Strani mediji o hapšenju u CG: Nadmetanje Zapada i Rusije

AFP prenosi iz Podgorice da je policija saopštila da je "osujetila 'napade' koje je navodno planiralo da izvrši dvadeset naoružanih Srba po večerašnjem zatvaranju birališta u toj zemlji kojom četvrt veka upravlja Milo Đukanović".

Andrija Mandić, lider Demokratskog fronta, "pro-ruske opozicione stranke koja osporava volju premijera da se pridruži Evropskoj uniji i NATO-u, odmah je to (saopštenje) osudio kao 'sirovu propagandu' ".

Na osnovu anketa, AFP piše da Đukanovićeva Demokratska partija socijalista (DPS) izgleda da može da pobedi na izborima, "ali ovog puta on će možda morati da ide dalje od svojih dosadašnjih saveznika, stranaka koje predstavljaju manjine, da bi dobio stabilnu većinu od 81 poslanika i napravila koalicionu vladu".

Naredni Parlament "vratiće se ratifikovanju ulaska u NATO o čemu opozicija traži referendum. Pristupanje NATO-u je oštro podelilo crnogorsko društvo", navodi AFP.

"Odnosi Beograda i Podgorice su zaoštreni od 2008. godine kada je Crna Gora među prvima priznala nezavisnost Kosova, dok je integracija u NATO još jedna tačka razdora", ocenjuje AFP.

Premijer Đukanović je na završnom skupu svoje predizborne kampanje pitao svoje pristalice: "Da li ćemo biti deo razvijenog evropskog društva ili ćemo biti ruska kolonija?", dodaje francuska agencija.

AFP navodi da je Đukanović evropski lider s najdužim stažom na vlasti, koga kritičari optužuju za autoritarnosti i korupciju, dok "on koristi diplomatske teme da skrene pažnju s domaćih problema".

Francuska agencija prenosi da su danas postavljene prepreke u blizini Skupštine Crne Gore, "u očekivanju mogućih demonstracija u večernjim satima".

AFP piše i da je "izražavajući uverenje u svoju pobedu, protivnik Andrija Mandić, pozvao je svoje pristalice da se smire" uz ocenu da je "sve urađeno da se odbrani vlast Mila Đukanovića. Večeras se očekuje veliki haos, ali samo u kabinetu premijera kada budu objavljen rezultati".

Američka agencija AP piše o "sukobu Zapada i Rusija na u izborima u malenoj Crnoj Gori" jer "Crnogorci glasaju... da bi utvrdili da li ta mala balkanska država nastavlja svoje ka Zapadu ili se vraća na tradicionalnog saveznika, Rusiju".

"Sučeljeni su dugovladajuća Demokratsku partiju socijalista, na čelu s premijerom Milom Đukanovićem, i grupa proruskih i prosrpskih opozicionih grupa koje se čvrsto protive prozapadnoj politici vlade, posebno ulasku u NATO", piše AP.

Agencija ukazuje da bi "ishod izbora bi mogao da ugrozi širenje NATO i Evropske unije u Jugoistočnoj Evropi i mogao bi biti odlučujuć za pokušaje Kremlja da povrati uticaj u strateškom regionu Balkana".

AP konstatuje da je Crna Gora "zemlja sa 650.000 stanovnika, stisnuta između Jadranskog mora i visokih planina, duboko podeljena na one koji su za i one koji su protiv zapadne integracije".

Pre izbora, Djukanović je rekao da će se odlučiti da li Crna Gora nastavlja kursom ka Zapadu ili će postati "ruska kolonija" i to je, piše AP, "za njega najteži izazov za četvrt veka vlasti".

"Crna Gora je bila istorijski saveznik Moskve", piše AP, "ali posle razlaza sa Srbijom na referendumu 2006. godine, snažno je zaokrenula ka zapadnim integracijama".

Rusija se oštro protivi širenju NATO na bivše komunističke zemlje Evrope koje smatra delom svojih "strateških interesa".

"Plašeći se ruskog uticaja u tom još nestabilnom regionu zahvaćenim krvavim građanskim ratovima 1990-ih, Zapad želi Crnu Goru u NATO", piše AP i tekst zaključuje konstatacijom da "postoji bojazan da bi nasilje moglo izbiti na ulicama Podgorice između pristalica opozicije i vlade pošto se objavi rezultat (izbora)".