Zavisnost od kockanja

U zemlji je sve više patoloških kockara. Neki u bolest potonu pokušavajući da kockom reše egzistencijalne probleme, a drugima se zabava nesvesno pretvori u pakao.

Tridesetogodišnji Beograđanin je prvi put seo za poker-aparat iz radoznalosti, a tada nije mogao ni da zamisli da će ga to uvući u dugogodišnju zavisnost koje će se teško osloboditi.

Ispovest

"Kako to obično biva, na početku smo dobili neke pare. Igrali smo poker, džek-pot, rulet, sve. Malo po malo, to je došlo dokle je došlo, počeo sam da pravim gluposti, da se zadužujem...“

Zabava se pretvorila u problem. Dugovi su se gomilali, bilo je sve teže napustiti krug u kojem se našao. Njegov dan se sveo na traženje novca za hranjenje navike. U svetu kockara i velikih dugova i život lako postane ulog. "To je trajalo oko pet godina, dok nije došlo do kraja. Ili će me neko ubiti, ili ću vratiti te dugove. Uleteo sam u 50.000 maraka duga odjednom. Samo o tome razmišljaš i samo na to misliš, kako ćeš doći do para da bi otišao da se kockaš. I tako svaki dan, godinama", kaže on.

Sagovornik B92 se izlečio uz pomoć roditelja i prijatelja. Oni su sakupili novac da isplate dugove i tako mu pomogli da napravi prvi korak. Ostalo je bilo na njemu. Kako kaže, da je u vreme njegove zavisnosti postojalo lečenje od kocke, sigurno bi se prijavio. "Postoje narkomanska kriza, alkoholičarska kriza i kockarska kriza, ali mislim da bi po redu trebalo da ide kockarska, pa narkomanska, pa alkoholičarska. Da sam u to vreme znao da postoji ustanova koja se bavi skidanjem sa kocke, sigurno bih otišao tamo“, kaže on.

Kako se izvući

Vera Trbić, psihijatar i šef Centra za porodičnu terapiju alkoholizma u Institutu za mentalno zdravlje, bavi se lečenjem zavisnika od kockanja.

Ona kaže da je sve više ljudi koji se javljaju na lečenje. "Kockari su fokusirani samo na trenutni problem, a prvi simptomi su slični kao i kod drugi bolesti zavisnosti. Oni kažu 'još samo ovo, samo ovo da rešim, još samo ovaj dug'. Oni su izuzetno vešti, uzimaju novac na jednoj strani, daju na drugu, rešavaju te aktuelne dugove, pa nastavljaju da se kockaju. To se zove akcija, stanje pre, za vreme i neposredno posle kockanja. Oni više nemaju zadovoljstvo zbog dobitka. Oni se kockaju samo zbog akcije, zbog tog svog stanja. Od toga oni i postaju zavisni, zbog određenih biohemijskih promena u mozgu. Prestaju da se interesuju za sport, za društvo, za devojke. Uvek su nekako zatvoreni i ni s kim nemaju pravu komunikaciju”, kaže ona.

Terapija u Centru za bolesti zavisnosti odvija se u dve faze. “Postoji intenzivna faza koja se odvija u dva dela, na kliničkom odeljenju za alkoholizam u Palmotićevoj ulici, jer sve je to bolest zavisnosti, ako je neko duboko depresivan, skon suicidu ili ima neke psihičke probleme koji su aktuelizovani stanjem zavisnosti i problemima. Ako nema tako izražene psihološke probleme, onda odmah dolazi da se leči u dnevnu bolnicu. Druga faza je takozvana rehabilitaciona. U nju se uključuje najbliža porodica koja takođe trpi zbog zavisnikove bolesti. Ovaj deo lečenja traje godinu dana i duže", kaže ona.