Deklaracija o želji građana Kosova

Nakon upozorenja iz međunarodne zajednice, poslanici Skupštine Kosova, umesto Rezolucije o nezavisnosti Kosova, usvojili su tekst koji predstavlja platformu pregovaračkog tima Prištine u pregovorima sa Beogradom o budućem statusu Kosova. Odustajenje je izazvalo ogorčenje u delu prištinske javnosti, koji smatra da je time pokazano odsustvo hrabrosti za odupiranje međunarodnoj zajednici.

Pritisci međunarodnih zvaničnika na Kosovu urodili su plodom. Skupština Kosova je i pored najava da će usvojiti Rezoluciju o nezavisnosti usvojila Deklaraciju o potvrđivanju želje građana za nezavisnim i suverenim Kosovom, koja bi trebalo da predstavlja platformu za pregovore o statusu. Čini se da je na albanske poslanike najviše delovalo upozorenja šefa UNMIK-a Sorena Jesena-Petersena, koji je zapretio da će poništiti Rezoluciju o nezavisnosti ukoliko ona zadire u njegova ovlašćenja.

Novinar Kim radija Marijana Simić izveštava da se Rezolucijom precizira da se nezavisnost neće dovoditi u pitanje. Takođe se precizira da Skupština preuzima obavezu da donese ustav Kosova u skladu sa standardima EU. Skupština Kosova traži podršku nezavisnom Kosovu i to od UN, SAD, EU i ostalih prijateljskih zemalja. Današnje donošenje Rezolucije pozdravljeno je opštim aplauzom poslanika a današnjem skupštinskom zasedanju nisu prisustvovali poslanici Srpske demokratske stranke Slaviše Petkovića.

Platforma 'nezavisnost i suverenost'

Za rezoluciju je glasalo 104 od 120 poslanika Skupštine Kosova. U tekstu Rezolucije od deset tačaka se navodi da Skupština Kosova potvrđuje volju naroda Kosova da ono bude nezavisna i suverena država, te da će skupština garantovati potvrđivanje političke volje naroda Kosova za nezavisnost putem referenduma.

Ističe se da se Skupština Kosova obavezuje na usvajanje Ustava Kosova u skladu sa standardima Evropske unije i da traži međunarodnu podršku od UN-a, SAD, Evropske unije i drugih zemalja, za Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu. Skupština Kosova garantuje teritorijalnu celovitost Kosova i nepoveredivost njegovih granica.

Tekst rezolucije je nakon višesatnog usaglašavanja izložila poslanica Nekibe Keljmendi iz Demokratskog saveza Kosova. Ona je navela da se Rezolicija bazira na povelji UN o pravu na samoopredeljenje i drugim međunarodnim aktima imajući u vidu legitimne aspiracije naroda Kosova da živi u slobodi u miru sa drugim narodima, kao i na istorijskim pravnim i ustavnim aktima izraženim na bujanskoj konferenciji 1944. godine.

Reakcije

Šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen primio je na znanje rezoluciju Skupštine Kosova, saopštio je UNMIK. Jesen-Petersen, kako se navodi, smatra da je Skupština na odgovarajući način ispunila svoje obaveze. Šef UNMIK-a je ocenio da je sada vreme da politički lideri Kosova ubrzaju pripreme za proces statusa, posebno u svetlu dolaska specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija u ponedeljak. Jesen-Petersen je dodao da računa na lidere da poštuju svoja obećanja i da taj proces učine što obuhvatnijim, saopštio je UNMIK.

Predsednik političke partije Ora i član pregovaračkog tima Veton Suroi ocenio je rezoluciju kao preambulu za pregovaračku platformu albanskog tima. Suroi je nakon sednice skupštine rekao da u parlamentu postoji pun konsenzus što je dobar početak rada na platformi. On je dodao da nije trebalo toliko čekati da se rezolucija usvoji.

Odgovarajući zašto je parlament odustao od najave da će usvojiti rezoluciju o progašenju nezavisnosti Kosova, Suroi je rekao da se ne može proglasiti nešto što sada nije na dnevnom redu. Naredne godine skupština će morati da usvoji ono što pregovarački tim koji sada ima početnu platformu usvoji, rekao je Suroi i dodao da je to minimum oko koga je postignut konsenzus koji je građen godinama.

Kosovski analitičar Baton Hadžiju u izjavi za B92 ocenjuje da bi bilo bolje da poslanici nisu usvojili nikakvu deklaraciju, nego ovu današnju: "Zbog malog pritiska međunarodne zajednice na delegate došlo je do ove Deklaracije. Bolje da je nismo imali, bolje da nismo glasali za to, bolje da se i nije našla u parlamentu. Mislim da su ovi delegati gori nego oni koje smo imali 1989. godine koji su glasali za promene Ustava Kosova. I tada su naši delegati bili pod pritiskom DB, vojske, politike, federacije a ipak njih deset je bilo protiv promene Ustava, a danas skoro niko nije bio protiv. Ovim što su uradili naši delegati danas na neki način su stavili na dno taj pazar pregovora, ako mogu to tako da nazovem. Mislim da će ovo što se desilo danas otežati sistuaciju na Kosovu i mislim da ćemo, ako ovako nastavimo, ući u neki proces kojem neće biti kraja. Nama ne trebaju farse i deklaracije koje ne znače ništa nama treba platforma za pregovore sa Srbijom."

