Četvrtak, 11.01.2018.

22:10

Ko stoji iza napada na ruske baze?; Putin: Nije Turska

Predsednik Rusije Vladimir Putin optužio je strane sile koje nije imenovao, da stoje iza napada bespilotnim letelicama na dve ruske vojne baze u Siriji.

Izvor: B92, Tanjug

Ko stoji iza napada na ruske baze?; Putin: Nije Turska
EPA-EFE/YURI KOCHETKOV

On je naveo da ti dronovi, iako izgledaju primitivno, imaju visoku tehnologiju za precizno satelitsko navođenje.

Putin je na uživo prenošenom sastanku s urednicima ruskih novina kazao da je cilj subotnjeg napada na ruske baze bio osujećenje dogovora Rusije, Turske i Irana o uspostavljanju zona deeskalacije u Siriji, navodi AP.

U napadu na vazduhoplovnu bazu Hmejmim u provinciji Latakija i na pomorsku bazu u luci Tartus u subotu učestvovalo je 13 dronova, od kojih je sedam oboreno a šest primorano na sletanje, saopštilo je u ponedeljak rusko Ministarstvo odbrane. Od tih šest letelica, tri su eksplodirale kad su udarile u zemlju, a tri su zaplenjene neoštećene.

Putin je rekao da Moskva zna ko je pomogao izvođenje napada na dve ruske baze, ali nije imenovao nijednu zemlju, već je samo rekao da nije reč o Turskoj.

Dodao je da je s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom razgovarao o napadu i izrazio uverenje da tursko vođstvo nema veze s tim.

"Bilo je provokatora, ali to nisu bili Turci. Znamo ko su i koliko su novca dali za tu provokaciju", rekao je Putin.

Ministarstvo odbrane Rusije predstavilo je danas dve bespilotne letelice zaplenjene tokom subotnjeg napada i saopštilo da znanje potrebno za taj napad ukazuje da je izveden uz pomoć iz inostranstva. Ministarstvo je navelo da su dronovi primitivnog izgleda, ali da njihova tehnologija omogućava precizne udare.

Načelnik sektora za bespilotne letelice ruskog Ministarstva odbrane Aleksandar Novikov rekao je da se dronovi korišćeni u subotnjem napadu razlikuju od jednostavnih letelica koje su ranije koristili pobunjenici u Siriji.

Novikov je naveo da je napad u subotu zahtevao sistem za satelitsko navođenje nedostupan na internetu, kao i učešće stručnjaka, "specijalno obučenih u zemljama koje proizvode i koriste dronove".

Kao ni Putin, ni Novikov nije okrivio neku pojedinačnu zemlju, ali je njegovo ministarstvo ranije ukazalo na "čudnu slučajnost", navodeći da je američki špijunski avion u vreme subotnjeg napada leteo blizu ruskih baza na Mediteranu.

Pentagon je oštro odbacio bilo kakvu umešanost. Napad na ruske baze povećao je tenzije između Rusije i Turske koja ima znatan uticaj na neke pobunjeničke grupe u sirijskoj provinciji Idlib koja je postala glavna tačka sukoba različitih pobunjeničkih frakcija pošto su snage sirijske vlade zauzele veliki deo teritorije zahvaljujući podršci Rusije.

Moskva koja snažno podržava sirijskog predsednika Bašara Asada i Ankara koja pomaže njegovim protivnicima, postigle su dogovor prošle godine o uspostavljanju zona deeskalacije u Siriji. Taj sporazum je doprineo smanjenju borbi i boljim odnosima Rusije i Turske. Deo tog dogovora je i Iran, koji takođe podržava Asada.

Posle napada dronovima u subotu, rusko Ministarstvo odbrane je poslalo pisma vojnim liderima Turske, tražeći od njih da pošalju vojne posmatrače kako bi sprečili nove napade na ruske snage iz Idliba.

Napad dronovima na ruske baze usledio je nekoliko nedelja pošto je Putin proglasio pobedu u Siriji i naredio delimično povlačenje ruskih snaga iz te ratom razorene zemlje.

Na rusku bazu Hmejmim, par dana pre subotnjeg napada, izveden je i raketni napad. Ti napadi su podstakli sumnje u održivost skorašnjih pobeda Asadovih snaga i u sposobnost Moskve da sačuva svoje dobitke u Siriji.

Ruski zvaničnici naveli su i da je napad došao iz sela Mazara koje je pod kontrolom tzv. Umerenih pobunjenika na jugu pokrajine Idlib.

Pojavilo se i neobično saopštenje tajanstvene grupe nazvane “Slobodni alevitski pokret“ u kojem upozorava režim da nije siguran, iako ne preuzima eksplicitno odgovornost za napad. Druga teorija koja je u međuvremenu isplivala u nekim medijima je da iza napada zapravo stoji jedna od paravojnih formacija pod kontrolom Irana, koja na ovaj način želi da sabotira mirovne pregovore.

Da podsetimo, odnosi Moskve i Ankare postali su problematični nakon što su turske vazduhoplovne snage u novembru 2015. oborile u Siriji ruski avion Su-24. Jedan ruski pilot je poginuo u nesreći.

Ankara je tvrdila da su Rusi upali u turski vazdušni prostor, ali je Moskva odbacila navode. Dve zemlje su od tada uspele da poboljšaju odnose i da zajedno sa Iranom rade na rešenju za Siriju.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

42 Komentari

Možda vas zanima

Hronika

MUP: Veliko hapšenje u Srbiji

U saradnji sa policijskim službenicima Nemačke, na području Srbije MUP lišio slobode devetočlanu organizovanu kriminalnu grupu koja se sumnjiči da je iznajmljivala kombi vozila u Nemačkoj, Italiji i Austriji i potom ih prodava u Srbiji.

12:26

20.12.2024.

1 d

Podeli: