni deo Kosovske Mitrovice, Zubin Potok, Parteš, Ranilug, Novo Brdo, Gračanicu, Sstrpce i Klokot, a i Ketrin Ešton je imala je velika očekivanja od postignutog dogovora.

Ivica Dačić, u to vreme premijer, ocenio je tada da je to najviše što je u tom trenutku moglo da se ostvari. Priština je u novembru 2018. godine na robu iz centralne Srbije uvela takse sto je blokiralo dijalog, a pre toga ključni deo sporazuma - ZSO našao se i pred ustavnim sudom u Prištini.

Zajednica srpskih opština nije formirana, dijalog je i dalje u zastoju, u rešavanje problema uključile su se SAD, potpisan je i Vašingtonski sporazum. U međuvremenu dvadesetak zemalja povuklo je odluku o priznanju nezavisnosti tzv. Kosova. EU je pre nešto više od godinu dana Miroslava Lajčaka, umesto Federike Mogerini koja je zamenila Ketrin Ešton, imenovala na mesto specijalnog predstavnika EU za dijalog i druga regionalna pitanja na Zapadnom Balkanu. Dijalog je u zastoju, odložila ga je pandemija, izbori na KiM, odlazak dela prištinskih zvaničnika u Hag i česte promene na čelu prištinskih institucija.

Srbija na svakom mestu u svetu ponavlja da je spremna na dijalog, a od nove predsednice, koja će biti i deo pregovaračkog tima - Vjose Osmani i pored opomena iz medjunarodne zajednice da dijalog mora biti prioritet, pre par dana moglo se čuti da Priština prvo želi da obezbedi vakcine za sve gradjane, pa da se onda vrati na dijalog.

Prema ocenama bivšeg direktora Kancelarije za KiM Vlade Srbije, sada ambasadora u SAD Marka Đurića, Priština je svojim stavom obesmislila dijalog i izgubila kredibilitet i u očima onih od kojih je dobijala blanko podršku. Predsednik Vučić je u petak najavio da će dva puta iću u Brisel i da očekuje konstruktivne razgovore, ali i nastavak dijaloga u maju ili junu