Kosovski Srbi svoju deklaraciju

S druge strane, delegati Zajednice srpskih opština i naselja Kosova i Metohije i članovi Udruženja raseljenih Srba usvojili su deklaraciju koja će definisati njihove stavove o budućnosti Kosova u okviru Srbije. "Jedino jedinstvo i sloga među Srbima može zadržati Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije i stoga se pozivaju svi politički činioci u zemlji, da svoje stranačke ili bilo koje druge interese stave po strani u cilju ispunjejna tog najvišeg nacionalnog cilja", navodi se u zajedničkom saopštenju.

A ministar privrede Srbije Predrag Bubalo ocenio je da je Rezolucija kosovske skupštine neprihvatljiva. Na konferecnciji za novinare u Vladi Srbije, Bubalo je rekao da se Vlada Srbije pridržava Rezolucije 1244 Ujedinjenih nacije.

"Neformalna balkanska trojka"

Šefovi diplomatija Grčke, Rumunije i Hrvatske posetiće Beograd i Prištinu početkom decembra kako bi ukazali na zainteresovanost država regiona za budući status Kosova, saopšteno je u Atini, prenosi Fonet.

U saopštenju, u kome se tročlana delegacija najavljuje kao "neformalna balkanska trojka", kaže se, kako prenosi Makfaks, da je potrebno učiniti sve da uspostavljanje stabilnosti na Kosovu ne proizvede nestabilnosti na Balkanu. "Cilj posete tri ministra je da pokažu interes suseda za budući status Kosova, da se informišu o stavovima umešanih strana i da potenciraju potrebu konsultacija s državama u regionu o kosovskom pitanju", izjavio je portparol grčkog ministarstva Jorgos Kumucakos.

Upitan da li je Grčka protiv nezavisnosti Kosova, a time i promena granica u regionu, Kumucakos je rekao da je nepromenljivost granica osnovni princip grčke spoljne politike, kao i nastojanje da se očuva stabilnost regiona. Grčka trenutno predsedava Procesom za saradnju zemalja jugoistočne Evrope, dok je Rumunija bivši, a Hrvatska sledeći predsedavajući.

Beograd sa ili bez demokrata

Što se tiče Beograda, još uvek je nepoznato da li će sednici Skupštine Srbije zakazanoj za ponedeljak, na kojoj bi trebalo da se usvoji Predlog rezolucije Vlade Srbije o statusu Kosova, prisustvovati i Demokratska stranka.

Šef poslaničkog kluba DS-a Dušan Petrović izjavio je gostujući u emisiji Kažiprst Radija B92 da će tu odluku doneti predsedništvo stranke pre ponedeljka. Inače, opozicija traži od predsednika Srbije da na istoj sednici objasni predlog stvaranja dva entiteta na Kosovu. Dušan Petrović kaže da predlog koji je predsednik Tadić izneo u Rusiji nije u suprotnosti sa Vladinom platformom za pregovore već predstavlja konkretizaciju ideje manje od nezavisnosti više od autonomije.  

"U okviru državnog suvereniteta Srbije na Kosovu mogu da se ustanove dva entiteta, jedan srpski drugi albanski. Svaki od tih entiteta bi imao određene nadležnosti a da, kako to u pregovorima bude utvrđeno, neke nadležnosti imaju zajedničke institutcije Kosova i Metohije, a da opet srpski entitet i institucije koje tamo budu ustanovljene imaju institucionalne veze sa onim što je država Srbija. Dakle da Ministarstvo prosvete ima veze sa prosvetnim institucijama u srpskom entitetu, Ministarstvo zdravlja sa zdravstvenim institucijama", kaže za B92 Petrović.

Diplomatske razgovore o Kosovu, nakon predsednika Srbije Borisa Tadića, danas je vodio i ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Vuk Drašković, koji međutim, nije izneo nove stavove. Naime, Drašković se na sednici Komiteta ministara Saveta Evrope u Strazburu zauzeo za zaštitu manjinskih prava na Kosovu i očuvanje međunarodnih granica Srbije i Crne Gore. "Evropa dobro razume šta se događa na Kosovu. Dobro razume dve stvari, a to je da se moraju apsolutno po evropskim standardima dobiti garancije za Srbe i ostale nealbance na Kosovu u predstojećim razgovorima i da nema nametnutog rešenja, niti da može biti menjanja međunarodno priznatih državnih granica na Balkanu."

Inače, Boris Tadić je u intervjuu moskovskom dnevniku "Rosijskaja gazeta" rekao da Kosovo ne može biti predmet trgovine u zamenu za ulazak u EU. On je izjavio i da od Rusije, kao članice Kontakt grupe i Saveta bezbednosti UN, očekuje da će u rešavanju kosovskog problema imati principijelan stav, u skladu sa normama međunarodnog prava.